Priča: Kako mislimo tako živimo

Neki čovjek je pronašao orlovo jaje i stavio ga pod kvočku na svom seoskom imanju.

Zajedno s pilićima izlegao se i orlić, i odrastao je s njima. Cijeli svoj život orao je radio isto što i pilići, misleći da je i on jedan od njih. Kljucao bi po zemlji tražeći gliste i bube. Kvocao je i kukurikao, mahnuo bi koji put krilima i letio nekoliko metara u vazduhu.

Godine su prolazile i orao je ostario. Jednog dana vidio je iznad sebe, na vedrom nebu, veličanstvenu pticu. Ptica je gracioznom dostojanstvenošću jedrila po snažnim vazdušnim strujama i jedva da je koji put zamahnula svojim zlatnim krilima. Orao je gledao u nebo zadivljen.

„Ko je to?“ upitao je.

„To je orao, kralj ptica“, reče kokoš koja je stajala do njega. „On pripada nebu, a mi pripadamo zemlji – mi smo kokoši.“

I tako je orao živio i umro kao kokoš jer je mislio da je i on kokoš.

(Web Tribune)