KOLUMNA Petar Božović: “Oli mi ga dat? Evo im ga, na!”

Čini mi se da se većina političkih partija pred ove izbore ponaša u skladu s naslovom najnovije predstave koju igram u teatru Slavija, po tekstu Matije Bećkovića, „Oli mi ga dat?“.

Gledaju svoje potencijalne birače i misle se: „Oli mi ga dat?“ A jedini odgovor na to pitanje je:“ Evo im ga, na!“

No, važnije od njih i njihovih predizbornih opsenjivanja je pozorište i pozorišna scena, koja trenutno izgleda kao uvelo lišće sa znacima prolećnog buđenja. I ponekad me boli želudac kad o tome mislim.

Ali srpska pozorišta će uprkos svemu procvetati jer pozorište je nepredvidivo, i ono, sva sreća, nije u rukama ovozemaljskih institucija, već u rukama nekih viših sila.

Sada ne izgleda bajkovito jer smo se navikli da ne funkcioniše Narodno pozorište, pa i ova poslednja ostavka Upravnog odbora Narodnog pozorišta je još jedna igrarija po principu trla baba lan.

Oni koji su na čelu pozorišta dovedeni su dotle da se baci koska kao među gladne pse. Onda se oni glođu oko nje, a ovi arbitri dosoljavaju kako im treba, ili razvodnjavaju kako im odgovara. Navikli smo da ne radi Narodni muzej, da ne funkcioniše Narodni arhiv, da ništa narodno ne postoji.

Sada vladaju megatrendovi, maksiji, naksiji, taksiji i nesrećni rijalitiji. Pokušao sam da pogledam o čemu je reč u tim opskurnim televizijskim programima, ali nisam uspeo.

Nisam mogao toliko da izdržim jer mi se bljuvalo sve vreme, pa verovatno zbog toga nisam stigao da proniknem u tajnu tih marifetluka. Moram da priznam, to mi je gore od nevladinih organizacija. A nisu daleko jedni od drugih. Osećam se kao u nekom logoru u kojem moram to da gledam, i onda dovode još neka poznata lica koja tamo arbitriraju.

Tako da izgleda da je Srbija krenula „u zao čas iz doma“.

A Evropa izgleda da sada žanje ono što je sve vreme sadila.

I jedini spas Evrope je što je deo Azije.

A moja jedina želja je da najzad vidim osmeh na licu ovoga naroda.

(Kurir/Autor: Petar Božović, glumac)