PESTICIDI kojima se prska povrće izazivaju Parkinsa, Alchajmera, astmu…Evo kako da ih operete

Gradski zavod za zdravlje već godinama ne kontroliše namirnice na pijacama. Hronično trovanje pesticidima dovodi se u vezu sa raznim oboljenjima. Kako sami sebi da pomognemo?

Svekrva i snaja iz centra Beograda nisu slutile da će ih otrovati paradajz koji su pre nekoliko dana kupile na pijaci. Vrtoglavicu, neobjašnjiv nemir, upornu mučninu, povraćanje – sve ove tegobe od cele porodice osetile su samo one, jer su se njih dve počastile sočnom crvenom voćkom. Zbog toga su i zaključile da je uzrok paradajz očito previše tretiran pesticidima.

Dok čekaju i zvanične rezultate, dve žene su saznale da je prema procenama Svetske zdravstvene organizacije više od 750.000 ljudi hronično izloženo malim dozama pesticida. To potvrđuje i prof. dr Slavica Vučinić, načelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA, podsećajući da se u svetu registruje i oko tri miliona akutnih trovanja, ali da se na Klinici za toksikologiju VMA dosad nije lečio nijedan pacijent zbog problema nastalih usled konzumiranja hrane sa ostacima pesticida.

“Najveći deo ostataka pesticida stiže iz povrća i voća. Eksperimentalne studije ukazuju na moguću povezanost hroničnog trovanja pesticidima sa raznim oboljenjima.

Među njima su Parkinsonova bolest i Alchajmerova demencija, razvojni neurološki problemi kod dece, astma, prekomerna težina i dijabetes”, kaže za “Politiku” prof. Vučinić.

Pesticidi su hemijska sredstva i upotrebljavaju se u borbi protiv izazivača biljnih bolesti, štetnih insekata, za rast biljaka… Opasni su po zdravlje.

Na gradskim pijacama nije lako pronaći zeleniš koji poljoprivrednici nisu više puta, a često i posle svake obilne kiše, tretirali ovim sredstvima.

Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, oni su odgovorni za kvalitet i bezbednost proizvoda koje iznose na tezge. Njima je ostavljeno da brinu o tome kojim sredstvima prskaju plodove, kakvom vodom ih zalivaju, na koji način ih skladište i transportuju.

Umesto sremuša – otrov!

U poslednje vreme na pijacama se mogu naći vezice sremuša, moćnog antioksidansa, koji neiskusni berači mogu da zamene sa mrazovcem, jednom od najotrovnijih biljaka na našim prostorima (sadrži alkaloid kolhicin). Listovi sremuša i mrazovca su slični, ali se mogu razlikovati kada se protrljaju. Sremuš ima miris koji podseća na beli luk. Cvetovi su mu beli i sitni, dok mrazovac ima nežnoljubičaste latice i nalikuje obrnutoj krunici