VLADA SE ZADUŽUJE JOŠ 175 MILIONA: Azerbejdžanci grade MOST VERIGE i OBILAZNICU OKO TIVTA bez tendera i dažbina?
Predstavnici Azerbejdžana ponudili su crnogorskoj Vladi da grade most Verige i obilaznicu oko Tivta za 175 miliona eura, što bi izvršna vlast finansirala kreditom koji bi Azerbejdžan dao po kamati od tri odsto, sa rokom otplate od 15 godina i grejs periodom od pet godina.
Ažerbejdžanci traže da ih izvršna vlast u tom poslu oslobodi plaćanja poreza, carina, akciza i taksi i da tih dažbina oslobodi i podizvođače. Nosilac kredita bilo bi državno preduzeće Monteput, a u slučaju da on ne može da servisira obaveze, onda bi kredit vratila Vlada.
Ponuda iz Azerbejdžana (nacrt ključnih uslova) stigla je 24. maja ove godine u Ministarstvo saobraćaja i pomorstva. Ti podaci sadržani su u Informaciji o ostvarivanju saradnje u oblasti infrastrukturnih projekata sa Azerbejdžanom koju je izvršna vlast usvojila na sjednici u četvrtak.
O uslovima koje su ponudili Azerbejdžanci i finalnoj ponudi pregovaraće ekspertski timovi ove dvije države. Crnogorska strana, kako se navodi, pokušaće da postigne tokom pregovora što povoljnije uslove. Da bi se posao realizovao, kako je objašnjeno, biće neophodno da se izmijeni međudržavni Sporazum o ekonomskoj saradnji ili da se donese posebni zakon.
Dokument u koji “Vijesti” imaju uvid nije objavljen na Vladinom sajtu, već je nakon sjednice u saopštenju navedeno da je ta informacija usvojena i da je formiran ekspertsko-pregovarački tim koji bi trebalo sa predstavnicima Azerbejdžana da otvori pregovore o izgradnji. Navedeno je i da su potpredsjednik Vlade Milorad Vujović i ministri Raško Konjević, Boris Marić i Goran Danilović izdvojili mišljenja.
Na pitanje “Vijesti” zašto dokument nije objavljen iz Vladinog Biroa za odnose sa javnošću su odgovorili “da će biće objavljen sa zaključcima, jer je zaključcima tekst mijenjan”.
Dokument za Vladu pripremilo je Ministarstvo saobraćaja i pomorstva kojim rukovodi ministar Ivan Brajović koji je šef ekspertsko-pregovaračkog tima za posao sa Azerbejdžancima.
Predlogom zaključaka je definisano da bi pregovarački tim trebalo da pokuša da tokom pregovora postigne što povoljnije uslove pod kojima bi Azerbejdžan odobrio kredit, kao i druge uslove za realizaciju projekta. Predlog je i da
Vlada imenuje Monteput za nosioca posla koji bi uz njenu saglasnost potpisao ugovore o zajmu i projektovanju i izgradnji, te da je tim periodično izvještava o modalitetima potencijalne saradnje.
U informaciji je objašnjeno da će ekspertski tim imati zadatak da detaljno sagleda sve modele saradnje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i najboljom praksom.
Ekspertski tim ima 13 članova
Ekspertski tim ima ukupno 13 članova. U timu su, pored Brajovića, predstavnici Ministarstva saobraćaja Angelina Živković i Maja Mijušković, Ministarstva ekonomije Igor Noveljić, Ministarstva finansija Nikola Vukićević, Ministarstva turizma Zoran Tomić, kabineta predsjednika Vlade Srđan Spaić i kabineta potpredsjednika Vlade za ekonomsku politiku Goran Jovetić.
U timu su i izvršni direktor Monteputa Osman Nurković, ekspert za Fidic ugovore Jovanka Babić i profesori Građevinskog fakulteta Mladen Ulićević, Duško Lučić i Biljana ivanović.
Tunel Sozina moguća garancija
Objašnjeno je da je prije ponude koju su Azerbejdžanci dostavili u maju bilo organizovano nekoliko sastanaka na kojima je razmatrana mogućnost saradnje na infrastrukturnim objektima i da je tim povodom crnogorska delegacija boravila u Bakuu u decembru 2014. godine.
“Na tim sastancima pomenuta su dva ključna uslova za ostvarivanje saradnje. To je potreba izdavanja suverenih garancija za obezbjeđivanje zajma i angažovanje azerbejdžanske kompanije na poslovima izgradnje. Dogovoreno je da obje države formiraju timove koji će pronaći rješenje na način da bude zadovoljeno finansiranje od azerbejdžanske Vlade, a da taj aranžman ne podrazumijeva izdavanje suverene garancije Vlade”, navedeno je u dokumentu.
Dodaje se da je crnogorska strana ponudila da Monteput ili neko novoformirano preduzeće koje će biti u 100 odsto vlasništvu države bude nosilac zaduženja gdje bi garancija bila zalog u imovini i komercijalna funkcija tunela Sozina.
“Što se tiče drugog preduslova ponuđena je opcija se odnosi na izmjene aneksa sporazuma o ekonomskoj saradnji dviju država. Na taj način, a polazeći od člana tri Zakona o javnim nabavkama bilo bi omogućeno da se bez tenderske procedure direktno može angažovati azerbejdžanska kompanija, dok bi Vlada imenovala firmu koja bi u ime države bila zadužena za realizaciju projekta”, navodi se u dokumentu.
