OVO JE NAJGORI ZATVOR NA BALKANU: Cinkaroše kažnjavamo SILOVANJEM (VIDEO)

I u pjesmama opjevani KP dom Zenica, opasan visokim zidom i bodljikavom žicom, najzloglasniji zatvor na Balkanu, već punih 120 godina unutar svojih oronulih zidina živi poput maloga grada čuvajući mračne tajne svojih stanara.

Danas zenički zatvor “ugošćuje” ubice, razbojnike, ratne zločince, silovatelje, otmičare, dilere droge i ostale kriminalce.

Život prepun nasilja i droge

“Ovdje se i umire, što od godina, što od bolesti”, rekao je prije nekoliko godina direktor zeničkog zatvora Nihad Spahić.

Zatvorski policajci u tom strogom režimu i životu prepunom nasilja, droge i koječega, robijašima nastoje da budu čuvari, zaštitnici, učitelji, ljekari, poslodavci pa čak i prijatelji, rame za plakanje.

Svi do jednoga kažu da im baš i nije lako. Poslednji bijeg iz zatvora preko zida zabilježen je prije petnaestak godina, kad su dvojica zatvorenika jednostavno uz pomoć merdevina odšetala u slobodu.

Kopanja tunela ispod zatvora nije bilo, ali su, kažu, pronalazili različite planove pripremanih bijegova, što nije ni čudno s obzirom na to da je svakom robijašu jedina misao kako pobjeći.

Zlostavljanje među zatvorenicama je veliki problem

Zatvorenici unutar zidina imaju gotovo sve i jedino što im nedostaje je –sloboda. Cijelo zdanje s paviljonima, radionicama, bioskopom i sportskom dvoranom, bibliotekom, učionicama, restoranima i vjerskim prostorijama živi poput maloga grada.

Oni koji žele mogu da rade i pristojno zarađuju ili da se bave bilo kojim sportom. Rad nije obavezan.

Onima dobrog ponašanja dva sata mjesečno na raspolaganju je i jedna od sedam ljubavnih soba za sastanak sa zakonitom suprugom. Zatvor raspolaže i sa 22 hektara obradivog zemljišta, 17 plastenika, 7.000 koka nosilica, 3.000 pilića, a tove i stoku.

Radili ili ne, svi su zatvorenici u 22 sata u svojim krevetima. Zaključani. Gotovo svaki kutak zatvora pokriven je kamerama. Svuda su rešetke i bodljikava žica.

“Velik problem su zlostavljanja među zatvorenicima. Česte su tuče i reketarenja. Tu su ubice, razbojnici i narkomani koji će za sitnu uslugu ili kutiju cigareta napasti druge. Prije šest godine bilo je 3.200 slučajeva nasilja, a godinju ranije smo zabeležili, još uvek visokih, 2.205 napada. Najčešće se sukobljavaju na šetalištu, hodnicima, ali i po sobama. Uglavnom, oni slabiji žrtve su zatvorskih lidera s kaznama preko 20 godina zatvora”, pojasnio je direktor Spahić.

Našli joj drogu u vagini

Osim nasilja i seksualnog nasilja, koje u zeničkom zatvoru nije rijetkost, veliki problem je droga. Posao s drogom u zatvoru nadležni nastoje da zaustave a droga je u zatvoru dvostruko skuplja nego na ulici.

“Prije nekoliko godina je supruga došla u posjetu mužu u zatvor i labrador je doslovce pobjesnio pokazujući vodiču na njeno međunožje. Nije bilo druge nego da ženu odvedemo u policiju i pretražimo. Pronašli su 33 grama heroina skrivenog u vagini. A to je samo jedan od domišljatih pokušaja krijumčarenja droge u zatvor”, jedna je od priča iz KPD Zenica.

U Zenici već više od 20 godina robija i četvorostruki ubica Edib Buljubašić iz Zenice, osuđenik s najvećom dosuđenom kaznom od 1954. godine. Još 1989. godine ubio je oca i svoga sugrađanina. Za ta dva ubistva osuđen je na 20 godina zatvora. U ratu je, kaže, pobjegao iz zatvora u Foči.

Ni posle rata kazna mu nije oproštena pa se 1996. godine opet vratio u Zenicu. Posle nekoliko godina dobrog vladanja pušten je na slobodan vikend. Tada je ponovno ubio, i to suprugu i snaju. Prvi zločin Buljubašić je opisao u dvije knjige “Zašto sam ubio oca”, a sprema i treću s naslovom “Zatvorski bjegunac” u kojoj će opisati svoj krvavi pohod i dane u bijegu provedene u Hrvatskoj vojsci i HOS-u.

“Za to što sam ubio oca kajem se pedeset odsto. Za to što sam ubio ženu ne kajem se nimalo. Ubio sam je zato što sam je volio i nisam mogao da podnesem to što me prevarila dok sam robijao. Ponosan sam što sam je ubio. Opet bih učinio isto. Za Milana Mašića kajem se devedeset odsto, a za ubijenu snaju Nađu kajem se sto odsto. Ako ikada čujete da sam se ubio, to će biti zbog nje jer me to proganja. Nju nisam smio da ubijem. Hoću, ubiću se prije izlaska iz zatvora. Moj život će okončati, nebitno kada, samo zbog snaje. U zatvoru se skrivam iza harmonike, šaha, boksa, karatea… Teško je ubici. Nema veće kazne od ove koju ja proživljavam. Drago mi je što sam u zatvoru jer mi to produžava život. Da me sada puste, siguran sam da bih si odmah posle 4-5 piva pucao u glavu. Proganjaju me teški snovi i noćne more. Često sanjam oca koji me uvijek spasava iz neke situacije, a ja sam ga ubio. Košmar je velik. Pišući knjige u zatvoru ostavljam trag iza sebe s porukom da niko nikad ne krene mojim stopama”, ispričao je prije šest godina četvorostruki ubica Buljubašić dodajući kako ima “isprljanu dušu i krvave ruke” I da s tim mora da živi dok ne dođe vrijeme da se ubije.

Za seks plaćaju telefonskim karticama

Zatvorenici ne kriju da iza zatvorskih zidina osim nasilja i droge ima i homoseksualizma. Ipak, nerado o tome pričaju. Dio njih svojevoljno ulazi u homoseksualne odnose, a za dio to je kazna.

“Pušenje se plaća telefonskom karticom od 500 impulsa, što je cijena od 15 konvertibilnih maraka (oko 7,5 evra). Za seks se pak plaća karticom od 1000 impulsa. Topdžije su nadimak za one koji plaćaju za seks, dok one koji “primaju” zovemo Šemse, što je asocijacija na jednu lijepu pjevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 “Šemsi” dok “topdžija” ima upola manje”, pričaju zatvorenici.

“Homoseksualci svoju pohotu najčešće zadovoljavaju u kupaonicama ili po sobama. Po pravilu imaju stražare s ugovorenim lozinkama u slučaju da naiđe zatvorski čuvar. ‘Nema tople vode’, šifra je da se prestane sa seksom jer dolazi straža”, pričaju.

Osim dobrovoljnog seksa u zatvoru ima i pravog silovanja.

“Najveća osveta zatvoreniku jest da ga obeščastiš i siluješ. Silovanje se ne događa zbog toga što silovatelj nema “Šemse”, nego je ono poruka, osveta zbog cinkarenja ili pak naredba spolja da bude lojalan”, otkriva mračne tajne zatvorskoga života jedan od robijaša.

(Express.hr)