DA LI STE SE PRONAŠLI? Beograđanin objasnio zašto ste SAMI, i to vam se NEĆE DOPASTI

-Dugo sam razmišljao o ovom problemu kao neko ko je predugo singl i bez ikakve namere da bilo šta uradi po tom pitanju. Posle par neprospavanih noći, mnogo priče sa prijateljima i opsesivnih misli koje su me sa svih strana sabijale zaključio sam da su u ljubavnoj problematici danas bitne dve stvari – lenjost i strah od odbijanja.

Kad smo kod lenjosti, najveći broj ljudi ne želi ni da se iscima da se upozna sa potencijalnim partnerima jer, ah, avaj moj tužni živote, niko nije dovoljno dobar ili ga nema nigde na vidiku. Ako razmišljate na ovaj način dobro došli u moj klub jer ja stvarno ne vidim nikog na ovom pustom ostrvu zvanom “Ljubav je u vazduhu“. Ne mogu da je namirišem, niti da je uhvatim. Šta onda radim – odustajem. Dižem belu zastavicu, zabacujem svoju imaginarnu loknu jer niko me neće voleti kao ja, padnem na pufnasti jastuk, ponekad patetično pustim suzu i ujutru zaboravim šta me muči.

Sad bi me neko pitao – A, šta ti očekuješ. Da se neko pojavi na vratima i kaže: “Vodim te odavde“. E, pa neće moći. Sindrom “uspavane lepotice“, koja na vrhu kule spava mirnim snom 100 godina sve dok se ne pojavi princ i probudi je poljupcem ne želi da me napusti. Kad smo kod kucanja na vrata, uglavnom je to komšija koji je ljut jer sam preglasno pustio neku patetičnu pesmu uz koju pokušavam da uhvatim tercu i da vam priznam nekad uspešno ubodem visoki ton.

Društvene mreže i muvanje preko servisa za upozvanje ne dolazi više u obzir. Tu sam opciju odbacio. Bilo je par nesrećnih i malo manje nesrećnijih, pa skoro solidnih pokušaja, ali tek kad sednete sa nekim znate sa čime imate posla.

E tu dolazi tačka broj dva – odbijanje.

Nije do mog ponosa i ega, ali više mi je mrsko da ih skupljam sa patosa kad sam sebi dam lažnu nadu. Malo kad sam porastao, to obično dođe posle 25 godine, srećniji shvate ranije, da nije ništa strašno što vas neko ne želi, iako ga vi želite. Prevazišao sam momenat – šta to meni fali, gde sam pogrešio, da li sam mogao nešto drugačije da uradim itd.

Iskreno, između mene i vas, ponekad potajno osećam blagu zavist kad vidim da nečija ljubav cveta. Da me neko ne shvati pogrešno, drago mi je, ali onda se opet vraćam na sebe. Tad mi obično dođe konačno u glavu – To je zato što, dragi moj Mićo, se ne trudiš da nađeš nekoga, pa ti je tuđa sreća kriva.

Čiji ste lik prvo vidjeli? To otkriva šta je kod vas dobro, a šta da MIJENJATE

Sramota me je da priđem, a kamoli da pokušam da započnem konverzaciju sa osobom koju upoznam negde neobavezno, a sviđa mi se. Samo ja znam koliko mi se neko sviđao na prethodnom poslu. Mislio sam da dajem signale dotičnoj osobi glasnim smejanjem na njene šale sa zabačenom glavom i razjapljenim ustima. Da skratim dugu priču o osobi sa bivšeg posla, zauzeta je. I odmah mi je bilo lakše, nisam morao dalje da se trudim.

Prema rečima psihologa ljudi koji su sposobni da budu singl određeni vremenski period daleko bolje biraju potencijalnog partnera, jer znaju šta žele, i daleko su samostalniji od onih koji serijski ulaze iz veze u vezu.

Ova informacija me je ozbiljno utešila, ali šta ćemo sa tim što, kao što rekoh, skoro pa 30, sa singl statusom 5 godina. Neko je za to vreme se oženio, dobio dete, razveo i ponovo se oženio ili udao.

Ali, imam rešenje, nadam se da će upaliti – kompromis.

Za početak moram da dam šansu, da prekinem da tražim dlaku u jajetu jer ne postoji idealan partner, već kompatibilan, da prestanem sa suludim očekivanjima, da ne razmišljam preterano i da ne odustanem.

Probaću da stisnem zube, zabacim imaginarnu loknu, udahnem duboko, pa šta bude, nek bude. Kad se sledeći put javim možda ću biti na bračnom krstarenju.

AUTOR: MILORAD MILOVANOVIĆ, Izvor: 24sata.rs

NASLOVNA