KOMISIJA U RAMALI UTVRDILA: Milov prijatelj otrovao Arafata

Ko­mi­si­ja za is­tra­gu Pa­le­stin­ske upra­ve utvr­di­la je da je biv­ši zva­nič­nik Fa­ta­ha Mu­ha­med Da­hlan od­go­vo­ran za smrt du­go­go­di­šnjeg pa­le­stin­skog vo­đe Ja­se­ra Ara­fa­ta. Iz­vje­štaj je pred­sta­vljen na kon­fe­ren­ci­ji Fa­ta­ha. Da­hlan, dr­ža­vlja­nin Cr­ne Go­re i pri­ja­telj do­sko­ra­šnjeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, na­la­zi se u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma na­kon što je u Pa­le­sti­ni pro­tiv nje­ga po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca za pro­ne­vje­ru oko 15 mi­li­o­na iz jav­nih fon­do­va. Ne­dav­no mu je i uki­nut po­sla­nič­ki imu­ni­tet, ka­ko bi mo­glo da mu se su­di na osno­vu te op­tu­žni­ce. Sve va­žne svjet­ske agen­ci­je pre­ni­je­le su ju­če vi­jest da je Da­hlan od­go­vo­ran za smrt po­koj­nog pa­le­stin­skog li­de­ra.
Re­zul­ta­ti unu­tra­šnje pa­le­stin­ske is­tra­ge po­ka­zu­ju da je Mo­ha­med Da­hlan dao Ara­fa­tu otro­va­ni li­jek dok je bio ho­spi­ta­li­zo­van u Fran­cu­skoj. Ara­fat je umro u no­vem­bru 2004. u 76. go­di­ni, u voj­noj bol­ni­ci kraj Pa­ri­za po­sli­je krat­ke bo­le­sti. Uzrok nje­go­ve smr­ti do­sad ni­je pot­pu­no raz­ja­šnjen.
Ko­mi­si­ja je utvr­di­la da su lju­di lo­jal­ni Da­hla­nu bi­li u kon­tak­tu sa zva­nič­ni­ci­ma stra­ne de­le­ga­ci­je, ko­ja im je da­la taj li­jek. Ka­ko pre­no­si list „Izra­el ha­jom”, osum­nji­če­ne oso­be su ka­sni­je to pri­zna­le.
Kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen je 2010. go­di­ne do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo upra­vo na pred­log Đu­ka­no­vi­ća. Pa­le­stin­ski bi­zni­smen je u fo­kus ov­da­šnje jav­no­sti do­spio na je­sen 2014. go­di­ne, ka­da je ob­ja­vlji­va­no da je on stvar­ni vla­snik fir­me Kvins bič di­ve­lop­ment kom­pa­ni iz Pod­go­ri­ce, sa ko­jom je Vla­da Cr­ne Go­re sklo­pi­la ugo­vor o za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že Du­bo­vi­ca, ra­di in­ve­sti­ci­je od 200 mi­li­o­na. Me­đu­tim, ka­sni­je se od­u­sta­lo od in­ve­sti­ci­je za ko­ju je Vla­da tvr­di­la da je pla­ni­ra kra­ljev­ska po­ro­di­ca Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta (UAE). Da­hlan je, ina­če, sa­vjet­nik za bez­bjed­nost naj­i­stak­nu­ti­jih čla­no­va kra­ljev­ske po­ro­di­ce UAE. Nje­go­vo ime po­mi­nja­lo se i u ve­zi „du­van­skih po­slo­va” po­seb­no u ve­zi pro­iz­vod­nje ci­ga­re­ta „kle­o­pa­tra”, u Du­van­skom kom­bi­na­tu Pod­go­ri­ca.
Pa­le­stin­ska ko­mi­si­ja je u naj­no­vi­jem iz­vje­šta­ju uka­za­la da je Da­hlan po­ku­šao da na­ve­de vi­so­ke ofi­ci­re i ko­man­di­re u ta­mo­šnjoj ad­mi­ni­stra­ci­ji da or­ga­ni­zu­ju voj­ni udar na Za­pad­noj oba­li i da zba­ce Ara­fa­to­vog na­sled­ni­ka, sa­da­šnjeg pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa.
Abas i nje­go­vi bli­ski sa­ve­zni­ci ta­ko­đe sma­tra­ju Da­hla­na od­go­vor­nim za po­bje­du ri­val­skog islam­skog Ha­ma­sa nad sna­ga­ma lo­jal­nim Aba­so­vom Fa­ta­hu i pre­u­zi­ma­nje kon­tro­le nad po­ja­som Ga­ze 2007. go­di­ne, kao i pro­tje­ri­va­nje i linč čla­no­va te se­ku­lar­ne or­ga­ni­za­ci­je.
Da­hlan je bio pri­mo­ran da ode u iz­gnan­stvo na­kon što ga je Fa­tah op­tu­žio za ko­rup­ci­ju i iz­da­ju zbog sa­rad­nje sa Izra­e­lom. On i nje­go­vi bli­ski sa­rad­ni­ci po­ri­ču te op­tu­žbe i ka­žu da Abas ko­ri­sti pa­le­stin­ske bez­bjed­no­sne sna­ge da vo­di kam­pa­nju kle­ve­ta, zbog stra­ha da bi mo­gao da po­bi­je­di na de­mo­krat­skim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma.
Agen­ci­ja AP na­vo­di da je Da­hlan bio pri­mo­ran da na­pu­sti Za­pad­nu oba­lu pri­je šest go­di­na, na­kon što je op­tu­žio Aba­so­ve si­no­ve za ko­rup­ci­ju i da sa­da ži­vi u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma.

(Dan)