PODGORICA: UBIO STRICA ZBOG IMANJA

Sa­slu­ša­njem svje­do­ka, u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci na­sta­vlje­no je su­đe­nje Zo­ra­nu R. Bo­lje­vi­ću (62) iz Pod­go­ri­ce, op­tu­že­nom za te­ško ubi­stvo stri­ca Slav­ka Bo­lje­vi­ća i ra­nja­va­nje bra­ta­ni­ća Alek­se Bo­lje­vi­ća 22. av­gu­sta 2016. go­di­ne u pod­go­rič­kom na­se­lju Gor­nja Go­ri­ca.
Mla­den M. Bo­lje­vić is­pri­čao je da je 22. av­gu­sta oti­šao trak­to­rom na ima­nje nje­go­vog sa­da po­koj­nog stri­ca Slav­ka. Na ima­nju je bi­la po­ki­da­na ži­ca, ko­ju je po­čeo da ve­že kli­je­šti­ma. Go­ran R. Bo­lje­vić i nje­go­va se­stra, či­je se ima­nje gra­ni­či sa na­šim, pro­vo­ci­ra­li su nas, ka­zao je Mla­den Bo­lje­vić.
– Sa Alek­som Le­kom Bo­lje­vi­ćem i stri­cem Slav­kom ski­nuo sam vra­ta i pro­zor sa ga­ra­že. Po­sli­je smo pre­šli na do­nji dio pre­ko ma­gi­stra­le, gdje je ima­nje mog po­koj­nog stri­ca ko­je se gra­ni­či sa ima­njem op­tu­že­nog. U bli­zi­ni je jed­na če­sma i tu se na­la­zi­la Ve­sna, su­pru­ga op­tu­že­nog. Stric Slav­ko im se obra­tio ri­je­či­ma: „Sram vas bi­lo, i 30 go­di­na se su­di­mo i po­ki­da­li ste mi ži­cu. Mrš sa mog ima­nja”. Ja sam kre­nuo da ve­žem ogra­du. Ta­da je Zo­ran kre­nuo i za­mah­nuo ja­ko da nas uda­ri ne­kom mot­kom od me­tar i po du­ži­ne. Ja sam ba­cio kli­je­šta pre­ma nje­mu, uhva­tio mot­ku i ša­kom ga uda­rio. To su mo­men­ti bi­li. Uhva­tio sam sto­li­cu i uda­rio ga. Zo­ran je za­tim ka­zao: „Sad ću ja za pi­štolj, po­bi­ću vas”. Nje­go­va že­na Ve­sna je po­vi­ka­la: „Bje­ži, Mla­de­ne, ubi­će te”. Čuo sam pu­canj i vi­dio da pa­da Slav­ko i pa­da Alek­sa. Od­mah sam te­le­fo­nom po­zvao po­li­ci­ju. Ni­ko op­tu­že­nog Zo­ra­na ni­je pro­vo­ci­rao – is­pri­čao je Mla­den Bo­lje­vić.
Pod­sje­tio je da je su­kob na­stao upra­vo oko ovog ima­nja.
– Da bi se do­go­vo­ri­li o sve­mu, pre­ko Raj­ko­ve kćer­ke, Na­de Pe­šić, or­ga­ni­zo­van je su­sret na Ma­re­zi. Na tom sa­stan­ku Slav­ko je pred­lo­žio da mu vra­te nje­go­vo ima­nje, te da će on da pla­ti sve sud­ske tro­ško­ve. Zo­ran je sko­čio i vi­kao. Ja sam ga za­mo­lio da ne vi­če. Oni se ni­su slo­ži­li. Stric Slav­ko je re­kao: „Prav­da će do­ći kad-tad” – is­pri­čao je svje­dok.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja advo­ka­ta Zo­ra­na Pi­pe­ro­vi­ća, svje­dok je re­kao da je znao da je po­sto­ja­la pra­vo­sna­žna pre­su­da i da je nje­gov stric Slav­ko do­bio ovo ima­nje, do­da­ju­ći da ne zna da li je u pre­su­di pi­sa­lo da mo­gu da se ski­nu vra­ta od ga­ra­že.
– To­ga da­na ni­smo po­šli na tu­đe ima­nje, već na ima­nje stri­ca Slav­ka, i to po svim pre­su­da­ma i po re­vi­zi­ji – do­dao je Mla­den Bo­lje­vić.
Op­tu­že­ni Zo­ran Bo­lje­vić je pri­go­vo­rio nje­go­vom svje­do­če­nju, is­ti­ču­ći da je ne­ta­čan.
Advo­kat De­jan Vu­ja­no­vić, pu­no­moć­nik ošte­će­nog Alek­se Bo­lje­vi­ća, ka­zao je da oni to­ga da­na ni­su po­šli da iz­vr­še pre­su­du, već da po­pra­ve po­ki­da­nu ži­cu na ogra­di.
Go­ran Bo­lje­vić, brat op­tu­že­nog, re­kao je da je tog kob­nog 22. av­gu­sta 2016. sje­dio is­pred ku­će i da je u jed­nom mo­men­tu pri­mi­je­tio da se auto par­ki­ra­lo na ma­gi­stra­lu, iz ko­jeg je iza­šao brat od stri­ca Alek­sa Le­ko Bo­lje­vić.
– Bi­lo je to oko 16 sa­ti. Po­sli­je vi­še od po­la sa­ta do­šlo je još jed­no auto sa dvi­je oso­be i nji­ma je pri­šao Alek­sa. Za­tim idu pre­ma na­šoj ku­ći. Pre­po­znao sam stri­ca Slav­ka. Ka­da mi je pri­šao upu­tio mi je ri­je­či da smo fu­ka­re, pre­va­ran­ti, la­žo­vi… Ja sam se uz­dr­žao, a on je i da­lje vri­je­đao. Dok je sta­jao kod ogra­de od ži­ce, ja sam se nje­mu obra­tio: „Do­bar dan, stri­ko Slav­ko, ka­ko si”. On je po­no­vio iste one ru­žne ri­je­či. Ja sam mu re­kao: „Ne mo­gu da shva­tim da mi upu­ću­je­te ta­kve ri­je­či, a fa­kul­tet­ski ste obra­zo­van čo­vjek”. On me plju­nuo, i sve nas je vri­je­đao, a naj­vi­še me­ne. Slav­ko je za mo­ga oca Raj­ka re­kao sva­šta. Bi­lo mi je te­ško i re­kao sam: „Ne mo­gu da shva­tim da upu­ću­je­te ta­kve ri­je­či za bra­ta Raj­ka, a da nje­ga ni­je bi­lo 1957, ko zna gdje bi bio, jer te spa­sio”. Znam da isti­na bo­li i uvi­jek će bo­lje­ti – ka­zao je ovaj svje­dok.
On je na­veo i to da je ne­što ka­sni­je do­šao Mla­den Bo­lje­vić sa trak­to­rom da ko­si, ali to je, ka­ko on tvr­di, bi­lo vi­še po­dru­gi­va­nje i pro­vo­ci­ra­nje, a ne ko­še­nje.
– Ni­sam re­a­go­vao. Od ko­še­nja ni­je bi­lo ni­šta. Mo­ja se­stra Lji­lja je pi­ta­la: „Le­ko, šta imaš ti pro­tiv nas”. Re­kao je da ne­ma ni­šta, a Lji­lja ga je pi­ta­la pa za­što je on­da tu. Pre­pao sam se za ži­vot svo­je po­ro­di­ce i svoj – ka­zao je svje­dok Go­ran Bo­lje­vić.

(Dan)