Zašto se kaže da je neko PIJAN K'O LETVA I PIJAN K'O MAJKA (FOTO/GIF)

Neka digne ruku onaj koji se nikada u svom životu nije opio alkoholom! Zbog čega su sve ruke spuštene? Dobro, neka digne ruku onaj koji se nikada u svom životu nije napio kao letva, kao majka, što se kaže! Opet ta šuma spuštenih ruku!

Ne slušajte dežurne kritičare svega savremenog koji lamentiraju nad stanjem u kojem se nalazi naš narod i naša omladina kao da su oni u prošlosti bili nešto mnogo bolji, pametniji, pošteniji i — trezniji. Nisu, a posebno nisu bili ovo poslednje. Šta više, možda su bili i pijaniji nego mi danas. Da bismo objasnili zbog čega to tvrdimo dovoljno je da se pozabavimo upravo ovim poređenjima koja smo gore pomenuli.

Pijan kao letva i pijan kao majka — da li ste se ikada zapitali otkuda dolaze takvi izrazi, zašto letva i zbog čega za ime svijeta pijan kao majka? Otkad su majke pijane?

Krenimo od letve. Šta se dešava letvi kad se natopi vodom? Iskrivi se. Baš kao što se čovjek iskrivi kad se “natopi” alkoholom. Zato se i kaže da se “iskrivio”, pošto tako hoda pijanac koji ne može u potpunosti da kontroliše ni svoje donje ekstremitete ni ostatak svog tijela, a sve zato što mu mozak ne radi normalno. Bilo da sjedi, bilo da hoda.

A ako sjedi, kaže se i da “kljuca” — baš kao kokoška. Još jedan relikt naših zemljoradničkih vremena, jer ne treba zaboraviti da je veći dio našeg naroda do relativno skoro živio na selu (prilično se pouzdano može tvrditi da su preci 90 odsto današnjih Srba do prije tri-četiri generacije bili ruralno stanovništvo.)

Međutim, najzanimljiviji je izraz “pijan kao majka”. Nekako nam majka ne ide sa alkoholom, barem ne danas. A kako su majke išle s alkoholom u prošlosti? Ruku pod ruku.

Postojao je običaj u mnogim krajevima srpskih zemalja da se trudnice tokom porođaja “zapoje” rakijom da bi lakše podnijele bolove i lakše izgurale donošenje bebice na svijet. Pošto je porođaj često dug i težak… pa, jasno vam je. Dok beba dođe na svijet majka je pijana k’o majka.

Otuda i izraz.

Postojao je takođe i običaj da majke maloj djeci daju malo alkohola da se smire da bi one mogle da počiste kuću i spreme ručak dok je muž u polju.

Nije se znalo za zavisnost od alkohola, tako nešto nikome nije padalo na pamet. Tako smo imali pijančenje koje se prenosilo s generacije na generaciju, i to ne samo genetskom sklonošću koja vjerovatno može da se razvije spoljašnjim uticajima, već i direktnim uticajem miljea u kome su Srpčići odrastali.

(Izvor: Telegraf)