BIA ruši iskaz Sinđelića

Od­bra­na okri­vlje­nih u slu­ča­ju „dr­žav­ni udar” oci­je­ni­la je da je op­tu­žni­ca ne­u­te­me­lje­na i pa­u­šal­na i da je tre­ba vra­ti­ti SDT-u na do­pu­nu, ra­di bo­ljeg ra­zu­mi­je­va­nja do­ka­za, dok je dio njih zah­ti­je­vao pot­pu­no is­klju­či­va­nje iz po­stup­ka zbog ne­po­sto­ja­nja do­ka­za. Od­bra­na je bi­la sa­gla­sna u ocje­ni da je op­tu­žni­ca „neo­dr­ži­va i pa­u­šal­na”, a po­seb­no spor­nim je oci­je­nje­no to što je za­sno­va­na na is­ka­zu svje­do­ka-sa­rad­ni­ka tu­ži­la­štva Sa­še Sin­đe­li­ća. Nje­gov is­kaz, ka­ko tvr­di od­bra­na, u pot­pu­no­sti su sru­ši­li Bez­bjed­no­sno-in­for­ma­tiv­na agen­ci­ja (BIA) i MUP Sr­bi­je. Bra­ni­lac Mi­la­na Kne­že­vi­ća, advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić do­sta­vio je su­du do­ku­men­ta MUP-a Sr­bi­je i BIA-e, ko­ja po­tvr­đu­ju da Alek­san­dar Sin­đe­lić ni­je na­pu­štao Sr­bi­ju od 1. ja­nu­a­ra do 23. ok­to­bra pro­šle go­di­ne. Ta­ko­đe, do­ku­men­ta po­ka­zu­ju da je Sin­đe­lić la­gao da se sa­sta­jao sa glav­nim svje­do­kom spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Pa­jom Ve­li­mi­ro­vi­ćem. Srp­ski or­ga­ni na­vo­de da je Sin­đe­lić bio pod pri­smo­trom i da ni­je za­bi­lje­žen ni­je­dan su­sret nje­ga i Ve­li­mi­ro­vi­ća u pe­ri­o­du ko­ji je svje­dok sa­rad­nik na­veo.
– Sa­ša Sin­đe­lić na str. 6 Za­pi­sni­ka o sa­slu­ša­nju od 2.3.2017. go­di­ne na­vo­di sle­de­će: „Sje­ćam se da sam oti­šao za Mo­skvu, le­tom u ve­čer­njim sa­ti­ma, či­ni mi se, u no­ći iz­me­đu 26. i 27. sep­tem­bra 2016. go­di­ne. Let je bio ne­kih po­la sa­ta po­sli­je po­no­ći, a de­sti­na­ci­ja aero­drom Ser­je­me­ko­vo u Mo­skvi. Ov­dje is­ti­čem da sam pa­so­šku kon­tro­lu na aero­dro­mu u Be­o­gra­du pro­šao pot­pu­no nor­mal­no kao i sva­ki put, a na­kon mog do­la­ska u Mo­skvu, na aero­dro­mu me je če­kao Edi sa još jed­nim čo­vje­kom” – pod­sje­ća advo­kat Jo­va­no­vić.
On do­da­je da je Sin­đe­lić na str. 28 iz­ja­vio i sle­de­će: „Što se ti­če či­nje­ni­ca da li sam ja za­i­sta bio u Mo­skvi ili ne, to je la­ko pro­vjer­lji­vo jer u mom pa­so­šu ima­ju pe­ča­ti ka­da sam na­pu­štao Sr­bi­ju. Ima­ju avi­on­ske kar­te ka­da sam od­la­zio za Mo­skvu, ima i trag nov­ca, da mi je taj čo­vjek po­slao pa­re za kar­tu”.
Od­bra­na tvr­di da je ovo pot­pu­na laž Sa­še Sin­đe­li­ća, ima­ju­ći u vi­du ne­spor­ne po­dat­ke Upra­ve gra­nič­ne po­li­ci­je Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, i od­go­va­ra­ju­će evi­den­ci­je dr­žav­nih or­ga­na Sr­bi­je ko­ji su pre­ci­zni, ne­spor­ni i ažur­ni, po­seb­no u ve­zi evi­den­ci­ja lju­di ko­ji pu­tu­ju i na­pu­šta­ju ze­mlju preko me­đu­na­rod­nog aero­dro­ma Ni­ko­la Te­sla. Da­kle, po po­da­ci­ma po­li­cij­skih slu­žbi Re­pu­bli­ke Sr­bi­je – Sa­ša Sin­đe­lić sa jmbg 11079……..od 1.1.2016. do 23.10.2016. go­di­ne ni­je na­pu­štao Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju. Ova či­nje­ni­ca je po­zna­ta i dr­žav­nim or­ga­ni­ma Cr­ne Go­re, i to pu­tem do­pi­sa Na­ci­o­nal­nog cen­tral­nog bi­roa In­ter­po­la Pod­go­ri­ca ko­ji je 24.10.2016. go­di­ne do­sta­vljen ru­ko­vo­di­o­cu Spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog odje­lje­nja Dra­ga­nu Ra­do­nji­ću.
Ro­či­šte za pro­vje­ru op­tu­žni­ce pro­tiv če­tr­na­est okri­vlje­nih u slu­ča­ju „dr­žav­ni udar”, zbog pla­ni­ra­nja te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 16. ok­to­bra pro­šle go­di­ne za­vr­še­no je ju­če u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci. Vi­je­će su­di­je Dra­go­ja Jo­vi­ća od­lu­ku će do­ni­je­ti u ro­ku od 15 da­na.
Funk­ci­o­ne­ri De­mo­krat­skog fron­ta (DF) An­dri­ja Man­dić i Mi­lan Kne­že­vić ni­je­su pri­­sustvo­va­li ju­če­ra­šnjem ro­či­štu kao ni nji­hov stra­nač­ki ko­le­ga i vo­zač Mi­ha­i­lo Ča­đe­no­vić, ko­ji je ured­no oba­vi­je­stio sud da ne­će pri­su­stvo­va­ti. Na op­tu­že­nič­koj klu­pi ni­je­su se na­šli ni ru­ski dr­ža­vlja­ni Edu­ard Ši­šma­kov i Vla­di­mir Po­pov. Osum­nji­če­ni ko­ji se na­la­ze u is­tra­žnom pri­tvo­ru do­ve­de­ni su na su­đe­nje.
Op­tu­žni­com Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva ob­u­hva­će­ni su dvo­ji­ca ru­skih dr­ža­vlja­na, Ši­šma­kov i Po­pov, srp­ski dr­ža­vlja­ni Mi­loš Jo­va­no­vić, Ne­ma­nja Ri­stić, Pre­drag Bo­gi­će­vić, Bra­ti­slav Di­kić, Kri­sti­na Hri­stić, Bran­ka Mi­lić, Mi­lan Du­šić, Dra­gan Mak­sić, Sr­bo­ljub Đor­đe­vić, tro­ji­ca cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na – funk­ci­o­ne­ri DF-a Man­dić i Kne­že­vić, kao i Mi­ha­i­lo Ča­đe­no­vić. Po­stu­pak pro­tiv pre­vo­di­o­ca DF-a Ana­ni­ja Ni­ki­ća vo­di se po­seb­no. Pre­ma op­tu­žni­ci, 16. ok­to­bra pro­šle go­di­ne u Cr­noj Go­ri je spri­je­čen dr­žav­ni udar. Pre­ma na­vo­di­ma glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, u no­ći odr­ža­va­nja par­la­men­tar­nih iz­bo­ra bi­lo je pla­ni­ra­no da do­đe do upa­da u Skup­šti­nu, kao i da se uhap­si i li­kvi­di­ra biv­ši pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić.
Za­stup­nik op­tu­žbe Sa­ša Ča­đe­no­vić u cje­lo­sti je ostao pri na­vo­di­ma op­tu­žni­ce sma­tra­ju­ći da je po­tvr­đe­na, ka­ko is­ka­zi­ma okri­vlje­nih, mje­ra­ma taj­nog nad­zo­ra, ta­ko i svim pred­lo­že­nim ma­te­ri­jal­nim i per­so­nal­nim do­ka­zi­ma. Tu­ži­lac je po­seb­no apo­stro­fi­rao is­kaz svje­do­ka sa­rad­ni­ka Alek­san­dra Sin­đe­li­ća i ka­zao da se svim na­ve­de­nim do­ka­zi­ma po­tvr­đu­je nji­ho­va kri­vič­na od­go­vor­nost. Za­klju­čio je da je op­tu­žni­ca oprav­da­na i za­sno­va­na na za­ko­nu.
Bra­ni­lac op­tu­že­nog Ši­šma­ko­va, Ra­do­nja Dra­go­vić re­kao je da je op­tu­žni­ca ba­zi­ra­na je­di­no na is­ka­zi­ma jed­nog svje­do­ka – Sa­še Sin­đe­li­ća, na­gla­ša­va­ju­ći da se ne­ko ne mo­že op­tu­ži­ti is­klju­či­vo na osno­vu iz­ja­ve svje­do­ka sa­rad­ni­ka, već mo­ra­ju po­sto­ja­ti va­lja­ni do­ka­zi.
– A do­ka­zi su sle­de­ći: na­vo­di se da je Edu­ard Ši­ro­kov, za ko­jeg op­tu­žni­ca tvr­di da je Ši­šma­kov, ušao u Sr­bi­ju 2.10., a iza­šao 20.10.2016. i da se za to vri­je­me sreo sa Sin­đe­li­ćem, da su še­ta­li Ka­le­meg­da­nom, da mu je Sin­đe­lić dao pa­pir i da ga je moj bra­nje­nik pre­gle­dao. Za to ne po­sto­je va­lja­ni do­ka­zi, to je sve pri­ča svje­do­ka sa­rad­ni­ka. Ta­ko­đe, ne po­sto­je va­lja­ni do­ka­zi ko­ji bi pot­kri­je­pi­li tvrd­nju da je moj bra­nje­nik pla­tio 800 eura za put do Mo­skve – is­ta­kao je Dra­go­vić i pred­lo­žio vi­je­ću da vra­ti op­tu­žni­cu SDT-u na do­ra­du.
Advo­kat op­tu­že­nog Vla­di­mi­ra Po­po­va, Zo­ri­ca Dra­ško­vić ne­gi­ra­la je uče­šće nje­nog branjenika u de­ša­va­nji­ma 16. ok­to­bra pro­šle go­di­ne i za­tra­ži­la da se ob­u­sta­vi po­stu­pak pro­tiv nje­ga.
Mi­lan Pe­tro­vić, advo­kat Bra­ti­sla­va Di­ki­ća, sma­tra da do­ka­zi u ovom slu­ča­ju ni­su va­lja­ni i da su po­je­di­ni zlo­u­po­tre­blje­ni.
– Moj kli­jent ni u jed­nom mo­men­tu ni­je bio dio ove kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Na­gla­sio bih da je tu­ži­la­štvo za­bo­ra­vi­lo na is­kaz ko­ji ide u ko­rist od­bra­ni – da ni­ko od op­tu­že­nih ni­je znao za Di­ki­ća. Ka­ko je on­da on pla­ni­rao dje­lo i tre­ba­lo da bu­de na če­lu te kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je? – pi­tao je Pe­tro­vić.
On je na­po­me­nuo da do­ka­zi ne po­ka­zu­ju ka­ko i ka­da je Di­kić tre­ba­lo da iz­vr­ši kri­vič­no dje­lo ko­je mu se sta­vlja na te­ret.
– Sin­đe­lić je od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja SDT-a ja­sno ka­zao da ga Di­kić ni­je kon­tak­ti­rao ni­ka­da pri­je ok­to­bra 2016. go­di­ne. Ne po­sto­je va­lja­ni do­ka­zi ko­ji bi po­ka­za­li ka­ko i sa kim je Di­kić tre­ba­lo da uđe u Skup­šti­nu Cr­ne Go­re i na ko­ji na­čin je tre­ba­lo da pre­u­zme vlast i sa ko­jom po­li­tič­kom or­ga­ni­za­ci­jom – na­gla­sio je Pe­tro­vić i do­dao da se po­je­di­nim do­ka­zi­ma ma­ni­pu­li­sa­lo.
– U op­tu­žni­ci se na­vo­di da je Di­kić imao spe­ci­jal­ne te­le­fo­ne, dok je vje­šta­če­njem utvr­đe­no da se ra­di o obič­nom te­le­fo­nu „le­no­vo”. Vje­štak je re­kao da će taj iz­vje­štaj uklju­či­ti u op­tu­žni­cu, što, na­rav­no, ni­je slu­čaj. Ka­da smo do­bi­li te­le­fo­ne, ba­te­ri­ja na nji­ma je iz­no­si­la 100 od­sto, što je ne­mo­gu­će. To zna­či da je ne­ko pro­tiv­prav­no ba­ra­tao te­le­fo­nom i ma­ni­pu­li­sao do­ka­zi­ma – upo­zo­rio je Pe­tro­vić.
Advo­kat Mla­den Du­bak re­kao je da se pre­ma svim stan­dar­di­ma kri­vič­no dje­lo ko­je se op­tu­že­ni­ma sta­vlja na te­ret ne mo­že kva­li­fi­ko­va­ti kao stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, te da je to ura­đe­no da bi Sa­ša Sin­đe­lić ste­kao sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka.
– Pod­sje­ti­ću da je svr­ha kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je sti­ca­nje fi­nan­sij­ske do­bi­ti i da kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja ni­je ide­o­lo­škog ti­pa, kao što je to stva­ra­nje te­ro­ri­stič­ke gru­pe. Ovo je pri­lič­no kar­di­nal­na gre­ška glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca. Ova gru­pa je, na­vod­no, tre­ba­lo da uđe u Skup­šti­nu i na­sil­no pre­u­zme vlast uz po­moć ne­ke po­li­tič­ke par­ti­je. To je ide­o­lo­ški, po­li­tič­ki mo­tiv, što zna­či da gru­pa ni­ka­ko ne mo­že bi­ti okva­li­fi­ko­va­na kao kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja, već kao te­ro­ri­stič­ka gru­pa. Kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja je do­bi­la taj sta­tus ka­ko bi Sa­ša Sin­đe­lić po­stao svje­dok sa­rad­nik, na či­jem svje­do­če­nju se te­me­lji či­ta­va op­tu­žni­ca. Pre­ma to­me, pre­ko ove op­tu­žni­ce mo­že­mo ospo­ri­ti či­tav, na­zo­vi krun­ski do­kaz – po­ru­čio je Du­bak.
Bra­ni­o­ci op­tu­že­nih su pred­lo­ži­li vi­je­ću da ob­u­sta­vi po­stu­pak po osno­vu kon­tro­le op­tu­žni­ce bu­du­ći da ne po­sto­je do­ka­zi da su okri­vlje­ni osno­va­no sum­nji­vi za dje­lo ko­je je pred­met op­tu­žbe. Bra­ni­o­ci su ju­če tvr­di­li da su do­bi­li sa­mo ske­ni­ra­ne do­ka­zne pred­lo­ge tu­ži­la­štva, ali ne i cje­lo­kup­ne spi­se pred­me­ta, i po­red vi­še­krat­nog obra­ća­nja su­du u tom smi­slu.
– Sto­ga se bra­ni­o­ci o op­tu­žni­ci iz­ja­šnja­va­ju bez mo­guć­no­sti da upo­re­de na­vo­de op­tu­žni­ce sa svim re­le­vant­nim dje­lo­vi­ma spi­sa, iz če­ga pro­iz­la­zi da im je one­mo­gu­će­no da se na is­tra­gu ko­ja je re­zul­ti­ra­la op­tu­žni­com iz­ja­sne u cje­lo­sti, a što pred­sta­vlja po­vre­du pra­va od­bra­ne u ma­te­ri­jal­nom i for­mal­nom smi­slu. Bra­ni­o­ci su tak­sa­tiv­no po­bro­ja­li pri­mjed­be u od­no­su na okri­vlje­ne či­ji iden­ti­tet ni­je utvr­đen, od­no­sno utvr­đi­van na osno­vu bli­je­dih ko­pi­ja na­vod­nih put­nih is­pra­va. Na­ve­de­ne ko­pi­je ni­je­su pri­ba­vlje­ne na do­zvo­ljen, za­ko­nom pro­pi­san na­čin iz zva­nič­nih evi­den­ci­ja, već iz na­vod­nih ho­tel­skih evi­den­ci­ja, te iz do­pi­sa dr­ža­ve Polj­ske (gdje se na­vo­di da bi to „mo­glo bi­ti” to li­ce, ali sa dru­gim po­da­ci­ma) sa sve pot­pu­no ne­u­po­tre­blji­vim fo­to­ko­pi­ja­ma pa­so­ša. Pr­vo­o­kri­vlje­nog tu­ži­la­štvo na­zi­va sa dva raz­li­či­ta ime­na, ali bez na­po­me­ne da se ra­di o na­dim­ku, već upra­vo o dru­gom ime­nu li­ca – pa od­bra­na ni­je si­gur­na u isto­vjet­nost okri­vlje­nog li­ca sa li­cem iz ko­pi­je put­ne is­pra­ve. Da­lje, uka­zu­je­mo na pot­pu­nu ne­mo­guć­nost da se u po­stup­ku ko­ri­sti, slu­žbe­na za­bi­lje­ška Upra­ve po­li­ci­je o iz­vr­še­noj pre­tra­zi jav­no do­stup­noj ba­zi po­da­ta­ka za li­ce Edu­ard Ši­šma­kov od 25.1.2017.go­di­ne, ima­ju­ći u vi­du da je ista ap­so­lut­no ne­i­sti­ni­ta, sa svje­sno za­mi­je­nje­nim da­tut­m i­ma, i iz­da­ta, od­no­sno u spis „uba­če­na” pod ne­tač­nim da­tu­mom – na­ve­la je od­bra­na.
Pre­ma sta­vu od­bra­ne, ovaj do­ku­ment, ina­če ba­zi­ran na obič­noj in­ter­net pre­tra­zi je­ste pro­iz­vod po­li­cij­skog pod­me­ta­nja.
– Ka­ko je mo­gu­će da slu­žbe­na za­bi­lje­ška od 25.1.2017. go­di­ne u ti­je­lu svog tek­sta sa­dr­ži do­ku­ment šta­ma­pan tri sed­mi­ce ka­sni­je – pi­ta­li su advo­ka­ti.
Ta­ko­đe, pre­ma na­vo­di­ma od­bra­ne, u is­toj za­bi­lje­šci se na­la­zi pot­pu­no fal­si­fi­ko­van sa­dr­žaj in­ter­net stra­ni­ce am­ba­sa­de Ru­ske Fe­de­ra­ci­je u Polj­skoj. Oni tvr­de da se ov­dje ra­di o običnom fal­si­fi­ka­tu, bu­du­ći da se ime Edvar­da Ši­šma­ko­va ni­ka­da ni­je na­la­zi­lo na li­sti di­plo­mat­skog oso­blja ru­ske am­ba­sa­de u Polj­skoj na na­čin na ko­ji tvr­di SDT, a to je su ja­sno jer u za­bi­lje­šci ni­gdje ne na­vo­di vri­je­me na­vod­ne in­ter­net pre­tra­ge, što je ele­men­tar­no ka­da se ko­ri­sti ovaj, do­sta ne­po­u­zdan me­tod iden­ti­fi­ka­ci­je.
– Ov­dje po­seb­no na­po­mi­nje­mo da u spi­si­ma pred­me­ta po­sto­ji isto ta­ko ko­pi­ja pa­so­ša za dru­go­o­kri­vlje­nog Vla­di­mi­ra Po­po­va, te iz­vje­šta­ji o ula­sku i iz­la­sku ovog li­ca i nje­go­vom bo­rav­ku u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji, ali se ta­kve in­for­ma­ci­je ne raz­li­ku­ju od iden­tič­nih in­for­ma­ci­ja za bi­lo kog ru­skog dr­ža­vlja­ni­na ko­ji po­sje­ti Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju. Me­đu­tim, u spi­si­ma pred­me­ta ne po­sto­ji ni­je­dan do­kaz ko­ji bi iole upu­ći­vao na bi­lo ka­kav osnov sum­nje, a ka­mo­li na osno­va­nu sum­nju da je ovo li­ce or­ga­ni­za­tor kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Ana­li­zi­ra­ju­ći is­kaz Sa­še Sin­đe­li­ća gdje on ka­že: „Ja sam or­ga­ni­za­tor Udru­že­nja srp­ski vu­ko­vi, i ja sam srp­ski na­ci­o­na­li­sta ko­ji se za­la­že za pan­sla­vi­zam i za bli­ske od­no­se iz­me­đu Ru­si­je i srp­skih ze­ma­lja”, te „Ja sam šef od­bo­ra srp­ski vu­ko­vi ko­ji po­sto­ji u okvi­ru Udru­že­nja srp­skih do­bro­vo­lja­ca „Ni­ko­la Ka­va­ja”, Sa­ša Sin­đe­lić ov­dje iz­ri­če no­tor­nu ne­i­sti­nu, ko­ju de­man­tu­ju zva­nič­ni po­da­ci jav­nih re­gi­sta­ra Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, te slu­žbe­ne evi­den­ci­je i iz­ja­ve sa­mog udru­že­nja – tvr­de bra­ni­o­ci op­tu­že­nih.
Od­bra­na je, iz­me­đu osta­log, pre­do­či­la i od­go­vor Mi­ni­star­stva prav­de Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, bu­du­ći da su po nji­ho­vim ri­je­či­ma: „In­for­ma­ci­je sa­dr­ža­ne u ovom do­ku­men­tu na­mi­je­nje­ne su is­klju­či­vo oba­vje­štaj­nom ra­du … i va­ša Vla­da isti do­ku­ment ne mo­že ko­ri­sti­ti u bi­lo ko­jem prav­nom po­stup­ku”.
Oni su se u na­stav­ku ba­vi­li i mo­ti­vi­ma Sa­še Sin­đe­li­ća za da­va­nje la­žnog is­ka­za. Što se ti­če An­dri­je Man­di­ća, bra­ni­lac is­ti­če da tvrd­nje tu­ži­o­ca ne­ma­ju upo­ri­šte ni u do­ka­zi­ma ni u zdra­vom ra­zu­mu.
– U spi­su ne po­sto­ji čak ni iz­ja­va, tvrd­nja, in­di­ci­ja, na­zna­ka – da je An­dri­ja Man­dić ika­da imao bi­lo ka­kav kon­takt ili od­nos sa ova dva „or­ga­ni­za­to­ra”. Što se ti­če tvrd­nje SDT-a da je Man­dić imao za­da­tak da: „vr­bu­je dru­ga li­ca za pri­pad­ni­ke kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, ko­ja će uče­stvo­va­ti u pri­pre­ma­nju i iz­vr­še­nju kri­vič­nih dje­la zbog ko­jih je kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja stvo­re­na, pre­no­si uput­stva i na­red­be or­ga­ni­za­to­ra kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je nje­nim pri­pad­ni­ci­ma”, tu­ži­la­štvo na ove okol­no­sti ni­je pred­lo­ži­lo ni­ti je­dan do­kaz – ni­ti u spi­su po­sto­ji bi­lo ka­kav trag o to­me da je Man­dić „vr­bo­vao, pre­no­sio uput­stva, na­red­be or­ga­ni­za­to­ra” te je oči­gled­no ri­ječ o kon­struk­tu ko­ji ne­ma prav­nu već po­li­tič­ku ko­no­ta­ci­ju, pa mu shod­no to­me ne mo­že bi­ti mje­sto u op­tu­žni­ci, ni­ti se ta­kva po­li­tič­ka op­tu­žni­ca mo­že po­tvr­di­ti – po­ja­šnja­va­ju bra­ni­o­ci.
Na­vod op­tu­žni­ce, ka­že Jo­va­no­vić, ko­ji se od­no­si na „ upo­tre­bu slu­žbe­nih vo­zi­la ra­di pre­vo­za pri­pad­ni­ka kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je na sa­stan­ke ra­di vr­bo­va­nja li­ca za pri­pad­ni­ke kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je” – smi­je­šan je i za­sno­van na fik­ci­ji SDT-a, u ko­ju ni­je­dan ne­pri­stra­san sud ne bi mo­gao po­vje­ro­va­ti, tim pri­je što za ta­kve tvrd­nje ne po­sto­je do­ka­zi.
– Pot­pu­no je pa­u­šal­na i ni­čim pot­kri­je­plje­na tvrd­nja iz op­tu­žni­ce da je Mi­lan Kne­že­vić kra­jem fe­bru­a­ra 2016. go­di­ne po­stao član kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ju su, na­vod­no, or­ga­ni­zo­va­li Ši­š­ma­kov i Po­pov. Pri­je sve­ga, u spi­si­ma pred­me­ta ne po­sto­ji ni­je­dan do­kaz ko­ji bi po­tvr­dio ova­ko pro­iz­volj­nu op­tu­žbu. Ne po­sto­ji bi­lo ka­kav do­kaz ko­ji bi na bi­lo ko­ji na­čin po­ve­zi­vao op­tu­že­nog Kne­že­vi­ća sa pr­vo i dru­gookri­vlje­nim – za­klju­čio je Jo­va­no­vić.
Sr­bo­ljub Đor­đe­vić, je­dan od op­tu­že­nih, ne­gi­rao je svo­ju kri­vi­cu ka­zav­ši da je u Cr­nu Go­ru sti­gao ka­ko bi se po­mo­lio pod Ostro­gom za zdra­vlje svo­je po­ro­di­ce.
– Imao sam tra­ge­di­ju u fa­mi­li­ji. Di­je­te mi je umr­lo i zbog to­ga sam bio u ma­na­sti­ru da se po­mo­lim za zdra­vlje. Da se po­mo­lim Bo­gu za zdra­vlje mo­je fa­mi­li­je i za kćer­ku ko­ja je pre­mi­nu­la u 21. go­di­ni. Pi­tam se i dan-da­nas zbog če­ga sam u za­tvo­ru kad ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa ovim do­ga­đa­jem – ka­zao je op­tu­že­ni.
Bran­ka Mi­lić je u svom is­ka­zu ka­za­la da je na naj­bru­tal­ni­ji na­čin na­pad­nu­ta ne sa­mo ona, već i či­tav njen ži­vot.
– Ov­dje se ra­di o pod­me­ta­nju tra­go­va kri­vič­nog postup­ka, fal­si­fi­ko­va­nih i la­žnih tran­skri­pa­ta, i pre­sre­ta­nja te­le­fon­skih po­zi­va pre­ko ko­jih je spi­no­va­na isti­na. Sa­mo me­ni je ma­kar 12 pu­ta mi­je­nja­na op­tu­žni­ca. Li­še­na sam slo­bo­de po osno­vu ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja, pa stva­ra­nja kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, za­tim te­ro­ri­zma u po­ku­ša­ju i ta­ko da­lje. Pi­tam se ko­jim sam ja to oruž­jem na­pa­la na Cr­nu Go­ru, na njen in­te­gri­tet kad je kod me­ne na­đen sa­mo te­le­fon ko­ji da­ti­ra od pri­je Hri­sta. Ova op­tu­žni­ca je za­sno­va­na sa­mo i is­klju­či­vo na la­žnim iz­ja­va­ma Sa­še Sin­đe­li­ća i Mir­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća kao i na la­žnim tran­skrip­ti­ma, a pod­sje­ti­la bih da je ovo tu­ži­la­štvo na sra­man na­čin sa­sje­klo jed­nu mo­ju po­ru­ku i mi­sao na dva di­je­la spi­nu­ju­ći u pot­pu­no­sti smi­sao iste i kre­i­ra­ju­ći pot­pu­no dru­ga­či­ji sce­na­rio od onog isti­ni­tog – ka­za­la je Mi­li­će­va.
Mi­lan Du­šić je is­ta­kao da je pre­ma pi­sa­nju me­di­ja on pri­je tri mje­se­ca pu­šten na slo­bo­du i da je sklo­pio do­go­vor sa tu­ži­la­štvom, što je ne­mo­gu­će jer kao što se mo­že vi­dje­ti i da­lje se na­la­zi u pri­tvo­ru. O ne­gi­ra­nju nje­go­ve kri­vi­ce će se iz­ja­sni­ti ka­da bu­de bi­lo vri­je­me i mje­sto za to.
Dra­gan Mak­sić je ka­zao da ni­ka­da ni­je imao su­kob sa po­li­ci­jom i da od­bi­ja da pri­zna da je dio te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je.
– Po­što­va­ni su­de, ja sam glup za ovu usta­no­vu. Imam 54 go­di­ne i ni­ka­da ni­je­sam imao su­kob sa po­li­ci­jom. Do­šli smo na Rav­no­gor­ski skup, bi­li smo na auto­bu­skoj sta­ni­ci se­dam-osam sa­ti, le­gli smo uve­če u ho­ste­lu i on­da je do­šla po­li­ci­ja. Ka­ko sam ja to sa­da te­ro­ri­sta – ne znam. Imam bo­le­sno di­je­te i že­nu ko­ja ra­di za 180 eura mje­seč­no i ja sam im je­di­ni iz­vor pri­ho­da – is­pri­čao je Mak­sić.

(Dan)