“NE KAJEM SE, UBISTVO JE MOJA POBJEDA…”

Nikšićani Peko Đikanović (43) i Dragan Kontić priznali su juče u podgoričkom Višem sudu da su hicima ispaljenim iz pištolja ubili Dragoljuba Šmiške Mijuškovića u Nikšiću.

Đikanović je pred krivičnim vijećem sudije Predraga Tabaša rekao da se ne kaje zbog toga što je učinio i ispričao šta je prethodilo ubistvu.

“Sa Mijuškovićem sam bio u negovoru jer je uradio neke sramotne stvari prema meni… O tome ne želim da govorim. Od prijatelja u Beogradu sam dobio informaciju da je sastančio i da je tražio čovjeka koji bi pucao na mene za novac. Ne znam da li se odlučio iz straha ili sujete zbog fukarluka prema meni”.

Optuženi tvrdi da je Mijušković za taj posao najprije tražio osobu u Beogradu, a zatim u Nikšiću…

“To sam saznao od inspektora nikšićke policije koji pošteno rade. Pitao sam ih – zašto nešto ne preduzmu. Rekli su mi da ne drže taj resor, već drugi, bliski Mijuškoviću i koji ga pokrivaju za poslove zelenašenja i skanka, dijeleći profit”.

Tvrdi da je mjesec i po dana prije ubistva u njegovu kuću došao Kontić, vidno potrešen.

Kaže da mu je tada rekao da mu je Mijušković nudio 50.000 eura da puca na njega.

“Nakon toga, uzeo sam pištolj i stavio ga za pojasom i nisam se odvajao od njega, jer sam očekivao da ću primiti metak u leđa. Bio sam u sličnoj situaciji, ranjen sam u leđa, odstranjen mi je lijevi bubreg i slezina, ostao sam invalid. Morao sam biti na oprezu”, ispričao je Đikanović.

Rekao je da se na dan ubistva sreo sa Kontićem, da su popili kafu i da je potom on otišao da im kupi bureke…

“Kada sam izašao iz buregdžinice, nakon deset koraka, vidio sam Mijuškovića… Tada se začuo pucanj. Nisam mogao da ocijenim odakle dolazi, da li puca na mene ili na Kontića. Mijušković potom korača prema drvetu, pa sam pomislio da traži zaklon da bi pucao. Bacio sam kesu sa burecima, izvadio pištolj iz pojasa i pucao u pravcu Mijuškovića. Bio sam na 10-15 metara od njega, jedan drugom licem okrenuti. Kda sam ispalio prvi hitac, on je  ne što držao u obje ruke.  Ne  znam da li se radilo o mobilnim telefonima ili pištoljima, ali znam da je često bio naoružan. Tačno je da sam prišao i sa sedam – osam metara, pucao kada je pao na tlo”.

Rekao je da se ne kaje.

“Ne kajem se. Uradio sam jedino što sam mogao u ovoj situaciji, jer sam šetao sa metom na leđima. Nisam imao alternativu. Da sam policiji prijavio prijetnje, to bi samo ubrzalo moju smrt”.

Obraćajući se sudskom vijeću, rekao je da im daje riječ da se neće žaliti na bilo koju kaznu:

“Ovo što smo uradili ja i brat Dragan je časno, moralno i, ako hoćete, crnogorski. Ovo što vi nazivate ubistvom, ja nazivam svojom pobjedom… Nakon izdržane kazne ne planiram da napustim Crnu Goru. Vratiću se u Nikšić i biću dostupan prijateljim i neprijateljima”, kazao je Đikanović.

Kontić: Mijušković me je pitao: “Oli ošegati Peka napola”…

I Kontić je na sudu ispričao da je na dan ubistva krenuo na doručak sa Đikanovićem i da su tada vidjeli Mijuškovića…

“Bio sam napet. U torbici sam zategao pištolj, a nisam ga repetirao. Kada sam vidio da kreće na Peka, izvadio sam pištolj da ga ne ubije i da preduhitrim. Prvi sam pucao. U Mijuškovića sam pucao dok mi je bio okrenut bočno. Bio sam udaljen oko šest metara i prilazeći pucao sam u njega”, kazao je Kontić.

Potom je rekao da mu je Mijušković mjesec i po ranije ponudio novac da ubije Đikanovića.

“‘Gledaš li Peka. Oli ga… ošegati napola. Oli još deset da završiš to’, rekao mi je. Nervozno sam ga pitao: ‘Šta to pričaš Šmiške’. Odlazeći mi je rekao: ‘Pripazi na sina’. Nakon ovoga, otišao sam i sve ispričao Peku”, tvrdi Kontić.

Odgovarajući na pitanje advokata Obrada Delevića, Kontić je pojasnio zašto je njemu ponuđen novac za ubistvo:

“Znao je da ja mogu da ‘završim’ Peka i to bez svjedoka, jer jedino ja mogu da mu priđem, zato što mi Peko vjeruje”.

“Bio nam je porodični prijatelj”   

Sin pokojnog Dragoljuba, Vuk Mijušković pridružio se krivičnom gonjenju protiv optuženih. Dodao je da Kontića, nije poznavao, a da je Đikanović bio njihov porodični prijatelj.

“Bio je narkoman i otac mu je pomagao da se liječi. To sam saznao od njegove kćerke, jer je moja generacija i njegovog oca. Liječio se u Rusiji od droge. Dolazio je kod mog oca da traži pare za ekskurziju kćerke: “Brate Šmiške daj mi za kćerku”. I otac mu je dao 200 eura. Bio sam tada prisutan. Davao mu je i manje iznose od po 50 eura. Mnogo ljudi nas je upozoravalo da se ne družimo sa njim. Peko je imao mnogo kikseva, to sve ima u njegovoj kaznenoj evidenciji. Bio nam je prijatelj i da je to uradio u sačekuši, nikada u to ne bih povjerovao. Moj otac nije išao u Beograd, to može da se provjeri preko granične policije”, rekao je Mijušković.

(Vijesti)