Ista grupa mudžahedina koja je napala mirni Teheran, prijeti Balkanu iz Albanije! (FOTO) (VIDEO)

 Džihadisti su za mete izbarali značajne nacionalne simbole Irana – mauzolej osnovača Islamske Republike ajatolaha Homeinija i nacionalni parlament. Ajatolah Homeini je i prvi vrhovni lider Irana, a njegov mauzolej je popularna destinacija turista i hodočasnika.S druge strane, Iranska Revolucionarna garda objavila je da Saudijska Arabija stoji iza dva napada u Teheranu, a zamenik komandanta brigadni general Hosein Salami najavio je odmazdu prema Islamskoj državi i njenim saveznicima.

– Teroristički napad se desio samo nedelju dana nakon sastanka američkog predsednika (Donalda Trampa) i (saudijskih) nazadnih vođa koje podržavaju teroriste. Činjenica da je Islamska država preuzela odgovornost dokazuje da su oni bili uključeni u ovaj brutalni napad – navodi se u saopštenju iranske Revolucionarne garde.

VEZA SAUDIJACA, SAD i ISIS-a

Vikiliks je na svom sajtu objavio pisma iz 2014. godine tadašnje državne sekretarke SAD Hilari Klinton koja svedoče da je Vašington bio obavešten o tom da teroriste iz Islamske države finansiraju Saudijska Arabija i Katar.

U pismima upućenim Džonu Podesti Klintonova navodi da situaciju u Iraku i Siriji komplikuju Katar i Saudijska Arabija i da SAD treba da “pojačaju pritisak na Katar i Saudijsku Arabiju pošto one ilegalno finansijski podržavaju Islamsku državu i druge sunitske radikale u regionu”.

Saudijska Arabija je ove nedelje prekinula diplomatske odnose i zatvorila svoju granicu prema Kataru optužujući tu državu da podržava terorističke organizacije i “šuruje” sa Iranom.

Većina komentatora svetskih medija smatra da je sinhronizovano uvođenje sankcija Kataru, u kome učestvuje osam arapskih zemaja na čelu sa Saudijcima, u stvari usmereno na Iran. Sva ova dešavanja dolaze nakon što je američki predsednik posetio Saudijsku Arabiju, a mnogi SAD dovode u spregu sa odlukom zemalja Persijskog zaliva.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je da se molio za žrtve napada u Teherenu, i dodao da države koje podržavaju terorizam, rizikuju da postanu žrtva zla, koje promovišu, navedeno je u saopštenju.

– Odvratno saopštenje Bele kuće… Iranski narod odbacuje takve američke poruke prijateljstva – napisao je ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif na Tviteru,.

Saveznik SAD, Saudijska Arabija, nije se oglasila povodom napada, čak je i njen ministar spoljnih poslova odbio da osudi napad u Teheranu.

ULOGA ISIS-a U NAPADU U TEHERANU

Iran, koji čine 90 odsto šiita, uključen je u vojne akcije protiv sunitske terorističke grupe Islamska država, a koji šiite smatraju otpadnicima. Iran podržava sirijskog predsednika Bašara al Asada, a kada je izbila kriza i blokada jedini je ponudio pomoć Kataru u vidu transporta hrane i svog vazdušnog prostora.

Iako je ISIS preuzeo odgovornost za napad, prvo se posumnjalo da su kurdski ekstremisti ti koji su izveli samoubilačke akcije. Ipak, kako za Telegraf.rs kaže Nemanja Starović, istoričar i publicista iz Novog Sada, imajući u vidu sve okolnosti napada, kao i prethodna iskustva, gotovo je izvesno da je u organizaciji napada učestvovala i teroristička organizacija Narodnih mudžahedina Irana (MEK – Mojahedin-e Khalq).

Napad u Teheranu prilično je iznaneđujući s obzirom na to da je Iran jedna relativno bezbedna zemlja, u kojoj su retki teroristički napadi džihadista. Kako bi ovaj mogao da se okarakteriše?

– Teroristički napad u Teheranu koincidira sa krupnim promenama na političkom i bezbednosnom planu u širem regionu Persijskog zaliva, a može se posmatrati i kroz prizmu unutrašnje političke dinamike u samoj Islamskoj republici. Naime, nova američka administracija iskazuje nameru da obori nuklearni sporazum sa Iranom, koji bi se mogao smatrati možda i jedinim krupnim uspehom Obamine politike na Bliskom istoku, što bi ponovo svrstalo Teheran u tzv. “osovinu zla”, a u borbi protiv takvih “otpadničkih država” i njihovih režima, po viđenju Vašingtona, dozvoljena su sva sredstva.

– Sa druge strane, nedavni reizbor reformistički nastrojenog predsednika Rohanija nije naišao na oduševljenje u konzervativnim iranskim krugovima i može se očekivati da će čuvari revolucije i pasdarani Revolucionarne garde na to odgovoriti skorim imenovanjem poraženog predsedničkog kandidata Reisija na daleko važnije mesto – Vrhovnog vođe revolucije, imajući u vidu da se mandatu ajatolaha Hamneija iz zdravstvenih razloga bliži kraj. U takvim okolnostima, uz nesporno snažnu logističku podršku iz inostranstva, dolazi do ovog terorističkog napada na parlament i Homeinijev mauzolej, nezabeleženog u novijoj istoriji Irana.

Tokom napada cilj su bili nacionalni simboli Irana. Da li je to možda upozorenje s obzirom na to da ova šiitska država aktivno učestvuje u sirijskom građanskom ratu i na strani je Bašara al Asada?

– Relativno uspešan angažman Teherana i njegovih iračkih saveznika, te libanskog šiitskog pokreta Hezbolah kojeg od osnivanja sponzoriše, u sirijskom građanskom ratu na strani Asadovog režima podržanog od strane Ruske Federacije, antagonizovao je salafističke džihadiste kako iz reda tzv. pobunjenika, tako i iz same “Islamske države“. Eventualno učešće aktera iz sirijskog građanskog rata u ovom terorističkom činu, što će se utvrditi istragom, predstavljalo bi izraz frustracije zbog nemoći da spreče strategijski važan izlazak Irana na Mediteransku obalu, preko režima u Bagdadu i Damasku na koje ostvaruje veliki uticaj, kao i Hezbolaha u Libanu.

ULOGA MUDŽAHEDINA

ISIS je preuzeo odgovornost za napad dok je najpre posunjalo da su napad u Teheranu izvršili kurdski ekstremisti. Vaše mišljenje da je tu umešana i teroristička organizacija Narodnih mudžahedina Irana?

– Ne treba da čudi to što je Teheran optužio tzv. Islamsku državu, uz Rijad i Vašington, za teroristički napad, kao ni to što je sam ISIS preuzeo odgovornost. U ovom momentu takav narativ odgovara obema stranama, jer Teheran time sebe promoviše kao važnog učesnika u globalnoj borbi protiv terorizma, a ISIS-u ne bi bio prvi put da se “kiti tuđim perjem”. Međutim, imajući u vidu karakter samog napada, gotovo je nemoguće da je on čin ISIS-a ili bar da ga je ISIS samostalno sproveo bez učešća lokalnih igrača. Naime, sam izbor meta je krajnje netipičan za ISIS, koji bi pre izabrao neku pijacu ili gradski trg na kojem se nalazi veliki broj civila, nego li dobro čuvane simbole državne vlasti.

– Takođe, uzimanje talaca koje smo videli u jednom momentu u zgradi iranskog parlament odudara od taktike ISIS, koji se bazira na samoubilačkim napadima koji za cilj imaju što veći broj civilnih žrtava. Ciljanje Homeinijevog mauzoleja i zgrade parlamenta kao jasnih simbola Islamske republike, ukazuje na unutrašnji, nacionalno obojeni terorizam, a organizacija koja se po zlu istakla u prethodnim godinama svakako su Narodni mudžahedini Irana (MEK – Mojahedin-e-Khalq) i sasvim je opravdano da sumnja padne na njih, odnosno njihovu umešanost u ovaj teroristički napad.

Kakav je odnos ove organizacije sa SAD?

– Narodni mudžahedini predstavljaju organizaciju koja promoviše do te mere čudan miks levičarsko-feminističkih uverenja sa džihadizmom šiitskog tipa, da je mnogi smatraju i versko-političkim kultom. Iako su u početku podržavali Homeinijevu Islamsku revoluciju, ubrzo su se sukobili sa njim, a tokom Iračko-iranskog rata borili su se na strani Sadama Huseina, koji ih je po okončanju rata zadržao u kampovima na svojoj teritoriji. Nakon američke invazije Iraka stavili su se pod zaštitu američke armije, a SAD su ih po odluci tadašnje državne sekretarke Hilari Klinton skinule sa liste terorističkih organizacija. Anti-iranski orijentisani jastrebovi unutar administracije SAD smatraju MEK idealnom “petom kolonom” u slučaju oružanog sukoba sa Iranom, dok su sami Narodni mudžahedini svesni da im je jedina mogućnost za preuzimanje vlasti to da u nekom pretpostavljenom budućem ratu umarširaju u Teheran zajedno sa američkom armijom.

Na koji način su oni povezani sa Balkanom i kako mogu da utiču na naše prostore?

– Manjak stručnog interesovanja za dešavanja na Bliskom istoku kod nas se često opravdava geografskom udaljenošću, mada samo srce Balkana i srce Bliskog istoka razdvaja (ili spaja) samo jedna država. Međutim, u ovom slučaju veza je vrlo direktna i ogleda se u tome što je od prošle godine glavna baza MEK upravo na našem poluostrvu i to u državi koja je sused Srbije.

 

– Naime, američki vojno-diplomatski aparat je godinama unazad planirao da pod pritiskom lokalnog iračkog stanovništva sprovede raseljavanje pripadnika MEK iz kampa u okolini Bagdada. Taj plan je konačno tokom 2016. i realizovan tako što je više hiljada priopadnika MEK (boraca, borkinja i članova njihovih porodica) preseljeno u Albaniju, gde im je u predgrađu Tirane organizovan i kamp polu-zatvorenog tipa. Pre manje od tri meseca u Tirani je organizovana svečana proslava Norvuza, iranske nove godine, kojoj su uz oko 3.000 pripadnika MEK prisustvovali i državni zvaničnici Albanije, kao i ugledne ličnosti iz političkog života SAD poput Džona Boltona, nekadašnjeg američkog ambasadora u Organizaciji Ujedinjenih nacija.

Irak je jedini od okolnih zemalja ponudio svoju pomoć, da li je i to jedan od razloga za napad jer se već godinama priča da Saudijci finansiraju ISIS?  I kako komentarišete trenutnu krizu zbog Katara u Zalivu i koliko mislite da je uloga SAD u njoj?

– Kriza u Persijskom zalivu skoncentrisana oko Katara svakako je indukovana nedavnom posetom američkog predsednika Trampa Rijadu. Spektakularni aranžmani o nabavci američkog oružja od strane Saudijske Arabije u vrednosti od više stotina milijardi dolara dali su krila Rijadu, koji se odlučio da na mesto dosadašnjeg savezništva sa zalivskim monarhijama u okviru Saveta za saradnju u Persijskom zalivu (GCC – Gulf Cooperation Council) uspostavi punu političku dominaciju nad njima. Prvi se na meti našao Katar koji je u prethodnom periodu pokušavao da vodi samostalnu politiku širom Bliskog istoka, oslanjajući se na svoje gotovo neograničene finansijske kapacitete.

– Rijadu ne odgovara dugoročna podrška Dohe pokretu Muslimanske braće u Egiptu, budući da se radi o protivnicima režima generala El-Sisija koji je saveznik Saudijske Arabije, a posebno se Kataru zamera i relativno pomirljiv stav prema Iranu, sa kojim bi Katarci radije zajednički razvijali podmorska ležišta gasa, nego se sukobljavali za račun vehabističkog velikog brata u Rijadu. Konačno, Saudijskoj Arabiji nisu po volji ni sve snažnije veze Dohe sa Ankarom, koja je upravo ovih dana donela odluku da u Kataru rasporedi svoje oružane snage, kao ni aranžmani kojima je katarski kapital ušao u ruski Rosnjeft.

Prema rečima Starovića, kriza na relaciji Rijad-Doha može se posmatrati i kroz prizmu unutrašnje političke dinamike u Saudijskoj Arabiji, budući da predstavlja još jedan izraz sile princa Mohameda bin Salmana, sina kralja Salmana i ministra odbrane, koji nakon sve samo ne uspešne intervencije u Jemenu, pokušava da se nametne kao snažan lider i izgura svog brata od strica Mohameda bin Najefa sa mesta prestolonaslednika.

PREVIRANJA NA BLISKOM ISTOKU

Bliski istok ne miruje ni sa jedne strane. Građanski rat u Siriji, ISIS, konstantni konfikti Izraelaca i Palestinaca, sada i sa druge strane kriza oko Katara, a i Kurdi su za septembar najavili referendum o nezavisnosti u Iraku. Šta možemo da očekujemo u narednom periodu?

– Bliski istok nažalost predstavlja područje na kojem se može očekivati puno toga, ali ne i mir. Kriza u Persijskom zalivu, koja se trenutno ogleda u izolaciji Katara suštinski predstavlja izraz dugogodišnjeg rivalstva Irana i Saudijske Arabije. Imajući u vidu uticaj velikih sila, pre svega Sjedinjenih američkih država, za očekivati je da će se taj “hladni rat” Rijada i Teherana dalje produbljavati, a moguće je otvaranje novih žarišta poput onih koje već imamo u Jemenu i Siriji. U samoj Siriji bi se moglo očekivati smirivanje ratnih sukoba, budući da se na terenu polako realizuje sporazum regionalnih sila – Damaska, Ankare i Teherana, uz podršku Ruske Federacije, kojim se praktično uspostavlja prekid neprijateljstava između Asadovih snaga i pobunjenika na čitavom zapadu zemlje.

– Kurdske snage su već opkolile prestonicu tzv. Kalifata ISIS u Raki sa tri strane, a potpuni slom te organizacije u svojim uporištima duž toka Eufrata otvoriće pitanje kontrole nad širokim područjima na istoku Sirije, što predstavlja najvažnije političko pitanje sirijskog konflikta koje je još uvek otvoreno i slutim da će se na tom području oružani sukobi nastaviti. Referendum o nezavisnosti Iračkog Kurdistana sam sklon da posmatram pre kao problem koji će se rešavati na politički i diplomatski način, nego li kao bezbednosnu pretnju. Kurdska administracija sa centrom u Erbilu već funkcioniše kao faktička država unutar Iraka, a dobri odnosi koje neguje sa Turskom bi trebalo da preduprede bilo kakav ratni scenario na tom području – istakao je Nemanja Starović.

(Telegraf)