Niko ne zna ko je Martinovića prebio

Če­tvo­ri­ca pri­pad­ni­ka Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce ko­ji su ju­če svje­do­či­li u Osnov­nom su­du sa­op­šti­li su da ne zna­ju ko je tu­kao Mi­lo­ra­da Mi­ja Mar­ti­no­vi­ća u ok­to­bru 2015, na­kon raz­bi­ja­nja pro­te­sta De­mo­krat­skog fron­ta. Za pre­bi­ja­nje Mar­ti­no­vi­ća se su­di pri­pad­ni­ci­ma SAJ-a Go­ra­nu Ze­ja­ku i Bo­ru Gr­gu­ro­vi­ću, ko­ji su se sa­mi pri­ja­vi­li da su tu­kli Mar­ti­no­vi­ća. Nji­ma se su­di za mu­če­nje, u sti­ca­ju sa te­škim tje­le­snim po­vre­da­ma i uni­šte­njem i otu­đe­njem tu­đe stva­ri.
Na ju­če­ra­šnjem ro­či­štvu svje­do­či­li su Ne­boj­ša Iva­no­vić, Ni­ko­la Pe­ro­vić, Bo­ban Br­no­vić i Mo­mir Ću­rić. Oni su ka­za­li da su se te ve­če­ri za­u­sta­vlja­li bli­zu mje­sta gdje je pre­tu­čen Mar­ti­no­vić, ali da pre­bi­ja­nje ni­ko ni­je vi­dio. Je­di­no če­ga se sje­ća­ju je da su ih gra­đa­ni za­si­pa­li ka­me­ni­ca­ma. Ni­je­su bi­li si­gur­ni ni ka­da su sa­zna­li za pre­bi­ja­nje Mar­ti­no­vi­ća, a Iva­no­vić je re­kao da je on od­mah znao da se ra­di o nje­mu, jer mu je, kao nje­gov du­go­go­di­šnji kom­ši­ja, pre­po­znao uni­šte­na ko­la ka­da su pro­šli tu­da.
Mar­ti­no­vi­ća je vi­še pri­pad­ni­ka SAJ-a bru­tal­no pre­tu­klo te ve­če­ri, a po­tom su po­lo­mi­li i nje­gov „mer­ce­des”. Iako se na snim­ku vi­di da ih je bi­lo mno­go vi­še, sa­mo su dvo­ji­ca, ko­ji su pri­zna­li, za­vr­ši­la na op­tu­že­nič­koj klu­pi.
Su­spen­do­va­ni ko­man­dant je­di­ni­ce Ra­do­sav Lje­ško­vić pra­vo­sna­žno je osu­đen na pet mje­se­ci za­tvo­ra zbog pri­kri­va­nja „sa­jo­va­ca” ko­ji su tu­kli gra­đa­ne te ve­če­ri.
Sa­mo su uhap­še­ni Ze­jak i Gr­gu­ro­vić pri­zna­li da su uče­stvo­va­li pre­bi­ja­nju Mar­ti­no­vi­ća. Ipak, i njih dvo­ji­ca su ka­za­li da su spor­ne no­ći po­stu­pa­li is­klju­či­vo po za­ko­nu i pro­pi­si­ma slu­žbe, ne­gi­ra­ju­ći kri­vi­cu za po­či­nje­no kri­vič­no dje­lo. Ob­ja­sni­li su da su pre­ko ve­ze do­bi­li in­for­ma­ci­ju da je ne­ki auto­mo­bil pro­bio kor­don po­li­ci­je i hit­no se upu­ti­li pre­ma sta­roj zgra­di vla­de. Vi­dje­li su čo­vje­ka ko­ji sto­ji po­red auto­mo­bi­la i ne­što vi­če i pri­je­ti. Pri­šli su i po­ku­ša­li da ga le­gi­ti­mi­šu, a on je na­sta­vio da ih vri­je­đa, i ta­da je, na­vod­no, uda­rio jed­nog od njih. „Sa­jov­ci” su tvr­di­li da su tek ta­da po­ku­ša­li da ga sa­vla­da­ju i obo­ji­ca ga po dva­put uda­ri­li u pred­je­lu no­gu. On je na­sta­vio da se ču­pa s nji­ma, uda­rio ih je i sa ze­mlje dok je tra­jao taj ob­ra­čun, pa su ga i po­sli­je to­ga uda­ri­li ne­ko­li­ko pu­ta i on je po­čeo da vri­šti.
Ko­man­dant SAJ-a Ra­do­sav Lje­ško­vić ka­zao je da ne zna ko je di­vljač­ki ba­ti­nao Mar­ti­no­vi­ća i slo­mio mu vo­zi­lo.
On je ta­da u tu­ži­la­štvu is­pri­čao da ni­je bio na mje­stu pre­bi­ja­nja Mar­ti­no­vi­ća, već da se sa di­je­lom ko­le­ga odvo­jio od ko­lo­ne ko­ja se upu­ti­la ka mje­stu naj­že­šćeg na­pa­da slu­žbe­ni­ka elit­ne je­di­ni­ce. Lje­ško­vić je ka­zao da je iz ko­lo­ne iza­šao ka­ko bi smi­ri­li ne­re­de gru­pe hu­li­ga­na ko­ja se na­la­zi­la kod zgra­de Cr­ve­nog kr­sta, a da su osta­la vo­zi­la na­sta­vi­la pre­ma zgra­di sta­re vla­de, gdje je Mar­ti­no­vić pre­tu­čen.

(Dan)