NAŠAO SE USRED ATLANTIKA BEZ HRANE I VODE: Priča čovjeka koji je preživio 76 dana na pučini naučiće vas važnu lekciju

Priča Stivena Kalahana koji je čudesno preživeo 76 dana na otvorenom moru, bez hrane i vode, inspirativna je na mnogo načina. Njegov poduhvat bio je tema mnogih dokumentaraca, knjiga i filmova, a svi su se pitali kako mu je to pošlo za rukom.

Kako je sve počelo?

Kada je prolazio kroz tešku fazu svog života, rešio je da malo pobegne od svega, pogotovo posle razvoda. Skovao je plan da proputuje svet svojim brodićem koji je lično dizajnirao i nazvao “Napoleon Solo”.

Epsko putovanje započeo je 1981. iz Njuporta na Road Ajlendu odakle se zaputio ka ostrvu Bermuda i kasnije ka Engleskoj gde je bezbedno stigao.

Iz luke Kornvol hteo je da krene ka Antigvi u sklopu trke pomoraca, međutim, napustio je trku negde kod Španije. Zbog lošeg vremena, nekoliko brodova je potopljeno, a i sam “Napoleon” je bio vidno oštećen.

Uspeo je da sve popravi i januara 1982. godine, Kalahan je sa Kanara krenuo ka Antigvi. Posle nedelju dana, njegovo plovilo je udario najverovatnije kit što je dovelo do velikih oštećenja broda. Kalahan je jedva uspeo da se spase uz pomoć malog čamca za spasavanje dok je “Napoleon” tonuo. Ipak, pre nego što se potpuno našao pod vodom, Kalahan je uspeo da izvuče pištolj, solarni destilator vode i još neke stvari za koje je smatrao da mu mogu pomoći.

Bio je nasred Atlantika, u malom gumenom čamcu za spasavanje, bez hrane i bez ikakve orijentacije.

Iznenađujuće, nije mnogo paničio ili je panika u njegovom slučaju pomogla da probudi svoje instinkte za preživljavanje.

Hteo je da osmisli nekakav mehanizam kako bi prečistio vodu što je uradio rasklopivši destilator u pokušaju da sazna na koji način uređaj funkcioniše.

Sakupio je preostalu prečišćenu vodu, a uz pomoć posuda koje je imao je sakupljao vodu. Uspeo je da ulovi par ptica i riba uz pomoć koplja, a sve ih je jeo žive jer nije imao izbora.

Posle 14 dana spazio je brod. Opalio je signalni pištolj, ali ga niko nije primetio. Tada je upao u još veću depresiju i počeo je da gubi nadu da će preživeti.

U međuvremenu je i oštetio čamac loveći ribu. Situacija je postajala sve ozbiljnija, apomoći nije bilo na vidiku.

75. dana na pučini Kalahan je spazio svetla na ostrvu Galante koje se nalazi jugoistočno od Gvadelupa, malog arhipelaga u Antilima. .

To mu je dalo snagu da izdrži još malo, a sledećeg jutra ga je našla grupa ribara.

Preživeo je, ali je tek posle nekoliko nedelja uspeo da stane noge i normalno hoda.

Priča o Kalahanu poslužila je mnogima kao primer da su snaga volje i pozitivni stav imali veliku ulogu u njegovom preživljavanju