Početna » NOVOSTI » Kultura » Hitovi su moj pasoš za Crnu Goru

Hitovi su moj pasoš za Crnu Goru

„Ti sa­mo bu­di do­volj­no da­le­ko…“ od­jek­nu­će 16. av­gu­sta na fa­mo­znom be­o­grad­skom „Be­er Fe­stu“ ko­ji otva­ra pje­vač i glu­mac Đor­đe Da­vid sa svo­jom gru­pom „De­at Saw“. Po­klo­ni­ke ro­ka i ovog fe­sti­va­la ko­ji oku­plja mla­de iz re­gi­o­na i svi­je­ta, a ne sa­mo Sr­bi­je, zvi­je­zda ro­ken­ro­la Đor­đe Da­vid će, ka­ko ot­kri­va za „Dan“, do­če­ka­ti že­šćim re­per­to­a­rom, iako pu­bli­ka naj­pri­je že­li da ču­je ever­gri­ne „Naj­ja­či osta­ju“, „Do­la­zim za 5 mi­nu­ta“, „Po­ve­di me u noć“ ili „Umo­ran od sve­ga“ ko­ji­ma je sa „Ge­ne­ra­ci­jom 5“ obi­lje­žio rok sce­nu ne­ka­da­šnje Ju­ge.
– Za „Ti sa­mo bu­di do­volj­no da­le­ko“ mu­zi­ku je na­pi­sao Kor­ne­li­je Ko­vač, a tekst Ma­ri­na Tu­ca­ko­vić. Čim sam je čuo, bi­lo mi je ja­sno da će bi­ti uspje­šna, jer ima onu, ka­ko vo­lim da ka­žem, Kor­ne­li­je­vu sve­vre­men­sku cr­tu. Mno­gi su je ot­pje­va­li na svoj na­čin i po­ku­ša­li da je ob­ra­de, ali je naj­bo­lji aran­žman ura­dio Dra­gan Ilić. Pr­vi je 1979. ot­pje­vao Go­ran Mi­lo­še­vić, on­da sam ja po­čeo da je iz­vo­dim. Po­što sam na­sta­vio da je pje­vam i u gru­pi „De­ath Saw“, lju­di de­fi­ni­tiv­no tu pje­smu ve­zu­ju za me­ne – ot­kri­va u raz­go­vo­ru za naš list po­pu­lar­ni pje­vač.
Ima li Cr­na Go­ra ro­ken­rol pu­bli­ku?

– I te ka­ko. Na­ža­lost, ri­jet­ko sam go­sto­vao u „Hard rok“ ka­feu u Pod­go­ri­ci, ali bez ika­kve re­kla­me, vi­dio sam pu­bli­ku ko­ja je zna­la ap­so­lut­no sve pje­sme sa mog re­per­to­a­ra. Bio je pre­pun klub svih ge­ne­ra­ci­ja, od 18 do 58 go­di­na. U dva na­vra­ta je bi­lo pre­pu­no i u „Mon­te­ne­gro pa­bu“ u Nik­ši­ću. Od mo­men­ta ka­da uđem u Cr­nu Go­ru, od gra­ni­ce, pa pre­ko ben­zin­ske pum­pe gdje to­čim go­ri­vo, svi me pre­po­zna­ju i re­dom mi se obra­ća­ju ri­je­či­ma: „Đe si naj­ja­či, što ima, mo­že­mo li se sli­ka­ti…“. Naj­vi­še me u Cr­noj Go­ri pre­po­zna­ju po pje­smi „Naj­ja­či osta­ju, ni­kad se ne pre­da­ju“. Žao mi je što ni­sam na­stu­pao u ni­zu kul­tur­nih cen­ta­ra, mje­sti­ma na ko­ji­ma se de­ša­va­ju kon­cer­ti. U Bu­dvi, Ko­to­ru, Tiv­tu, ta­ko­đe du­go ni­sam bio, a kao pje­vač sam bo­lji ne­go ikad, a i bend mi ni­kad ni­je bio bo­lji. Stal­no mi iz­mi­ču kon­tak­ti sa lju­di­ma ko­ji or­ga­ni­zu­ju te fe­sti­va­le, svet­ko­vi­ne. Re­ci­mo, ni­ka­da ni­sam svi­rao na Ce­ti­nju, a znam i da ta­mo od stra­ne gra­da po­sto­ji vr­lo ozbilj­na or­ga­ni­za­ci­ja. Vi­dim da se u Cr­noj Go­ri, ka­da su u pi­ta­nju go­sto­va­nja mu­zi­ča­ra, uvi­jek ja­vlja­ju ista ime­na, kao i na fe­sti­va­li­ma, pro­sla­va­ma No­vih go­di­na. Sma­tram da tre­ba da­ti pri­li­ku i onoj dru­goj pu­bli­ci da ču­je ono što vo­li. Či­ni mi se da se stal­no pre­ne­b­je­ga­va taj mo­me­nat kri­tič­ke ma­se ko­ja po­sto­ji u svim dr­ža­va biv­ših re­pu­bli­ka SFRJ. Sva ta pu­bli­ka i te ka­ko zna i za sta­re i za no­ve ro­ke­re. Mi­slim da je pre­ne­b­je­ga­va­nje te vr­ste pri­če isu­vi­še ve­li­ki luk­suz, jer se i toj pu­bli­ci tre­ba obra­ti­ti. Či­ni mi se da na ci­je­lom Bal­ka­nu sta­ri­ja rok ge­ne­ra­ci­ja mla­đoj pre­no­si svo­ja is­ku­stva, ali i uop­šte umjet­nost, film, po­zo­ri­šte… I to je ja­ko do­bro.

Ka­ko pod­no­si­te ovu mu­zič­ku sce­nu ko­ja je pot­pu­no de­gra­di­ra­na? 
– Vre­me­na je­su te­ška, ali ta vr­sta de­gra­da­ci­je ipak za­vi­si od to­ga ko­li­ko ti do­zvo­liš da ne­ke stva­ri u tvom ži­vo­tu uti­ču na pro­mje­nu tvog sta­va i na­či­na raz­mi­šlja­nja, kao i mo­ral­no­sti i etič­no­sti. Ako je ne­ko gla­dan, ne­ću mu pre­po­ru­či­ti da se ba­vi pro­sti­tu­ci­jom, a vi­dim da je ona da­nas op­šta po­ja­va u Sr­bi­ji. Ne mi­slim sa­mo na onu bu­kval­nu pro­sti­tu­ci­ju, tje­le­snu, ko­ja je ta­ko­đe ras­pro­stra­nje­na, već na pro­sti­tu­i­sa­nje ka­rak­te­ra i pro­sti­tu­i­sa­nje u okvi­ru pro­fe­si­je. Ja to ne mo­gu i ne­ću, iako umi­jem, i u to­me bih bio od­li­čan. Mo­gao bih do­bro da za­ra­dim da uz rok u re­per­to­ar uvr­stim i pop i folk, pa da kre­nem po spla­vo­vi­ma. Ali, po­sto­ji vr­sta po­bu­ne u okvi­ru ko­je na to ne mo­gu da pri­sta­nem. Ja sam čo­vjek ko­ji pje­va i ži­vi ro­ken­rol, što je u Sr­bi­ji te­ška di­sci­pli­na. Ipak, ne od­u­sta­jem, za­lju­bljen sam u rok, vje­ru­jem u rok. To je ko­smo­po­lit­ska cr­ta… Ako bi se to­ga od­re­kao, imam uti­sak da bi se od­re­kao i se­be, ali i kćer­ke Sta­še…
I da­lje Vas mno­gi još ve­zu­ju za „Ge­ne­ra­ci­ju 5”?

– Mi­slim da je to pro­blem te gru­pe, a ne moj. Ipak, na to sam po­no­san, jer po­ka­zu­je da je taj ne­ka­kav moj pe­čat jak. Dok sam ja bio u „Ge­ne­ra­ci­ji 5“ stva­ra­le su se pje­sme ko­je osta­ju, a sve što su po­sle me­ne po­ku­ša­li da na­pra­ve, go­to­vo da lju­di ni­su ni pri­mi­je­ti­li.

Ro­ke­ri su po­seb­no osje­tlji­vi zbog ras­pa­da SFRJ, či­ni se da ih je to bo­lje­lo vi­še ne­go bi­lo ko­je dru­ge umjet­ni­ke. Je­ste li Vi ima­li ne­ku ne­pri­jat­nost, do­ži­vje­li raz­o­ča­re­nje?
– Je­sam, i to po pi­ta­nju vi­še stva­ri… Ja sam Sr­bin srp­skog ro­da, i ne mi­slim da bi­lo ko­ga ti­me ugro­ža­vam, kao što po­štu­jem sva­kog ko je Hr­vat hr­vtskog ro­da, sva­kog Slo­ven­ca, Je­vre­ji­na, mu­sli­ma­na, ka­to­li­ka, pra­vo­slav­ca. Me­ni je is­klju­či­vo va­žno ko je čo­vjek, a ko ne, ko je do­bar, a ko zao. Iz­u­zet­no mi je va­žno da se dru­žim sa mu­škar­ci­ma ko­ji ne tu­ku svo­je že­ne, jer pre­zi­rem ta­kav od­nos pre­ma že­na­ma. Na­ža­lost, mo­gu da ka­žem da sam je­dan od ri­jet­kih ko­ji ni­ka­da ni­je uda­rio že­nu. Mi­slim da će još pu­no vre­me­na mo­ra­ti da pro­đe da Bal­ka­nac shva­ti da je po­vri­je­di­ti sla­bi­jeg od se­be bo­go­hu­lje­nje.

Šta tre­ba da se pre­du­zme ka­ko bi se umjet­ni­ci, ro­ken­rol zvi­je­zde nje­go­va­le?
– Pu­no to­ga. Dr­ža­va mo­ra da ima slu­ha za lju­de ko­ji su in­sti­tu­ci­je i ko­ji su obi­lje­ži­le i obo­ji­le niz ge­ne­ra­ci­ja svo­jim dje­lo­va­nje. Pri­zna­te umjet­ni­ke mo­ra­mo tre­ti­ra­ti kao ho­da­ju­će spo­me­ni­ke i uvi­jek im otva­ra­ti vra­ta, jer je to od­raz iden­ti­te­ta na­ci­o­nal­nog bi­ća. Je­res mi je i što je za­bo­ra­vljen Zo­ran Mi­šće­vić kao pr­vi re­al­ni ro­ker na na­šim pro­sto­ri­ma. Stra­šno mi je što ni­gdje ne­ma­mo nje­mu u čast po­dig­nut spo­me­nik i na­gra­du po nje­mu na­zva­na. Či­ni se da smo za­bo­ra­vi­li i Sla­đa­nu Mi­lo­še­vić, ko­ja je ozbilj­ne do­ma­će za­dat­ke da­va­la i svjet­skim zve­zda­ma. Sje­ti­mo se sa­mo da je fa­mo­zna Ni­na Ha­gen u do­ba svo­je naj­ve­će sla­ve, do­la­zi­la u Sr­bi­ju da se upo­zna sa Sla­đa­nom, da od nje po­ku­pi ne­ke sa­vje­te ka­da je u pi­ta­nju po­zor­ni­ca, scen­ska po­ja­va, svi­ra­nje i pje­va­nje.

To zna­ju oni sta­ri­ji no­vi­na­ri, a mla­đi da­nas ne pi­šu o to­me, već ko je obu­kao tan­ge. Ta­kve tri­vi­jal­no­sti su na na­slov­ni­ca­ma na­ših no­vi­na, iako ima­mo fan­ta­stič­nu rok sce­nu na ko­joj bi sva­ka dr­ža­va bi­la po­no­sna. Ka­da bi ova ze­mlja po­klo­ni­la vi­še pa­žnje toj li­ni­ji ko­smo­po­li­ti­zma ko­ja nas po­ve­zu­je sa Evro­pom i svi­je­tom, od to­ga bi ubi­ra­la pro­fit. Naj­ja­če upo­ri­šte ima­mo upra­vo me­đu umjet­ni­ci­ma, po­go­to­vo me­đu ro­ke­ri­ma i glum­ci­ma. Umje­sto da se to pre­po­zna, po­dr­ža­va­ju se stva­ri ko­je su na gra­ni­ci do­brog uku­sa, ne­što vr­lo pr­lja­vo. Ne­ka­kve pje­valj­ke ba­če­ne u etar nam vas­pi­ta­va­ju omla­di­nu. Na­rav­no, ni­je sve u na­rod­noj mu­zi­ci lo­še, ni­ti u ro­ku do­bro. U svim fa­ho­vi­ma ima onih ko­je po­štu­jem i sa ko­ji­ma se dru­žim. Ne­dav­no pre­mi­nu­li Cu­ne Goj­ko­vić je bio sja­jan. Imao je bo­žan­stven glas. Ka­da se kra­jem še­zde­se­tih po­ja­vio, bio je ve­li­ka ra­dost u kul­tur­nim kru­go­vi­ma, a dr­ža­va da­nas na ta­ko da­ro­vi­te ne obra­ća pa­žnju, kao ni na tra­go­ve ko­je su osta­vi­li u kul­tu­ri.

(Dan)

Check Also

Zahvaljujući Titu Crna Gora će nenadano zaraditi milione: Evo o čemu je riječ

Penthaus na njujorškoj Park aveniji, koju su vlasti bivše Jugoslavije kupile 1975. godine, prodaje se, ...

TURCI ŽELE CRNOGORSKE AERODROME

Predstavnici turske kompanije TAV, koordinator Holdinga Aerodroma TAV Giraj Čolpan i član Odbora direktora TAV-a Zoran Krstevski izrazili su ...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *