Dušan (25) za dlaku izbjegao teroristički napad u Finskoj: Imao malo novca i svoj bicikl
Posle pređenih gotovo 4.000 kilometara, kroz stotine gradova i sela u devet zemalja i 40 dana putovanja, Kruševljanin Dušan Ranđelović (25) stigao je u Finsku. I to skoro sve vrijeme vozeći bicikl, pišu “Večernje novosti”.
Na tom putu, ovaj student engleskog jezika i književnosti kampovao je po šumama, plažama i ledinama, “borio” se sa divljim svinjama, komarcima, zmijama. Sve to ga je već zadesilo, a stigao je tek do polovine svoje avanture. Do rodne Tekije, kod Kruševca, dijeli ga još sedam zemalja i mnogo predjela, doživljaja i ljudi koje će upoznati.
U ovu nesvakidašnju avanturu Dušan se upustio 6. jula, krenuvši sam iz Beograda, na dvotočkašu, opremljen šatorom i vrećom za spavanje. Iza njega ostale su Mađarska, Slovačka, Poljska, Belorusija, Litvanija, Letonija, Estonija, Rusija i Finska.
U Švedsku je stigao brodom, a odatle, iz Stokholma, put nastavio biciklom preko Danske, Njemačke, Češke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske, a u Srbiju bi trebalo da stigne krajem septembra.
Ovo putovanje do Finske i nazad, najveći je Dušanov izazov do sada.
– Ljudi su uglavnom radoznali, mašu, dobacuju, hoće da se slikaju. U Poljskoj sam sreo stariji bračni par Helenu i Stanislava Kovalski, koji su mi, nakon što sam ih zamolio za čašu vode, spremili ručak, ponudili tuš, hranu, čak i nešto novca – istakao je Dušan.
Veći dio putovanja je prošao glatko, ali bilo je nekoliko nezgodnih situacija.
– U toku noći u Slovačkoj, na moj šator su nasrnule divlje svinje. Srećom, samo su iscijepale šator i otišle. A nedavni teroristički napad u Turku izbjegao sam za dan – priča ovaj avanturista.
U Rusiji su ga, kaže, nudili pivom i votkom skoro svaki put kada bi stao da se odmori.
– Bilo je i pehova sa opremom za kampovanje. Pamtiću i nekoliko susreta sa zmijama, a kampovao sam svuda od šuma, plaža, pa i pored auto-puta – dodao je on.
Jedan od najtežih momenata bio je u Poljskoj kada je 36 sati, gladan i promrzao, u mokrom šatoru čekao da stane kiša.
– Ovo putovanje naučilo me je da uživam u trenutku, da se oslanjam na sebe i odmah rješavam probleme. Već razmišljam o ostvarenju velikog sna, da stignem do Japana – zaključio je on.
SVET JE MALI I PUN SRBA
– Uvjerio sam se i na ovom putovanju da je svijet mali, a da Srba ima svuda – priča Dušan.
– U Talinu, estonskoj prestonici, naletio sam na kamiondžiju iz Srbije, baš Kruševljanina.Ispostavilo se da imamo mnogo zajedničkih poznanika. U Rigi sam sreo naše reprezentativce u basketu “tri na tri”. Gostovali su na jednom turniru. Na Balkan, na naše krajeve, podsjetio me heklani milje koji sam pronašao nasred puta u Finskoj. Ponio sam ga sa sobom, nisam mogao da odolim – istakao je on.
HILJADU DINARA DNEVNO
– Teret koji nosim ima od 25 do 30 kilograma, zavisno od količine hrane i vode u rancu – kaže naš sagovornik.
– Dnevno potrošim do 1.000 dinara za hranu, povremeno smještaj i druge potrebe. Manje me košta nego da sam kod kuće. Spremam hranu na plinskoj boci, a ne jedem ni proizvode životinjskog porijekla. Uglavnom jedem pastu ili pirinač sa povrćem, i za doručak ovsenu kašu – dodao je on.
(Dijaspora.news/vecernje novosti)
