Najveći zdravstveni rizik u adolescenciji i mladosti povezan je sa prihvatanjem rizičnih ponašanja uključujući pušenje, konzumaciju alkohola i droga, rizično seksualno ponašanje, te usvajanje nezdravih navika u ishrani uz manjak fizičke aktivnosti, naglasio je ministar zdravlja Kenan Hrapović na juče održanoj konferenciji Moć adolescencije.

“Najskorije istraživanje Instituta za javno zdravlje o kvalitetu života, životnim stilovima i zdravstvenim rizicima stanovnika Crne Gore, pokazalo je da je 29 odsto mladih dobi između 15 i 24 godina pušilo nekad u životu, 22.8 odsto je pušilo prošle godine, dok je 19.4 odsto mladih pušilo u toku prethodnog mjeseca”, predočio je Hrapović.

Oko 60 odsto mladih pilo alkohol

Takođe, kako je kazao, raste i trend upotrebe alkohola među mladima, a kao bitan razlog ove pojave naveo je činjenicu da je mladima alkohol lako dostupan.

Hrapović naglašava da je 58.8 odsto mladih starosti od 15 do 24 godina pilo alkohol nekad u životu, 51.2 dsto u prethodnih 12 mjeseci, a 40.6 odsto u prethodnih 30 dana.

“U Crnoj Gori je evidentiran i rast upotrebe svih vrsta droga među mladima, pa je tako prema podacima Instituta 13.8 odsto mladih starosti 15 do 24 godina koristilo nezakonite droge nekad u životu, 10.4 odsto u prethodnih 12 mjeseci a 3.7 odsto u prethodnih 30 dana”, kazao je Hrapović.

Iako je zakonom zabranjeno, kockanje kod adolescenata je postalo popularna forma rekreacije i provođenja vremena. Tako je istraživanjem IJZ utvrđeno da je više adolescenata koji se kockaju ili klade nego onih koji to ne rade.

“Od ponuđenih igara na sreću ispitanici su u najvećem broju naveli da upražnjavaju klađenje u kladionicama u odnosu na druge igre na sreću”, predočio je Hrapović.

Jedno od četvoro djece gojazno

On je dodao da je pored navedenih, prekomjerna težina još jedan od gorućih problema adolescenata.

“Istraživanje o prevalenciji i faktorima koji doprinose povećanju tjelesne težine i gojaznosti kod djece u osnovnoj školi takođe je pokazalo da jedno od četvoro djece ima prekomjernu tjelesnu težinu i pri tome, dva puta veću učestalost kod dječaka nego kod djevojčica”, istakao je Hrapović.

Šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori Osama Kogali kazao je da je promocija zdravog razvoja u drugoj dekadi života pojedinca jedna od najvažnijih dugoročnih investicija koje bilo koje društvo može da preduzme.

Kogali je naglasio da ova konferencija treba da pošalje makar jednu, jasnu poruku, a to je “da je adolescencija jedinstvena i ključna faza ljudskog razvoja koja ima dugoročne posljedice, a koju karakterišu ubrzan razvoj mozga i fizički rast, uvećane kognitivne sposobnosti, kao i razvijanje novih sposobnosti i vještina”.

Kako je saopšteno iz UNICEF-a, u Crnoj Gori živi oko 85.000 djevojaka i mladića uzrasta od 10 do 19 godina, koje nazivamo adolescentima. Oni čine 14 odsto ukupnog stanovništva naše države.

Konferenciji su prisustvovali i ministar sporta Nikola Janović i izvršni direktor Crnogorskog Telekoma Nikola Ljušev, kao i direktor Odsjeka za istraživanje i razvoj CARE u SAD-u Džoša Harvi i dr Danijel Sigel, profesor kliničke psihijatrije na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu.

Dnevne novine