U CG za šest godina ubijene 22 žene

U Cr­noj Go­ri su, to­kom po­sled­njih šest go­di­na, ubi­je­ne 22 že­ne, kao žr­tve po­ro­dič­nog na­si­lja, od ko­jih je osam njih ži­vot iz­gu­bi­lo od 2015. do no­vem­bra ove go­di­ne, sa­op­šte­no je na pro­test­nom sku­pu Cen­tra za žen­ska pra­va, Si­gur­ne žen­ske ku­će i SOS te­le­fo­na Nik­šić. U po­sled­njih osam ubi­sta­va, ka­ko su ka­za­le or­ga­ni­za­tor­ke pro­te­sta, dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je u po­lo­vi­ni slu­ča­je­va ni­je­su re­a­go­va­le po pri­ja­va­ma za na­si­lje u po­ro­di­ci i žr­tve ni­je­su za­šti­ti­li, na­gla­ša­va­ju­ći da po­sao nad­le­žnih oba­vlja­ju sa­mo ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je (NVO).

Pro­test je or­ga­ni­zo­van po­vo­dom ubi­stva 78-go­di­šnje že­ne, ko­je se do­go­di­lo 30. ok­to­bra u Pod­go­ri­ci. Že­nu je, ka­ko se sum­nja, ubio njen bra­ta­nić, iako je na­si­lje i ra­ni­je pri­ja­vlji­va­no. Ne­ko­li­ko de­se­ti­na uče­sni­ka pro­te­sta oku­pi­lo se is­pred zgra­de Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP), oda­kle su se upu­ti­li ka zgra­di Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva (VDT).
Or­ga­ni­za­tor­ke pro­te­sta su upu­ti­le pi­sma mi­ni­stru unu­tra­šnjih po­slo­va Me­vlu­di­nu Nu­ho­dži­ću, di­rek­to­ru Upra­ve po­li­ci­je Slav­ku Sto­ja­no­vi­ću i vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu Ivi­ci Stan­ko­vi­ću, u ko­jem su na­ve­le da su u pret­hod­ne dvi­je go­di­ne tri že­ne pre­ži­vje­le po­ku­šaj ubi­stva, da je pe­to­ro dje­ce svje­do­či­lo o te­škim ubi­stvi­ma u po­ro­di­ci, dok je je­dan otac ubi­jen šti­te­ći ži­vot kćer­ke i unu­ča­di.
Di­rek­tor Cen­tra za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić ka­za­la je no­vi­na­ri­ma da se nji­ho­ve glav­ne pri­mjed­be od­no­se na po­li­ci­ju, tu­ži­la­štvo, ali i na cen­tre za so­ci­jal­ni rad i pra­vo­su­đe, či­ja je, ka­ko je do­da­la, ka­zne­na po­li­ti­ka go­to­vo za­ne­mra­lji­va i neo­d­vra­ću­ju­ća po na­sil­ni­ke.

– Po­sled­nji slu­čaj ubi­je­ne 78-go­di­šnje že­ne u Pod­go­ri­ci go­vo­ri da je slu­čaj bio pri­ja­vljen po­li­ci­ji. Po­li­ci­ja je, umje­sto da pre­du­zme mje­re ko­je su za­ko­nom pro­pi­sa­ne i Pro­to­ko­lom od za­šti­te od na­si­lja u po­ro­di­ci, sa­mo upo­zo­ri­la na­sil­ni­ka i to je na kra­ju re­zul­ti­ra­lo ubi­stvom ove že­ne, ko­ja je mo­gla bi­ti spa­se­na. Da ima­mo in­sti­tu­ci­je ko­je na­si­lje nad že­na­ma i u po­ro­di­ci shva­ta­ju ozbilj­no, ubi­stvo je mo­glo bi­ti spri­je­če­no – po­ru­či­la je Ra­i­če­vi­će­va.
Is­ta­kla je da ni­ko ne vo­di evi­den­ci­ju o slu­ča­je­vi­ma ubi­sta­va že­na i da o to­me ne po­sto­je zva­nič­ni po­da­ci.
– Uglav­nom pra­ti­mo iz­vje­šta­je me­di­ja i slu­čaj­no na­ših ko­ri­sni­ca. Sma­tra­mo da je alar­mant­no što su u pe­ri­o­du od ja­nu­a­ra 2011. do no­vem­bra 2017. ubi­je­ne 22 že­ne ko­je su žr­tve po­ro­dič­nog na­se­lja. Od 2015. do no­vem­bra 2017. go­di­ne osam že­na je ubi­je­no. Za če­ti­ri od tih že­na mi zna­mo da su pri­ja­vlji­va­le na­si­lje i da ni­je­su za­šti­će­ne za­to što re­ak­ci­ja in­sti­tu­ci­ja ni­je bi­la bla­go­vre­me­na i efi­ka­sna. To je ne­što što se iz da­na u dan po­na­vlja – na­gla­si­la je Ra­i­če­vi­će­va.

Ka­ko ka­že, po­slom za­šti­te žr­ta­va na­si­lja i pru­ža­njem po­dr­ške u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma ba­vi se is­klju­či­vo „ša­ka ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja”.
– Mi smo umor­ne od ove pri­če i ra­da, ko­ji je za­pra­vo po­sao in­sti­tu­ci­ja. Da po­sto­ji prav­na dr­ža­va, or­ga­ni­za­ci­je kao što su na­še ne bi mo­ra­le da po­sto­je i pru­ža­ju ser­vi­se žr­tva­ma na­si­lja. Mi to ra­di­mo bu­kval­no za­to što smo pri­mo­ra­ne, jer u ovoj ze­mlji ne­ma bu­kval­no ni­ko ko na pra­vi na­čin bri­ne o že­na­ma ko­je su is­ku­si­le na­si­lje i ko­ji­ma tre­ba po­moć. Na­si­lje se mi­ni­mi­zi­ra, ne do­ži­vlja­va se ozbilj­no, prak­tič­no ne­ma­mo adre­se na ko­ju mo­že­mo da se obra­ti­mo – na­gla­si­la je Ma­ja Ra­i­če­vić.

Pre­ma is­tra­ži­va­nju ove NVO, 59 od­sto že­na ko­je pri­ja­ve na­si­lje ni­je za­do­volj­no od­no­som in­sti­tu­ci­ja pre­ma nji­ma. Pod­sje­ti­la je da su i pro­šle go­di­ne istim ovim po­vo­dom or­ga­ni­zo­va­le pro­test, te da su pod­no­si­le kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv pred­stav­ni­ka in­sti­tu­ci­ja ko­je ni­je­su re­a­go­va­le u slu­ča­ju pro­šlo­go­di­šnjeg po­ku­ša­ja ubi­stva dvi­je že­ne i dvo­je dje­ce, ka­da je stra­dao otac ko­ji je bra­nio svo­ju kćer­ku i unu­čad.
Na­da Ko­pri­vi­ca iz SOS te­le­fo­na Nik­šić sa­op­šti­la je da su pro­šle go­di­ne, zbog tog slu­ča­ja, pod­ni­je­le osam kri­vič­nih pri­ja­va pro­tiv dva cen­tra bez­bjed­no­sti, dva cen­tra za so­ci­jal­ni rad i tri osnov­na dr­žav­na tu­ži­la­štva.

– U ovom tre­nut­ku, od tih osam pri­ja­va, če­ti­ri su od­bi­je­ne u osnov­nom i vi­šem tu­ži­la­štvu i sa­da su pred Ustav­nim su­dom. Jed­na je pred Vi­šim dr­žav­nim tu­ži­la­štvu. Još če­ka­mo od­go­vor. Tri ko­je su pod­ne­se­ne pro­tiv osnov­nih tu­ži­la­šta­va pro­sli­je­đe­ne su Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu. U dru­gom slu­ča­ju, in­sti­tu­ci­je već dvi­je go­di­ne ne re­a­gu­ju na ade­kva­tan na­čin. Ra­di se o slu­ča­ju naj­ve­ćeg ri­zi­ka i svi ne­gdje pro­cje­nju­ju da on mo­že da ima vr­lo ozbilj­ne is­ho­de. U tom slu­ča­ju smo pod­ni­je­li če­ti­ri kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv cen­ta­ra bez­bjed­no­sti, za so­ci­jal­ni rad i su­di­je Osnov­nog su­da. Sve če­ti­ri su od­bi­je­ne u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu – na­gla­si­la je Ko­pri­vi­ca.

Lji­lja­na Ra­i­če­vić iz Si­gur­ne žen­ske ku­će uka­za­la je da je sklo­ni­šte za žr­tve na­si­lja stal­no pu­no.
– Žr­tve se uobi­čaj­no ja­vlja­ju pr­vo na­ma, pa on­da to mi pro­ce­su­i­ra­mo pre­ma po­li­ci­ji i cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad, stal­no oče­ku­ju­ći da će ka­zne bi­ti ade­kvat­ne i da će za­štit­ne mje­re jed­nom pro­funk­ci­o­ni­sa­ti. Jed­na od naj­bo­ljih za­štit­nih mje­ra, ko­ja se sko­ro uop­šte ne spro­vo­di, je­ste uda­lja­va­nje na­sil­ni­ka ili iz sta­na ili iz pro­sto­ra u ko­jem za­jed­no bo­ra­vi sa žr­tvom, ili ma­kar pri­bli­ža­va­nja na 100, 200 ili 300 me­ta­ra. Na­ma je ne­po­zna­to za­što se te mje­re ne pri­mje­nju­ju i stal­no će­mo da uka­zu­je­mo na to. Kad bi te ka­zne bi­le oštre i ona­kve ka­kve su pro­pi­sa­ne za­ko­nom, ma­nje bi bi­lo na­se­lja, ma­nje bi bi­lo na­sil­ni­ka ka­da bi bi­li u za­tvo­ru i ne nov­ča­no i uslov­no ka­žnja­va­ni – sma­tra ona.

(Dan)