Osam godina Banke hrane: Dnevno se baci količina hrane koja bi mogla nahraniti sve gladne u Cnoj Gori

Proizvodjači hrane, hipermarketi, veliki hoteli, restorani u CG dnevno bacaju količine hrane koje su dovoljne da pokriju nedostatak hrane najugroženijim porodicama

Nevladina organizacija Banka hrane danas je proslavila osam godina postojanja. Tim povodom, saopstili su rezultate svog djelovanja i impresivan broj korisnika. Saopstenje koje potpisuju Marina Medojević,  predsjednica fondacije i Volonterski tim Banke hrane Crne Gore, prenosimo u cjelosti:

-Banka hrane Crne Gore je organizacija koja okuplja veliki broj volontera i organizator je velikog broja humanitarnih akcija u cilju borbe protiv siromaštva i rasipanja hrane, a rezultati našeg rada se mjere tonama prikupljene hrane koju dobijaju porodice kojima je takva vrsta pomoći najpotrebnija

Banka Hrane je osnovana 30. marta 2010. godije i danasb punimo 8 godina humanitarnog volonterskog rada .

U Evropskoj godini volonterizma promovisali smo ovaj vid slobodne aktivnosti u Crnoj Gori kroz akcije u kojima su mnogi na volonterski način pokazali humanost i solidarnost.

Tako je naša humanitarna akcija proglašena za volonterska akciju godine u 2011.godine , od strane ADP Zida.

Dvije godine kasnije Banka hrane je dobitnik nagrade u kategoriji “Organizator volonterskog rada.”od strane ADP” Zid”.

Specijalno priznanja za građanski doprinos opštem dobru dobila je Banka hrane krajem 2017. godine Posebno nas raduje jer je nagrada ISKRA stigla povodom našeg doprinosa razvoju volonterskog i humanitarnog rada u Crnoj Gori.

Naš osmogidišnji rad ukazuje da je problem siromastva i gladi u eskalaciji u poslednjih nekoliko godina i da je nepohodna mnogo ozbiljnija i efikasnija reakcija i državnih organa, ali i drustva u cjelini.

Banka Hrane je humanitarna organizacija, koja svoj rad zasniva na dobroj volji i entuzijazmu volontera.

Na žalost iako imamo impresivan broj pomognutih porodica u stanju socijalne potrebe u odnosu na broj stanivnika nemamo još uvijek kancelariju, magacin, automobil kako to zahtijeva organizacija ovog tipa po standardima.
Naša država ne prepoznaje značaj postojanja Banke hrane što je za ovaj tip organizacije neophodno.
Do sada dobili smo jedino deklarativnu podršku crnogorskih zvaničnija.

Nepostojanje osnovnih uslova za ra rad nije bila prepreka za nas da bi radili i pomagali.

Do sada, za 8 godina volonterskog rada obezbjedili smo pomoć za 17 200 porodica sa 75 400 članova, uz pomoć 3 580 volontera.

Banka hrane uočava pogoršanje socijanih prilika u Crnoj Gori i sve većih potreba za donacijama u hrani našim sugradjanima. Bez ozbira na veliki značaj medjusobne solidarnosti i aktivnosti NVO, cijenimo da je vrijeme da se problemom gladi i siromaštva ozbiljno pozabave nadležne države institucije, jer je stanje zabrinjavajuće.

Iz našeg iskustva sa terena, više je nego očigledno da je u skoro svakom gradu u Crnoj Gori hitno potrebno otvoriti Narodnu kuhinju koja bi obezbjedjivala najmanje jedan topli obrok za najugrozenije socijalne slučajeve. Cijenimo da bi donacije u hrani Narodnim kuhinjama trebalo oslobodti oprezivanja i na taj način promovisati ovaj vid solidarnosti kompanija.

Najveći paradoks je činjenica da istovremeno u Crnoj Gori imamo naglo povećanje potreba za hranom kod najugroženijih porodica, i neracionalno bacanje viškova hrane. Osim porodica, ovde se posebno pojavljuju proizvodjači hrane, hipermarketi, veliki hoteli, restorani koji dnevno bacaju količine hrane koje su dovoljne da pokriju nedostatak hrane najugroženijim porodicama.

U Evropskom parlamentu je 19 .januara 2012. godine usvojena Rezolucija”Kako izbjeći bacanje hrane”Evropski parlement je pozvao da se donesu hitne mjere koje će prepoloviti količine bačene hrane do 2025. godine i olakšati pristup hrani za siromašne građane EU.

U rezoluciji se predlaže da se na nivou država počnu kampanje protiv bacanja hrane, da pakovanja hrane trebaju biti manja, ali i da trgovinske lance treba stimulisati da robu kojoj uskoro ističe rok prodaju po daleko nižim cijenama.

Pored Narodnih kuhinja nepohodno je odmah pristupiti otvaranju socijalnih prodavnice u kojima će se osnovne životne namirnice prodavati po subvencionisanim cijenama, samo za najugroženije gradjane.

Preveliki dugovi stanovnistva i lična bankrotstva aktuelizovaće i pitanje brige države o njima. Ovim problemom se na organizovan način bave države iz okruženja.

U Crnoj Gori , preko 200.000 vlasnika elektricnih brojila duguje preko 120 miliona EUR za struju. Država bi morala da pripremi odredjene mehanizme za obezbjedjivanje bespltnih paketa električne energihe za socojalno ugrožene sugradjane.

Koliko nam treba još vremena da shvatimo da ćemo ciklično siromaštvo smanjiti ukokiko stimulišemo djecu iz socijalno ugroženih porodica da se školuju do prvog zvanja.
Podrška za to su: besplatna užina, knjige i prevoz do škole, stipendiranje i prioritet pri zapošljavanju.

Volonteri Banke Hrane su uočili da veliki broj socijalno ugroženih sugradjana živi u stambenim objektima, koji ne zadovoljavaju minimum egzistencijalnih uslova, i koji ugrožavaju zdravlje i bezbjednost porodica. Urgentno je potrebno pokrenuti siroku akciju da se obezbijedi stambeno zbrinjavanje najugroženijih.

Jednoroditeljske porodice nijesu u sistemu socijalne zaštite prepoznate kao ranjiva kategorija koja zahtijeva posebnu podršku.
Alimentacioni fond je jedan od načina da se ublaži stanje u kojem su. Prioritet u zapošljavanju je jedna od mogućnosti kako porodici dati podršku i perspektivu za normalan život.

Banka Hrane poziva nadležne državne organe, a posebno Ministarstvo za rada i socijlne politikue da se u najkraćem roku pokrene inoviranje Staregije za borbu protiv siromastva i da se ona uskladi sa pogorsanim prilikama na terenu koje skoro da ugožavaju bioloski opstanak i zdravlje sve većeg broja nasih sugradjana.

Siromastvo u Crnoj Gori postaje strukturni problem, a zbog sve značajnjih razlika izmedju najbogatijih i najsiromasnijih prijeti i destabiliziaciji sveukupnih ekonomskih, ali i političkih prlika u zemlji.

Dosadasnja socijalna politika mora biti zamijenjena jednom sveobuhvatnom, realnom nacionalnom strategijom borbe protiv eksremnog siromstva i gladi konkretnim i odrzivim Akcionim planom mjera koje treba da se implementiraju u saradnji sa civilnim sektorom, lokalanim samoupravama, drustveno odgovornim kompanijama i medunarodnim donatorima.

MONSTAT je rekao da za hranu je potrebno minimum 256,4 eura mjesečno odnosno po osobi za sve obroke dnevno u februaru je dovoljno 2,29 eura

Iako je nemoguće prehraniti se sa dva eura, mnogi stanovnici Crne Gore nemaju ni ta dva eura po osobi, na žalost .

Nezainteresovanost naše države za problem siromaštva je nejasan uprkos globalnoj težnji da države članice UN stave pod kontrolu ovu pošast 21.vijeka .

Smanjenje broja ljudi izloženih siromaštvu ili društvenoj isključenosti u EU je jedan od glavnih ciljeva strategije Evropa 2020.