Priča koja je uzdrmala cijelu Srbiju: Tatin sin je izašao iz džipa i prebio me iz čista mira!
Stevan Vitas je sav modar i natečen na svom Fejsbuku postavio fotografiju i status o, kako tvrdi, brutalnom prebijanju koje mu se desilo u sred Beograda, a njegov vapaj planuo je na društvenim mrežama.
Na društvenim mrežama je prije dva dana osvanula strašna priča jednog Beograđanina, potpisanog kao Stevan Vitas, u kojoj je detaljno opisano kako je prebijen zbog, možda nepropisnog prelaska ulice na na Zvezdari.
Evo šta kaže Stevan u postu koji se uveliko šeruje na Facebooku:
“Vraćao sam se kući sa svog crnačkog zanatskog posla, kao ker umoran, da zaradim neki dinarčic za decu, za sebe, za život.
Prelazim ulicu kod Arhitektonske škole (ul. Vojislava Ilića) na pešačkom prelazu. Zeleno je svetlo za pešake. Već sam preko ulice, prelazim, trolejbus sa uslovnim zelenim ide na pešački…samo sam ga zaustavio jer imam prednost. Na sredini ulice moguće da se upalilo već zeleno za vozila i počinje neka devojka da svira da dodaje gas… daj strpi se da pređem ulicu, iza nje par njih svirnulo.
Ok, prešao sam ulicu, čekam prevoz za kuću, čačkam po fonu Fejsbuk naravno. Zaustavlja se neki crni auto (mislim da je BMW novije proizvodnje…mnogo para, deluje mi da vredi) i verovatno neki tatin sin izlazi iz auta.
Prilazi mi i kaže da će pištoljem da me upuca. Ja nisam znao da meni preti pištoljem već nekom drugom jer znam da ništa nisam uradio da bi me neko roknuo. Ruke su mi bile spuštene jer ne očekujem nista. Na kvarnjaka se hrabar dečkić tatin sin zatrčava i na kvarnjaka udara u glavu (nos).
Padam normalno ali na svu sreću ne udaram glavom o beton. Ne znam gde sam i onda kreću udarci nogom u glavu, u rebra, u bubrege…ne znam ni ne sećam se koliko je to trajalo, štitio sam se koliko sam mogao…kad si već na patosu čuvaj glavu.
Video sam kako beži i utrčava u auto, a u autu je bila neka plavušica, a i njoj svaka čast.
Ostao sam da ležim kao pas sklupčan ne znam koliko dugo na kiši i niko nije prišao da mi pomogne makar da ustanem. Ustao sam nekako, telefon krvav…displej ne vidiš od krvi“, završava svoju brutalno iskrenu priču Stevan Vitas.
(24sata)
