Kako žive Crnogorci vani: I običan radnik živi život dostojan čovjeka

Crnogorci koji žive u dijaspori govorili su za Radio Slobodnu Evropu o razlikama između života u Crnoj Gori i vani. Po njihovim riječima, ne treba biti bogat, da bi se živjelo lagodno, dovoljno je biti i običan radnik da biste imali sve što vam je potrebno. 

Milovan Janković decenijama živi u Danskoj već dugo apeluje na sedam stvari koje bi trebalo prenijeti iz Danske u Crnu Goru.

U Danskoj se ne može desiti da postoje prazni stanovi kojih je u Crnoj Gori više desetina hiljada, ne može se desiti da inspekcija upada u sobe turistima tokom sezone, niti se može desiti da posao ne bude završen ako je dogovoren na riječ.

„Danci bi odmah oporezovali sa dva posto godišnje dok se prazni stanovi ne prodaju i to bi bilo 60 miliona eura prihoda od praznih stanova. Ovdje se drže riječi. Na telefonski poziv poslujemo. Gdje nema poslovne riječi tu nema ni profita kao u Danskoj 44.000 dolara po glavi stanovnika, a mi ne možemo ni 5.000 dolara da zakučimo“, kaže on. 

Nekadašnji nastavnik likovne umjetnosti Miroslav Zadrima više od dvije decenije živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Ne spori da živi o ambijentu surovog kapitalizma u kome ništa nije garantovano, ali postoje brojne prednosti za radnike i penzionere koji se teško mogu sresti u Crnoj Gori.

„Ovdje je sistem nemilosrdan. Nemilosrdni su na poslu. Jednostavno si jedna brojka koja može da daje maksimum od sebe, ali nikad nijesi siguran. Ipak u Americi imaš komfor, sve o čemu si sanjao u Crnoj Gori imaš ovdje. Ako odem u tu penziju, ako je doživim mogu da uživam u laganom životu, da skoknem do Floride, da skoknem do Kalifornije. To je sve moguće. Ne moraš biti bogat da bi to mogao, već je dovoljno biti običan radnik“, ocjenjuje on. 

Kako kaže Janković, problemi sa birokratijom ili čekanje kod doktora u Danskoj su nepoznanica.

„Birokratija mi sve servira na moju adresu. Nikoga ne molim. Ljekara nazovem, zakažem vrijeme, ne čekam duže od pet minuta. Odgovornost! Kod nas u Crnoj Gori je sve relativno i kolektivno. Niko ni za šta ne odgovara, šta god da se desi niko nije odgovoran“, navodi on. 

Zadrima je pasionirani ribolovac, a u ovom sportu postoje pravila u Americi. U Crnoj Gori često čujemo da je iz mora ili jezera izvađena velika količina ribe ubijena dinamitom. Pitali smo Zadrimu šta bi se desilo u Americi kada bi nekoga uhvatili u krivolovu dinamitom.

„Ne bi ga uhapsili, poveli bi ga u ludnicu automatski. To nije kriminal, to je ludilo. Tako bi ovdje to tretirali, vodili bi ga na liječenje. Upoznao sam jednog čovjeka, ime mu je Jure, sa naših je prostora. Kad je došao u Ameriku, vidio je da hvataju losose u plićaku. Pođe Jure i kupi veliku volegu i zagazi u plićak i uhvatio je losose volegom. Uhapsili su ga i poveli na tretman u mentalnu kliniku“, ispričao je ovu anegdotu Zadrima. 

A šta se dešava u Danskoj ukoliko je firma nelikvidna i ne plaća obaveze?

„U Danskoj ako je neko nelikvidan, ako ne plaća svoje račune i obaveze, oni firmu odmah likvidiraju da ne bi unosio trulež u taj ambijent, da bi zdrave firme ostale zdrave i čitave“, priča Janković.

Za Zadrimu ono što jed negativna strana života u SAD jeste otuđivanje porodice.

„Nijesam vidio puno primjera da se familija zadržala zajedno. Ta dinamika života jednostavno ne otjera djecu, nego natjera djecu kad završe školu da idu od roditelja. Taj familijarni život sam donio iz Crne Gore i to sam uspio. Djeca su mi blizu“, pohvalio se on. 

Jedan od većih problema u Danskoj koje naglašava Janković jeste loš odnos države prema dijaspori.

“Radi se sasvim konkretnom razlogu. Prihodi Crne Gore su oko 380 miliona eura od dijaspore. Ali nas niko ne uvažava, a šalju nam agente da slučajno ne odlučimo da mi pokušamo da zakupimo zemljište na 99 godina kao šeici i Azerbejdžanci. Gledaju da nas unište da se slučajno ne udružimo i napravimo neku zadrugu“, žali se on. 

Iako je život radnika u inostranstvu Zadrimi donio brojne povoljnosti i neskroman život, ipak mu iz domovine nedostaje pršuta i njeguški sir.

“Možeš ovdje da kupiš bilo koju pršutu ali ni jedna nije blizu našoj. Fali mi druženje, ali opet ako se družiš onda ne radiš. Ja sam nostalgičan za Crnom Gorom. Fali mi onaj stil života. Ali kad odem dolje nema onih ljudi s kojima sam ja provodio vrijeme“, kazao je on.