Našli smo PODGORIČANE koji žive sa SVEKRVOM ili TAŠTOM, evo šta kažu!

Život u zajednici nekada je bio dio crnogorskog folklora i jedini mogući način života. Odvajanje tek oženjenog sina od skuta roditelja, makar sin imao i četrdeset godina, bilo je društveno neprihvatljivo ponašanje.

Ukoliko bi se na ovakav čin neki bračni par i drznuo, bez veće polemike glavni krivac bila bi NEVJESTA – đe odvede dijete (misli se na mladoženju) iz porodične kuće.

Danas je ostanak u zajednici mnogo češći nego u drugim evrospkim državama.

Da li je ovako čvrstom utemeljenju „života u zajednici“ doprinijela teška materijalna situacija, pa je zajednica bolje odolijevala krizi ili legendi da su crnogorske majke posebno privržene za svoje sinove, mišljenja su podijeljena.

Kako danas stvari stoje po pitanu života u zajednici, pitali smo Podgoričane

Marija (29)

Nemojte pogrešno da me shvatite, ali ti si došla u njihovu kuću! To znači da treba da se prilagodiš njihovim pravilima i navikama!

Može da bude lakše kada su u pitanju finansije, nema troška za kiriju, dijele se troškovi za hranu, ali sa druge strane, bolje je svoja kućica svoja slobodica.

Ja i suprug smo naopravili kuću i otplaćujemo rkedite ali  su se sva odricanja već isplatila. Ne mogu da zamislim da živim sa njegovima, da se odričem društva, da mi neko prigovara kad izlazim, kad mi dolazi društvo,  da mi djeca nemaju svoj “prostor” za odrastanje i da njihovo vaspitanje ne zavisi samo od nas dvoje…

Nevenka (27)

Živimo u zajednici trenutno, a dokle ćemo ne znam…Evo da vam ispričam scenu od jutros: Ja sam navikla da spavam, narodski rečeno do podne, pošto još nemamo djecu. Živimo u stanu, nemamo dakle nikakvih obaveza, jutros ustajem, bilo je tu oko pola 12, kažem „dobro jutro“, a oboje, svekar i svekrva, pogledaju na sat, kao po dogovoru, pušte jedan uzdah, pa kažu  “dobar dan snajka”. Ja prećutim i svojim poslom, ali nije mi svejedno.

Imam želju da imam svoj stan, svoj prostor, svoj život… Ovako smo svi nervozni, s mužem se raspravljam, on je između dvije vatre, ali ne možemo da nađemo stan jer ne možemo da ga plaćamo. Samo on radi i od te plate ne možemo da se skrpimo.

Mitar (34)

Život u zajednici?! Hahhahha, đe me nađe danas. E upravo me taj život sad išćerao iz kuće da ne slušam ni ženu, ni majku. Samo mi dolaze, jedna pa druga, jedna na drugu, huškaju me i nerviraju oko gluposti. Što je kupatilo prljavo, što se pare troše na skupe stvari, što ovo, što ono. Šta ću?! E ako znam, jad me znao! Ili da se razvedem, ili majku da ubijem. To i njima kažem, pa neka vide.

Jovana (26)

Nisam udata, ali sigurno neću živjeti u zajednici. Ako treba, čekaću još deset godina, dok ne skrpimo nešto svoje ili ćemo iznajmiti makar garsonjeru. Može svekrva biti najbolja na svijet, a mogu i ja biti najbolja na svijet, ali zajednički život je nešto drugo. Ovako, podalje, i u ljubavi.

Zoran (47)

Računa li se tu i zajednica kad dođe tašta kod tebe da živi? Slušaj, baš danas govorim kumu, ne znam kako je snahama sa svekrvama, ali mislim da je muževima sa taštama makar tri puta gore. Po vazdan neke primjedbe, te pretoplo, te smeta klima, te ručak slan ne valja joj za pritisak…Ne smijemo da je ostavimo samu kući, uvijek mora neko od nas da je tamo.  Stalno je po bolnica’, a ništa joj nije, no eto izgleda da joj je to hobi…Živi sam ti mučenik, ako mi vjeruješ. A ne možeš ništa reći, e će te rastrgnut kako si nesoj, kako si bezosjećajan, kako je ona tvoju majku poštovala.

Slavica (35)

Meni je svekrva bolja no majka! Moja majka ne živi u Podgorici, tako da sam imala sreću da imam ovakvu svekrvu. Da mi nije nje, ne znam kako bih postizala. Oboje na poslu od 9 do 5, dvoje malo djece… Ona ih čuva, skuva ručak, ne moram da razmišljam, da brinem, znam da imaju svu moguću pažnju, mirna sam. A to stvarno roditelju, naročito mladom, puno znači. Nije isto kad ih ostavite u vrtić i kad ih kući pazi baba… Mislim da ne može da se uporedi…S druge strane, ne mogu ni da zamislim da kad dođem kući mrtva umorna da se još prihvatim kuhinje i da kuvam. Mislim mogla bih ali bi mi porodica ručala u sedam…Zaista sam joj zahvalna. Nije mi ponekad pravo kad mi nešto prigovori, ali prećutim, ništa strašno. Ma, ćutala bi i da me bije!

A šta vi kažete na ovu temu?