Na Večernjoj sceni Gradskog pozorišta-Podgorica, u četvrtak 29.oktobra, sa početkom u 20 sati, biće izvedena predstava „Lukrecija iliti Ždero“ u Velikoj sali KICA-a „Budo Tomović“.

Ovo je komad nepoznatog kotorskog autora, u režiji Jagoša Markovića.

Dramatizacija, idejno rješenje scenografije, izbor muzike: Jagoš Marković

Asistent reditelja: Velibor Milošević

Kostimograf: Bojana Nikitović

Asistent kostimografa: Srđan Perić

Govor:  Dubravka Drakić

Izvršni producent: Ana Medigović

 

U predstavi igraju:

 

Kristina Stevović

Emir Ćatović

Branimir Popović

Dubravka Drakić

Božidar Zuber

Mišo Obradović

Momčilo Otašević

Slaviša Grubiša

Simo Trebješanin

Jelena Simić

Julija Milačić

Maja Šarenac

Radmila Božović, Smiljana Martinović, Filip Đuretić, Marko Radonjić, Andrea Delibašić, Ivana Drakić, Sanja Šćepanović,  Ana Babac, Jelena Vukčević, Slobodan Vukčević,  Milovan Vuković, Smiljana Martinović, Radmila Božović, Ana Babac, Velimir Čukić.

 

O komadu:

 

Komad „Lukrecija iliti Ždero je renesansno-barokna komedija nepoznatog kotoranina, sačuvana u starim hartijama grada Kotora. 70-tih godina prošlog vijeka, ovaj komad je otkrio, preradio i dopunio dr Anton Kolonedić, a za Gradsko pozirište –Podgorica je 2011.godine ovaj komad režirao Jagoš Marković.Ovo je priča o nesrećnoj ljubavi dvoje mladih.

 

Komad „Lukrecija iliti Ždero je od naše depredije, euforije,mentaliteta, viška života koji vodi u razularenost, a potom u smrt. Pa opet ta ljubav koja vraća iz te smrti u život.

 

                                                                                                Jagoš Marković

 Biografija reditelja- Jagoš Marković

 Jedan od naših najistaknutijih pozorišnih reditelja, Jagoš Marković, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

Među brojnim Markovićevim predstavama su i: Kate Kapuralica (Narodno pozorište Sombor); Romeo i Julija (Večernja scena Pozorišta „Boško Buha“); Bogojavljenska noć i Skup (Jugoslovensko dramsko pozorište); Lukrecija iliti Ždero (Pozorište na Terazijama); Elektra (BELEF); Porodične priče, Tulumbus, Dom Bernarde Albe (Atelje 212), Komedija zabune (Crnogorsko narodno pozorište); Hekuba (Kraljevsko pozorište „Zetski dom“); Hasanaginica, Gospođa ministarka, Pokondirena tikva, Dr, kao i opere Pepeljuga i Figarova ženidba (Narodno pozorište Beograd, BEMUS); Galeb, Filumena Marturano i opera Karmen (Hrvatsko narodno kazalište „Ivan pl. Zajc“, Rijeka); Kristina (Kraljevsko dramsko pozorište Dramaten, Stokholm).
Dobitnik je svih strukovnih, festivalskih i državnih nagrada, ukupno više od četrdeset, među kojima se izdvajaju: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada za sveukupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, više Sterijinih nagrada, „Zlatnih ćurana“, nekoliko „Ardaliona“… Prilikom dodeljivanja Nagrade „Mića Popović“, juna 2004, Ljubomir Simović je između ostalog rekao o ovom vrsnom umetniku: „U delu koje postavlja na scenu Jagoš uvek vidi nešto što pre njega nije video niko. On nam i stare i poznate stvari otkriva kao nove i nepoznate. On napravi neki neprimetan gest, ali tim gestom preobrazi sve (…) Jagoš radikalno, i s najvećom smelošću, menja metaforu koju nalazi u tekstu. Pri tom, on to ne radi samo kao reditelj, jer on u pozorištu i nije samo reditelj. On je u pozorištu sve; on je i glumac, on je ceo ansambl, on je i publika, on je i scena, i loža, i prva, druga i treća galerija, on je i pozorišna biblioteka, on je i četka i boja, i čekić i esker, i konopci i reflektori, i svila i vatra, i kulisa i zavesa.”