(VIDEO) PODGORIČANI: Pogledajte šta je Toro Ferizović, podgorička legenda, poručio mladima!
– Vidiš li ovo? E tu sam se ja podigao, kupali smo se na Ribnicu svaki dan, i vodu smo s Ribnice pili, toliko je to bilo čisto. A danas, tuga me fata kad gledam…! Istina, zdravo doma ne poša, bežđece osta!
Ovako počinje priču Osman Toro Ferizović, poznati podgorički krojač, koji je mnoge Podgoričane “obukao”. Torova krojačka radnja, kod pjace, bila je dobro poznata. Ferizovići su šili odijela i Blažu Jovanoviću.
-Naša je kuća Blažu šila odijela, to znaju svi Podgoričani. Stric moj Aljo je njemu šio. Sjećam se, Blažo Jovanović šeta korzom, bez pratnje, najljepši Podgoričanin!
– Šta je bila Podgorica? Šaka jada! Svi smo se znali, znalo se ko je čestit i pošten, a ko je lopov! Ali malo je tad bilo lopova, sve su to bile čestite familije! Svaka je familija imala po petoro- šestoro đece, a danas, jedno, dvoje…
I djeca su danas divlja, nevaspitana, ne poštuju roditelje, ne poštuju učitelje, nikoga! Sjećam se, imao sam osam, devet, godina, ide učitelj niz ulicu, a mi trk, bjež, toliko nas je bilo strah! Kad te zovne neko stariji i kaže ti: “Ajde, mali, otrči po cigare”, a ti ko metak trčiš. Tako smo poštovali starije. Istina, zdravo doma ne poša! Bežđece osta!
A nas je ulica podizala, nije to bila ka danas. Ja iz igre zovnem majku: “Maa! Daj da ijem!” Ona mi odgovara: “Ulježi u kuću”, a ja neću, no mi doda parče ljeba i ja opet u igru. Danas đeca ne znaju ni da se igraju, ni da se druže, ni da poštuju starije…
Gledam danas ovu omladinu, sve imaju, pa se drogiraju, puše, kradu, divljaju! U moj vakat, isto je bilo imućnijih familija, ka vazda, ali to niko nije znao. Ako je neko kupio nešto novo, pa htio da se pofali, roditelji mu nisu dali, no su govorili: Neka, sakrij, greota je pred njim, kad nema. Tako je bilo, zdavo doma ne poša!
Otac moj, Ahmet, bio je trgovac, i to dobar, radio je u Servisimport, nijesmo nikad bili u nuždu. Bili smo imućni, tad su zanatlije i trgovci dobro živjeli.
Fino sam ja proživio. Ako lažem doma ne doša, ima sam brak, nije ga takvoga bilo u Podgoricu. NIkad sa ženom nisam imao grku. Sad, sjednem na biciklo pa idem do Tuza i Zete, sjednem neđe na kafu, a ona bogme i i ne pita đe sam, niti je briga!
Smije se Toro dok priča o hanumi. I pogled mu odluta dok priča o vremenima prošlim.
(Volim Podgoricu)
