Da li imate problem sa kolegom koji voli da igra ulogu šefa?

Na pitanje: „Kako stvari ovdje funcionišu?“ odgovor je uvijek komplikovani miks pravila, politike, organizacione istorije i ostalog. Zasigurno nećete naći sva ova pravila zapisana na papiru. Naučićete koja su pravila tako što ćete posmatrati kolege i koleginice i udarati u nevidljive ograde; pravila o kojima se ne priča ali su uklesana u bit kompanije.

Jedan od nemilih scenarija je kada naiđete na kolege (koleginice) koji se ponašaju kao da su vam šefovi (šefice). Daju vam instrukcije i govore šta da radite. Oni to možda rade iz dobre namjere i pokušavaju vam pomoći da krenete uzlaznom putanjom. Ponekad vas provjeravaju prečesto, a ponekad daju zaduženja i niste načisto ni sa sobom a ni sa njima u vezi sa tim šta se dešava.

Možda biste htjeli da ih pitate zašto vam daju ta zaduženja. Da li je to nešto što daju svakom novajliji ili je to projekat koji vaš šef želi da isključivo vi iznesete, ili da li je to zapravo njihov posao koji pokušavaju „svaliti“ na vas?

Želite da budete dobar član tima i otvoreni učenik ali većina nas ima granice. Poslije određenog vremena počnemo da preziremo pažnju koju nam kolega ili koleginica posvećuje. U tom trenutku ne želimo nijednu vrstu mentoringa ili obuke.

Vašem kolegi je možda specifično naređeno da vas obučava, ili mu možda to uopšte nije bilo dodijeljeno. Možda je to sve samo njegova sopstvena ideja, da mu pomogne da se osjeća vrednije ili važnije. Njemu je možda dodijeljena uloga da vam bude učitelj i on se možda nerado odriče te uloge, uloge koja mu daje moć nad vama. On možda uživa da govori ljudima šta da rade. Ponekad kada osoba cilja na poziciju supervizora, ona će reći šefu: „Pogledaj! Istrenirao sam novog radnika, i držim ga na oku!“

Ako ne cijenite nepozvano nadgledanje od strane vašeg kolege, možete da pitate pitanja. Ne bi bilo pristojno da kažete kolegi: „Molim te, dozvoli mi da radim svoj posao!“, ili: „Ti nisi moj nadređeni!“ Ne mora da se svodi na taj nivo.

Želite da budete dobar član tima i da pokažete inicijativu da naučite? Vrlo je dobro postaviti pitanje: „Pa, šta ja treba da naučim ovdje? Hajde da napravimo listu!“ Možete da napravite vaš sopstveni plan treninga i da o tome popričate sa svojim kolegom. Možete i zapisati datume i da radite na tome kao na bilo kom drugom planu. Onda kada naučite sve što vaša pozicija na poslu uključuje (manje-više), možete se zahvaliti svom supervizoru i tako mu dati nagovještaj da ste izašli iz trenažnog procesa.

Vi i dalje možete da ga pitate štogod vas zanima i koje god pitanje da imate, ali je razlika ta da sada u svim razgovorima sa njim možete pronaći i svoj glas.

Kada vam mentor kaže: „Ne, ne radi se to tako – uradi ga ovako!“ uradite tako kako vam on kaže ali ga i upitajte: „Radoznao sam, zašto je to baš najbolji način da se to uradi? Želim da razumijem. Izgleda kao da je to bespotreban korak. Da li nešto propuštam?“

Možda i propuštate, a možda i ne, i procedura koju pratite je ona loša. To se dešava svakodnevno.

Stare procedure ne bivaju „osvježene“ kada im to treba, i u jednom trenutku nemaju nikakvog smisla. Malo po malo u svom novom poslu ćete dobiti nove mišiće. Ali to je lakši dio, učenje pravila i funkcionsanje kompanije, bez obzira koliko je proces stresan.

Ipak, onaj teži i važniji dio je onaj gdje vi izgrađujete te nove mišiće. Kao na primjer, postavljanje granica i izražavanje svog mišljenja. Možete sačekati, ušuškati se u komfor prije nego što napravite te granice, ali nekad ćete morati, prije ili kasnije. To je važna životna umješnost.

Odnosi u firmi su od velike važnosti ali nema potrebe da se suprotstavljate osobi koja vas obučava, bez obzira koliko je on loš trener. Nemojte da propustite priliku da vam izrastu mišiči. Prije svega, znajte da postoji staza koju morate pratiti!