Kako je Tito na Golom otoku zarađivao milijarde
Decenije su prošle, a zloglasni logor Goli otok i dalje je aktuelna tema sa svim kontroverzama koje su pratile njegovo postojanje.
Znatiželju javnosti sada je zagolicao istoričar Martin Previšić s Filozofskog fakulteta u Zagrebu tvrdeći da robijaši tamo nisu samo tucali kamen dok su bivali mučeni tokom prevaspitanja u duhu komunističke partije, već su donosili pravo bogatstvo državi. Režim Josipa Broza Tita znao je da iskoristi ljudski potencijal od 13.000 osoba, koliko ih je samo kroz taj logor prošlo od 1948. do 1956. godine, i da stvori unosan biznis.
Previšić je u razgovoru za Express.hr kazao da je, prikupljajući materijal za svoju knjigu, izučio obimnu dokumentaciju u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu i Arhivu Jugoslavije u Beogradu, te da je odabrao svedočanstva četrdesetak zatvorenika i nekoliko visokih službenika Udbe kojima je potkrepio tvrdnju da je u Jugoslaviji cvetala prava robijaška industrija.
Uprkos sankcijama
– Razbijali su oni i kamen, ali samo dok bi ih prisiljavali na revidiranje političkih stavova. U doba sukoba Tito – Staljin Jugoslavija je bila u izolaciji sa Istoka, a jedno vreme i sa Zapada. Nije bilo deviza i neko je trebalo da ih zaradi. Svi poslovi odvijali su se preko Udbinog preduzeća „Mermer“, koje je preko ispostave u Rijeci organizovalo legalni državni šverc kamena, drva i nameštaja prema Italiji. Samo na drvetu u jednom polugodištu zaradili su oko 700.000 današnjih dolara – ističe Previšić.
Teraco pločice
On dodaje da su pouzdaniji logoraši na Velebitu sekli stabla i žičarom ih prevozili do obale, a potom brodovima do strugare na ostrvu, gde su drvo obrađivali i na kraju slali u Italiju. Zatvorenici su proizvodili nameštaj, tabakere, muštikle… Za proizvodnju šljunka, takođe za Italiju, imali su veliku drobilicu kamena. Popravljali su manje brodove i izrađivali čelične konstrukcije, a nakon 1953. pokrenuli su i proizvodnju teraco pločica.
Istoričar Srđan Cvetković kaže da su informacije koje je izneo njegov kolega iz Zagreba tačne:
– Na Golom otoku postojale su radionice u kojima su zatvorenici izrađivali skupocene šahovske figure, tabakere, a od tog kamena su izgrađeni mnogi objekti u Beogradu. „Mermer“ je imao i svoje razglednice, ali niko nije spominjao da to rade zatvorenici u najgorim mukama i da su mnogi zbog toga izgubili život.
(Kurir)
