Crna Gora je jedina od zemalja Jugoistočne Evrope koja je prošle godine imala rast fiskalnog deficita zbog povećanja rashoda i smanjenja prihoda.

To je danas saopštila Svjetska banka (SB) na prezentaciji devetog izvještaja o ekonomskim kretanjima u zemljama jugoistočne Evrope (Crna Gora, Srbija, Makedonija, BIH , Albanija  i Kosovo).

SB je procijenila da će ekonomski rast šest zemalja za prošlu godinu biti  2,1 odsto u prosjeku  što je 0,3 odsto više u odnosu na uporedni godišnji period kada je region bio pogođen poplavama.

Objašnjeno je da je veći rast doprinio otvaranju novih radnih mjesta u privatnom sektoru što je dovelo do smanjenja siromaštva.

Procijenjeno je da je stopa siromaštva u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i Albaniji opala  za dva procenta između 2013. i 2015. godine.

SB je konstatovala da je,uprkos proširenju ekonomske aktivnosti i zaposlenosti  koja je konačno  počela da prati ekonomski rast, prosječna stopa nezaposlenosti u regionu je i dalje  neprihvatljivo  visoka u iznosu od 21,5 procenata u prosjeku.

Crna Gora je zabilježila veći rast za 3,7 procenata u u prošloj godini u odnosu na 2014. godinu.

“Struktura rasta u Crnoj Gori  je vođena  investicijama, dok je u ostalim zemljama vođena potrošnjom. Javne investicije su dale doprinos rastu, a u narednom periodu trebale bi to biti privatne investicije. Izgradnja autoputa je potpomogla rast u Crnoj Gori u kojoj i ove godine očekujemo rast dominantno na osnovu investicija” kazala je novinarima Sanja Mađžarević Šujster predstavnik SB.

Ona je rekla da su fiskalni deficit svih država i dalje visoki čime su dodatno povećali javni dug.

“Od 2011. godine u Crnoj Gori  i Srbiji je konstantan rast javnog duga, koji se sa nekih 30 odsto BDP -a duplirao. Smanjenje javnog duga je prostor na kome  treba raditi” kazala je Šujster.

SB je procijenila da će se u svih šest zemalja rast povratiti tokom 2017. godine, a da i dalje ostaju visoki  rizici oporvaka.

“Eksterni negativni rizici su  rast sporiji od  projektovanog  na glavnim izvoznim tržištima  i promjene u globalnim cijenama nafte. Unutrašnji rizici su izbori koji će se održati u nekoliko zemalja  i brzina  strukturnih i fiskalnih reformi” objasnila je Šujster.

Za dali rast ekonomije svih šest zemalja potrebno je, smatra SB,  eliminisati barijere za formalno zapošljavanje, poboljšati efikasnost javnih usluga i sistema socijalne zaštite uz smanjenje državne administracije, održivo korišćenje energije i prirodnih resursa….

Naknade za majke smanjiće siromaštvo i povećati životni standard 

Šujster je kazala da su izbori  jedan od rizika rasta, jer donose politike koje nemaju  potporu u finansijskim  pokazateljima.

Dodala je da  su povećanje plata, penzija i naknade za majke imali negativan uticaj ne budžet.

Na pitanje da li su ta izdvajanje dio izbornih poltika i da li ih može biti još, Šujster je komentarisla samo naknade, dok je izbjegla da komentariše povećanje plata i penzija.

“Doživotna  naknada za majke nije bila dobro osmišljena. Ona iskače  iz fiskalnih politika za ovu godinu. Ta politika će imati negativan uticaj na tržište rada u Crnoj Gori, jer će smanjti zapošljavanje žena .Stopa zapošljavanje žena je inače niska u Crnoj Gori” rekla je Šujster .

Ona je dodala da će  naknade za majke smanjiti siromaštvo i povećati životni standard zato su njihovi iznosi veliki.

(vijesti.me)