Potrebne promjene: Ljekarima omogućiti dopunski rad

“Na primarnom nivou treba uskladiti broj pacijenata po izabranom doktoru radi efikasnijeg pružanja usluga, zatim redefinisati model plaćanja i uopšte model rada na primarnom nivou. Što se tiče sekundarnog nivoa, potrebno je konkretizovati djelokrug rada zdravstvenih ustanova, odnosno bolnica isključivo u skladu sa zakonskim normama kako se osiguranici ne bi slali na pružanje takvih usluga u Klinički centar, što je odavno odomaćeno i bolnice to uporno čine. Dakle, potrebno je da se tačno zna čiji je koji posao na određenom nivou kako se ne bi preklapale usluge ta tri nivoa”, kazali su iz Fonda na čijem je čelu Kenan Hrapović.

Kada je riječ o tercijarnom nivou, posebno su, kažu, važni protokoli, normativi i standardi rada, što podrazumijeva da se ljekarima da mogućnost dopunskog rada i u matičnim i u drugim ustanovama u sistemu zdravstva, kako to i Ustav definiše, ali tek onda kada odrade na pravi način posao u svojim zdravstvenim ustanovama gdje su zasnovali radni odnos.

“Zbog toga je veoma bitno i da bi se to postiglo, intenzivno raditi na kontinuiranoj edukaciji svih struktura na sva tri nivoa zdravstvene zaštite. Naravno, paralelno sa tim potrebno je raditi na podizanju standarda zaposlenih u javnim zdravstvenim ustanovama, jer ako nije zadovoljan medicinski radnik, ne može se i očekivati da ispuni sve postavljene radne zadatke”, poručuju iz Fonda, prenose Dnevne novine.

Dakle, ukoliko se njihov rad adekvatno nagradi, mogu se očekivati rezultati koji bi podrazumijevali mnogo kvalitetnije pružanje medicinskih usluga od strane zaposlenih u javnom zdravstvenom sektoru, takođe na sva tri nivoa zdravstvene zaštite, što znači da je svakako potrebno podizanje standarda kod zaposlenih u zdravstvu, smatraju u Fondu.

Po njima, rješenje problema leži i zaokruživanju informacionog sistema u Kliničkom centru Crne Gore, čime bi se stekli uslovi uvezivanja i integrisanja informacionog sistema KCCG sa informacionim sistemom centrale Fonda za zdravstveno osiguranje.

“Takođe, potrebno je pojačati kontrolu na svim nivoima, neposrednu i posrednu, upravo posredstvom informacionog sistema, a posebno kontrolu potrošnje ljekova i medicinskih sredstava, što predstavlja preduslov za traženje odgovornosti svih zaposlenih u javnim zdravstvenim ustanovama”, navode iz Fonda.

U Fondu smatraju i da je potrebno permanentno zanavljanje medicinske opreme, a sve ono što je nedostupno u javnim zdravstvenim ustanovama treba nadomjestiti kroz modele ugovaranja usluga u privatnim zdravstvenim ustanovama u Crnoj Gori, kao i onim van nje, ukoliko se takve zdravstvene usluge ne pružaju u našoj zemlji.

“U tom slučaju potrebno je uključivati i zdravstvene ustanove u okruženju i inostranstvu koje bi ponudile realne i konkuretne cijene. Treba jasno reći da Fond za zdravstveno osiguranje niti pravi, niti generiše troškove, već su generatori troškova javne zdravstvene ustanove koje pružaju usluge našim osiguranicima i svojim pacijentima”, poručuju iz Fonda, dodajući da to potvrđuju i nedavni nalaz budžetskog inspektora i izvještaj Državne revizorske institucije koja je dala pozitivno mišljenje na godišnji finansijski izvještaj Fonda za 2014. godinu.