NESREĆNI OTAC IZ PLJEVALJA TRAŽI PRAVDU: Negov sin Milosav (18) umro ispred ordinaciji čekajući pregled

Plje­vljak Želj­ko Go­jak, ko­me je 17. sep­tem­bra ove go­di­ne pre­mi­nuo  sin Mi­lo­sav (18), pod­nio je kri­vič­nu pri­ja­vu plje­valj­skom tu­ži­la­štvu i po­li­ci­ji jer tvr­di da su za smrt nje­go­vog dje­te­ta kri­vi lje­ka­ri u bol­ni­ci u Plje­vlji­ma.

U iz­ja­vi za „Dan“ Go­jak ne že­li da ot­kri­va ime­na lje­ka­ra, ali je to uči­nio u da­toj iz­ja­vi u po­li­ci­ji i tu­ži­la­štvu. Mi­lo­sav Go­jak pre­mi­nuo je is­pred vra­ta pri­vat­ne or­di­na­ci­je, gdje je, ka­ko tvr­di nje­gov otac, na­kon vi­še­dnev­nog če­ka­nja do­ve­den iz plje­valj­ske bol­ni­ce da sni­mi krv­ne su­do­ve, zbog trom­ba ko­ji se for­mi­rao na­kon ope­ra­ci­je u is­toj usta­no­vi.

Želj­ko Go­jak na­vo­di da je Mi­lo­sav 3. sep­tem­bra u se­lu Ma­o­če, gdje ži­vi nje­go­va po­ro­di­ca, imao udes dok je upra­vljao trak­to­rom, da su ga dru­go­vi pre­ve­zli do bol­ni­ce u Plje­vlji­ma, gdje je oba­vlje­na ope­ra­ci­ja i od­stra­nje­na sle­ze­na. Ka­ko tvr­di Go­jak, ka­da je nje­gov sin tre­ba­lo da iza­đe iz bol­ni­ce, si­tu­a­ci­ja je po­če­la da se kom­pli­ku­je, jer su lje­ka­ri usta­no­vi­li da mu se for­mi­rao tromb, zbog ko­ga je i pre­mi­nuo po­sli­je ne­ko­li­ko da­na is­pred vra­ta pri­vat­ne or­di­na­ci­je. U toj am­bu­lan­ti, ka­ko na­vo­di otac, nje­go­vom si­nu je tre­ba­lo da sni­me krv­ne su­do­ve, jer za taj pre­gled u plje­valj­skoj bol­ni­ci ni­je bi­lo uslo­va, a lje­ka­ri ga ra­ni­je ni­je­su upu­ti­li u Kli­nič­ki cen­tar u Pod­go­ri­cu ili na ne­ko dru­go mje­sto.
– Pri­li­kom sni­ma­nja na ul­tra­zvu­ku i ske­ne­ru utvr­đe­no je da mu je slo­mljen sed­mi pr­šljen, na­pu­kla sle­ze­na i imao je ogre­bo­ti­nu na gla­vi – pri­ča vid­no po­tre­sen Želj­ko Go­jak i po­ja­šnja­va da je on sa­če­kao da na­kon pri­je­ma i sni­ma­nja bu­de za­vr­še­na i ope­ra­ci­ja.
Na­kon ope­ra­ci­je je­dan od lje­ka­ra, ko­ji mu je i pri­mio si­na, sa­op­šta­va mu da oče­ku­je da bu­de sve do­bro i da će nje­gov sin jed­no vri­je­me osta­ti u bol­ni­ci.
– Po­sli­je ope­ra­ci­je, ka­da se sin pro­bu­dio pi­tao sam ga ka­ko je a on mi je ka­zao da ga bo­li ra­na od ope­ra­ci­je i vrat­ni pr­šljen. Li­je­čen je na in­ten­ziv­noj nje­zi če­ti­ri ili pet da­na. Ni­je se ža­lio na dru­ge bo­lo­ve iz­u­zev na ra­nu i na vrat­ni dio. Sva­ko­dnev­no sam ga obi­la­zio i gle­dao, ra­na je za­ra­sta­la. An­ga­žo­va­li su mu fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta ka­ko bi mo­gao lak­še da usta­je i da se kre­će – pri­ča Go­jak i do­da­je da je na­kon ne­ko­li­ko da­na opet sreo jed­nog od plje­valj­skih lje­ka­ra ko­ji mu je ka­zao da nje­gov sin na­red­nog da­na mo­že da ide ku­ći.
Go­jak tvr­di da je istog tog da­na nje­go­vog si­na po­če­la da bo­li li­je­va no­ga. Po­ža­lio se me­di­cin­skim se­stra­ma a one su oba­vi­je­sti­le de­žur­nog lje­ka­ra, ko­ji je kon­sta­to­vao da se ra­di o trom­bo­zi.
– Na­kon tih de­ša­va­nja dok­tor kon­sta­tu­je trom­bo­zu i od­mah mu da­je in­jek­ci­ju u sto­mak da se tromb ne ši­ri – ka­že Go­jak i na­vo­di da on o sve­mu sa­zna­je na­red­nog da­na ka­da do­la­zi iz se­la Ma­o­če u Plje­vlja da iz­ve­de si­na iz bol­ni­ce.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, ta­da od lje­ka­ra ko­ji je ope­ri­sao i vo­dio nje­go­vog si­na sa­zna­je da ni­šta ne­ma od ot­pu­sta ku­ći, kao i da mu je uklju­če­na te­ra­pi­ja.
– Pi­tam se zbog če­ga mom si­nu na­kon ope­ra­ci­je ni­je uklju­če­na te­ra­pi­ja, već su ga lje­ka­ri do­ve­li u tu po­zi­ci­ju da mu se for­mi­ra tromb – ka­že Go­jak i is­ti­če da tu ni­je kraj svih lje­kar­skih pro­ma­ša­ja i ne­bri­ge o dje­te­tu ko­je je ima­lo sa­mo osam­na­est go­di­na.
Otac na­vo­di da mu je lje­kar pred­lo­žio da bo­le­snog si­na od­ve­de u pri­vat­nu or­di­na­ci­ju ka­ko bi sni­mio krv­ne su­do­ve, jer za to ne­ma uslo­va u bol­ni­ci.
– Sa­zna­je­mo ta­da da će lje­kar do­ći tek za ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je jer se na­la­zio u Be­o­gra­du. Lje­ka­ri ta­da od­lu­ču­ju da se sa­če­ka. Pi­tam se zbog če­ga su do­zvo­li­li da se to­li­ko če­ka dok do­đe lje­kar, a ni­je­su nam da­li uput za KCCG u Pod­go­ri­ci – ka­že Go­jak. Pre­gled u pri­vat­noj am­bu­lan­ti bio je za­ka­zan 17. sep­tem­bra u 12 ča­so­va.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, ipak se de­ša­va ne­sre­ća i nje­gov sin pri­je pre­gle­da krv­nih su­do­va umi­re is­pred vra­ta lje­kar­ske or­di­na­ci­je, čim se po­peo uz ste­pe­ni­ce. On na­vo­di da se pret­hod­no ja­vio de­žur­nom lje­ka­ru u plje­valj­skoj bol­ni­ci, da mu je isti odo­brio bol­nič­ko vo­zi­lo za pre­voz nje­ga i dvo­ji­ce pri­ja­te­lja, kao i po­koj­nog si­na do pri­vat­ne or­di­na­ci­je. Nje­gov sin sa dru­gog spra­ta hi­rur­škog odje­lje­nja si­la­zi niz ste­pe­ni­ce bez bi­lo či­je po­mo­ći, jer je lje­kar tvr­dio da mu po­moć ni­je bi­la po­treb­na, iako mu je bi­lo stro­go za­bra­nje­no kre­ta­nje dok je pri­mao te­ra­pi­ju.
– Pri­li­kom iz­la­ska uz ste­pe­ni­ce do ula­znih vra­ta or­di­na­ci­je, moj sin pa­da kao po­ko­šen. Lje­kar po­ku­ša­va da ga spa­si, da ga po­vra­ti u ži­vot, po­zi­va bol­ni­cu, a po­tom hit­na sa za­ka­šnje­njem od po­la sata sti­že. Vo­zi­lo Hit­ne po­mo­ći pre­vo­zi ga u bol­ni­cu, a me­ni se već ta­da či­ni­lo da je umro – ka­že Go­jak i do­da­je da mu se po­tom na­kon dva sa­ta sa­op­šta­va da mu je sin umro.
– Vje­ru­jem da za smrt mog si­na od­go­vor­nost sno­se lje­ka­ri iz plje­valj­ske bol­ni­ce. Zbog če­ga se če­kao pre­gled krv­nih su­do­va če­ti­ri ili pet da­na, ka­ko bi do­šao lje­kar u pri­vat­nu or­di­na­ci­ju iz Be­o­gra­da, a ni­je upu­ćen u Kli­nič­ki cen­tar, ako već ni­je bi­lo uslo­va da se pre­gled oba­vi u bol­ni­ci u Plje­vlji­ma.
Do­ku­men­ta­ci­ju o li­je­če­nju mog si­na još uvi­jek ni­je­sam do­bio i to tra­žim da mi se do­sta­vi. Iz­ra­ža­vam sum­nju da će lje­kar­ska do­ku­men­ta­ci­ja od stra­ne dok­to­ra bi­ti pre­pra­vlje­na. Zah­ti­je­vam od is­tra­žnih or­ga­na da se po­zo­vu lje­ka­ri ko­ji su li­je­či­li mog si­na na od­go­vor­nost i sma­tram da su mi oni ubi­li si­na – ka­že Go­jak i po­ja­šnja­va da je lje­kar­ska do­ku­men­ta­ci­ja ko­ju je kri­tič­nog da­na po­nio do pri­vat­ne or­di­na­ci­je ne­sta­la i da je ka­sni­je ni­je mo­gao pro­na­ći.
U po­ku­ša­ju da vi­še sa­zna­mo kon­tak­ti­ra­li smo i plje­valj­sko tu­ži­la­štvo, gdje nam je re­če­no da će se u na­red­nom pe­ri­o­du ra­di­ti po po­me­nu­toj pri­ja­vi.

Izvor: dan.co.me