POLICAJKA MARIJA N. IZNIJELA DETALJE O UBISTVU NIKŠIĆANINA BLISKOG „KAVAČKOM KLANU”: „Ne znam zašto sam bacila pištolj”

Po­li­caj­ka Ma­ri­ja N. is­pri­ča­la je u be­o­grad­skom tu­ži­la­štvu da joj je njen sa­da po­koj­ni kum Da­vo­rin Bal­tić tra­žio pi­štolj ko­ji je bio u su­vo­za­če­vim vra­ti­ma ka­da su za­pu­ca­li u nje­ga, ali da mu ga ona ni­je da­la. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, od tre­nut­ka ka­da je po­če­la puc­nja­va, bi­la je u šo­ku i ni­je bi­la svje­sna svih de­ša­va­nja, pa od stra­ha Bal­ti­ću, ko­ji je ta­da usmr­ćen, ni­je da­la pi­štolj ko­jim je na­mje­ra­vao da se bra­ni. To oruž­je ka­sni­je je ba­ci­la u kon­tej­ner, a tvr­di da ni sa­ma ne zna da ob­ja­sni za­što je to ura­di­la.
Ona je to ka­za­la na sa­slu­ša­nju u be­o­grad­skom tu­ži­la­štvu, gdje je pri­ve­de­na zbog ne­le­gal­nog po­sje­do­va­nja pi­što­lja. Po­li­caj­ka je tu­ži­o­cu ob­ja­sni­la da je 1. ja­nu­a­ra tre­ba­lo da poč­ne sa smje­nom u 22 sa­ta. Pri­je to­ga je sre­la svog ku­ma Bal­ti­ća, ko­ji ju je pre­ve­zao do po­li­cij­ske sta­ni­ce na Vra­ča­ru ka­ko bi se ja­vi­la star­je­ši­ni da ide ku­ći da se pre­svu­če, na­kon če­ga će oti­ći kod ko­le­ga na te­ren. Bal­tić, ko­ji je bio bli­zak „ka­vač­kom kla­nu”, po­tom ju je po­ve­zao ku­ći, gdje je obu­kla uni­for­mu, na­kon če­ga je kre­nuo da je vo­zi na mje­sto gdje je tre­ba­la da bu­de rad­no ras­po­re­đe­na. Ka­ko je te­ren bio bli­zu mje­sta na ko­jem on sta­nu­je sa su­pru­gom i po­ro­di­com, Bal­tić joj je pred­lo­žio da svra­ti do njih i če­sti­ta im pra­zni­ke, što je ona ura­di­la.Po­li­caj­ka je re­kla i da je sa Bal­ti­će­vom su­pru­gom išla u ško­li i da su ku­me, zbog če­ga je oti­šla da joj če­sti­ta No­vu go­di­nu.

Puc­nja­va je, pre­ma svje­do­če­nju Ma­ri­je N., po­če­la ka­da su kre­nu­li da ula­ze u ga­ra­žu. Iako su po­bje­gli u ga­ra­žu, palj­ba je na­sta­vlje­na. Su­spen­do­va­na po­li­caj­ka je is­pri­ča­la da ni­je uspje­la da vi­di ubi­ce od šo­ka i stra­ha ko­ji je do­ži­vje­la, već je po­red svo­jih vra­ta vi­dje­la sa­mo si­lu­e­tu.
– Ka­da smo ula­zi­li u ga­ra­žu, po­če­la je ra­fal­na palj­ba. Kum mi je re­kao „daj mi pi­štolj iz vra­ta”. Bi­la sam u šo­ku, mi­sli­la sam da će me ubi­ti, ni­sam bi­la u sta­nju da bi­lo šta ura­dim, čak ni da vri­štim. Ni­šta ni­sam vi­dje­la, ni ko­li­ko njih pu­ca. Sa­mo sam sa svo­je stra­ne vi­dje­la si­lu­e­tu – is­pri­ča­la je po­li­caj­ka u tu­ži­la­štvu.
Ka­da je puc­nja­va pre­sta­la, Ma­ri­ja N. je vi­dje­la da je Bal­tić mr­tav. Da bi za­šti­ti­la se­be, po­ku­ša­la je da iz­va­di slu­žbe­ni pi­štolj, ali u to­me ni­je uspje­la jer od stra­ha ni­je uspje­la da ot­kop­ča jak­nu. Po­li­caj­ka je is­pri­ča­la i da je dje­lo­va­la to­tal­no ne­svje­sno i is­hi­tre­no, pa je uze­la pi­štolj ko­ji je bio u vra­ti­ma od ko­la. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, oti­šla je do ku­me da joj ka­že šta se do­go­di­lo, a po­ku­ša­la je da na­zo­ve i na­čel­ni­ka. Ipak, ka­ko je bi­la u ga­ra­ži, gdje ni­je bi­lo do­me­ta, to ni­je uspje­la od­mah da uči­ni.
Ma­ri­ja N. je tu­ži­o­cu ka­za­la da je du­že vri­je­me bi­la u šo­ku zbog če­ga je ne­svje­sno lu­ta­la uli­com, a da je tek ka­sni­je shva­ti­la da joj je u ru­ci pi­štolj ko­ji je uze­la iz ku­mo­vih ko­la. Ka­da je to shva­ti­la, oruž­je je ba­ci­la, o če­mu je ka­sni­je oba­vi­je­sti­la ko­le­ge.

– Ka­da sam iza­šla iz zgra­de, i da­lje ni­sam zna­la za se­be. Uspje­la sam da do­bi­jem na­čel­ni­ka i is­pri­ča­la sam mu šta se de­si­lo. Išla sam bez ika­kvog ci­lja, lu­ta­la, i ka­da sam ma­lo do­šla se­bi, shva­ti­la sam da sam se uda­lji­la od li­ca me­sta dvi­je uli­ce i da u ru­ci i da­lje imam pi­štolj, ko­ji sam, ni sa­ma ne znam za­što, ba­ci­la u kon­tej­ner – is­pri­ča­la je po­li­caj­ka tu­ži­­o­cu.
Ka­da se vra­ti­la na mje­sto ubi­stva, nje­ne ko­le­ge su već vr­ši­le uvi­đaj i ona im je po­ka­za­la gdje je ba­ci­la pi­štolj.

(Dan)