Lapot je stari hrišćanski običaj koji su i naši preci primijenjivali: Zalediće vam krv u žilama!
Lapot u etnografskoj literaturi se vezuje za predhrišćansku religiju i stari običaj ubijanja onemoćalih roditelja koji dostigavši izvjesne godine, više nisu u stanju da vode imanje pa je potrebno da na njihovo mjesto dođe neko mlađi. Ovaj običaj nije bio zakonski dozvoljen ali je u društvu bio prihvaćen.
Lapot se obavlja tako što se starac odvede dalje od kuće stavi mu se pogača ili proja na glavu i prije udarca teškim maljem izgovara se rečenica: “Ne ubijam te ja, nego ovaj hljeb!”
Printskrin: Ljepota poroka
Postoji priča da je u davna vremena u nekoj zemlji živio starac koji je imao sina i unuka. Starac je imao puno iskustva, ali nije mogao više da radi. Sin mu je bio u punoj snazi, ali nije imao mnogo iskustva. Unuk je bio mali, i nije mogao još da radi. Naišle su gladne godine. Objektivno, nije bilo hrane za sve.
Ako budu čekali-svi će umrijeti od gladi. Ako prvo umre starčev sin neće imati ko da radi, pa će ostali isto umrijeti od gladi. Ako prvo umre starac, neće imati ko da daje savjete, pa će ostalima viti teže. Ako prvo umre unuk -nema budućnosti.
Lapot kao izbor iako težak, bio je racionalan pa je izbor pao na starca. S druge strane, sin je znao da i njega čeka ista sudbina u budućnosti. Ipak, mora se reći da je u davna vremena životni vijek uvijek bio kratak i da je jako malo ljudi doživljavalo duboku starost. Lapot često bio i predmet zloupotrebe kako bi se neko mlađi dokopao gazdovanja imanjem.
Iako se za ovaj običaj zna od davnina, o njemu su ostali samo mitski zapisi.
(dijaspora.news//Opanak)
