I po­red to­ga što je za iz­grad­nju Spo­men ku­će Mi­ha­i­la La­li­ća u nje­go­voj rod­noj Trep­či iz­dvo­je­no pre­ko 40.000 eura nje­na vra­ta go­di­na­ma sto­je za­klju­ča­na. Ku­ća, ko­ja je da­ta na upra­vlja­nje an­dri­je­vič­kom Cen­tru za kul­tu­ru ni­je stavlje­na u od­go­va­ra­ju­ću funk­ci­ju iako je pri­li­kom nje­nog sve­ča­nog otva­ra­nja na­gla­še­no da će slu­ži­ti kao mje­sto gdje će se, u sla­vu ve­li­kog pi­sca, to­kom či­ta­ve go­di­ne odr­ža­va­ti broj­ne kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je. Od tih ma­ni­fe­sta­ci­ja, sem dvi­je ve­če­ri La­li­ću po­sve­će­ne, za sa­da ni­je bi­lo ni­šta, i ako se zna da su, uz do­na­ci­je po­je­di­na­ca i mje­šta­na Trep­če, sred­stva za iz­grad­nju La­li­će­ve Spo­men ku­će obez­bi­je­di­li Vla­da Cr­ne Go­re i op­šti­ne Be­ra­ne i An­dri­je­vi­ca.

Za­ni­mlji­vo je da se ovaj obje­kat tre­nut­no na­la­zi van sva­ke funk­ci­je i po­red to­ga što Cen­tar za kul­tu­ru u An­dri­je­vi­ci, ko­ji bro­ji pre­ko 30 zapo­sle­nih, no­si La­li­će­vo ime i što se za nje­go­vo funk­ci­o­ni­sa­nje iz op­štin­ske ka­se go­di­šnje iz­dva­ja bli­zu 300.000 eura. Iz te jav­ne usta­no­ve is­ti­ču da je ne­do­sta­tak sred­sta­va glav­ni raz­log zbog če­ga se Spo­men ku­ća Mi­ha­i­la La­li­ća ri­jet­ko otva­ra. Is­ta­kli su da će u na­red­nom pe­ri­o­du pred­u­zi­ma­ti od­go­va­ra­ju­će mje­re ka­ko bi Spo­men ku­ća u Trep­či pro­funk­ci­o­ni­sa­la ona­ko ka­ko je to pr­vo­bit­no za­mi­šlje­no. Oni su od­ba­ci­li op­tu­žbe da na­mjer­no ibjegava­ju da otvo­re ovaj obje­kat.

“Svi mi do­bro zna­mo ko je bio Mi­ha­i­lo La­lić. Ni­je tač­no da mi za­po­sta­vlja­mo nje­go­vo ime i knji­žev­ni zna­čaj. Suočavali smo se sa ne­do­stat­kom sred­sta­va i to je bio glav­ni raz­log što obje­kat u Trep­či ni­je sta­vljen u potpunu funkci­ju. Na­sto­ja­će­mo da ovo pi­ta­nje u na­red­nom pe­ri­o­du ri­je­ši­mo na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin”, na­gla­si­li su iz Cen­tra za kul­tu­ru.

Za raz­li­ku od njih iz Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re sma­tra­ju da se i na ova­kav na­čin na­mjer­no že­li uma­nji­ti zna­čaj ve­li­kih pi­sa­ca ko­ji su na pra­vi na­čin osta­li do­sljed­ni li­te­ra­tu­ri i svom iden­ti­te­tu.

“I sud­bi­na Spo­men ku­će Mi­ha­i­la La­li­ća u nje­go­vim rod­nim Va­so­je­vi­ći­ma svje­doči da je zva­nič­na Cr­na Go­ra zaboravila svo­je knji­žev­ne ve­li­ka­ne. La­lić je kla­sik me­đu ro­ma­no­pi­sci­ma, ali je do­ži­vio sud­bi­nu pre­ću­ta­nog u njegovoj Cr­noj Go­ri, jer se ni­je iz­ja­snio pro­tiv se­be, od­no­sno pro­tiv li­te­ra­tu­re”, na­gla­sio je pred­sjed­nik Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re No­vi­ca Đu­rić.

On je ka­zao da bi Udru­že­nje na či­jem se če­lu na­la­zi ra­do or­ga­ni­zo­va­lo knji­žev­ne su­sre­te u Trep­či uko­li­ko to zva­nič­ne in­sti­tu­ci­je že­le.

“Pi­sci, od­no­sno čla­no­vi Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, bi ra­do do­la­zi­li u La­li­će­vu Trep­ču. Bi­li bi sprem­ni da ta­mo da­ju pu­ni do­pri­nos pro­mo­ci­ju nje­go­vih dje­la, uko­li­ko se ne­ko ne bi dr­znuo da im tra­ži lič­nu kar­tu, ona­ko ka­ko su i La­li­ća pro­gla­ša­va­li ne­pri­ja­te­ljem”, is­ta­kao je on.

I iz Udru­že­nja Srp­skih knji­žev­ni­ka u otadž­bi­ni sa sje­di­štem u An­dri­je­vi­ci sma­tra­ju da od­nos nad­le­žnih pre­ma Spomen ku­ći Mi­ha­i­la La­li­ća u Trep­či za­slu­žu­je naj­ve­ću mo­gu­ću osu­du.

“Od­go­vor­ni lju­di iz Op­šti­ne An­dri­je­vi­ca i ta­mo­šnjeg Cen­tra za kul­tu­ru svih ovih go­di­na ni­je­su na­šli za shod­no da dio ras­po­lo­ži­vih sred­sta­va usmje­re za ak­ti­vi­ra­nje spo­men ku­će Mi­ha­i­la La­li­ća. To se ni­je de­si­lo iako je pr­vo­bit­no bi­lo zami­šlje­no da to bu­de re­pre­zen­ta­tiv­ni ku­tak ko­ji će to­kom či­ta­ve go­di­ne slu­ži­ti za odr­ža­va­nje kul­tur­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja i oku­plja­nje, ne sa­mo umjet­ni­ka, ne­go i broj­nih tu­ri­sta ko­ji po­sje­ću­ju na­še kra­je­ve. To je po­ra­ža­va­ju­ća či­nje­ni­ca, jer je La­lić pi­sac svjet­skog gla­sa. Tu­žno je to što aka­de­mik La­lić i mr­tav do­ži­vlja­va ne­pri­jat­no­sti u svom za­vi­ča­ju, kad se zna da je za svoj knji­žev­ni rad do­bio naj­ve­ća pri­zna­nja i da broj­ni bu­le­va­ri, uli­ce i usta­no­ve na pro­sto­ru biv­še Jugosla­vi­je no­se nje­go­vo ime”, na­veo je pred­sjed­nik po­me­nu­tog Udru­že­nja Bra­ni­slav Ota­še­vić.

Vla­da da po­mog­ne

Ota­še­vić je po­zvao od­go­vor­ne u Vla­di Cr­ne Go­re da na­lo­že lo­kal­nim čel­ni­ci­ma da se mno­go od­go­vor­ni­je od­no­se prema Spo­men ku­ći Mi­ha­i­la La­li­ća.

“Oče­ku­je­mo da go­spo­da iz Vla­de ko­nač­no ka­že lo­kal­nim „pro­mo­te­ri­ma kul­tu­re“ da sred­stva iz op­štin­ske ka­se usmjera­va­ju ta­mo gdje to pri­o­ri­te­ti na­la­žu. Valj­da bi od tri­de­se­tak za­po­sle­nih u an­dri­je­vič­kom Cen­tru za kul­tu­ru bar njih dvo­je tre­ba­lo an­ga­žo­va­ti da, ako ni­štav dru­go, ba­rem dr­že otvo­re­nu La­li­će­vu Spo­men ku­ću u Trep­či. Ako to ne­će ne­ka ka­žu, jer ima ne­ko ko ho­će”, na­veo je Ota­še­vić.

DAN