PODACI INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVLJE: 76 abortusa jer su bile djevojčice

In­sti­tut za jav­no zdra­vlje obje­lo­da­nio je da su 2016. go­di­ne bi­la 763 na­mjer­na pre­ki­da trud­no­će u Cr­noj Go­ri, a po­re­đe­njem Mon­sta­to­vih po­da­ta­ka o bro­ju ro­đe­nih dje­ča­ka i dje­voj­či­ca, la­ko se mo­že usta­no­vi­ti da je zna­ča­jan broj abor­tu­sa ura­đen zbog žen­skog po­la dje­te­ta i da u pro­sje­ku iz­no­si 76. Pre­ma sta­ti­sti­ci Mon­sta­ta u pro­sje­ku u Cr­noj Go­ri se ra­đa 10 od­sto vi­še dje­ča­ka ne­go dje­voj­či­ca, dok bi pri­rod­ni omjer bio, ka­ko su ra­ni­je sa­op­šti­li 102 na­pre­ma 100. Zva­nič­na sta­ti­sti­ka pak po­ka­zu­je da je broj mu­ške i žen­ske no­vo­ro­đen­ča­di da­le­ko mi­mo pri­rod­nog omje­ra. Mon­stat bi­lje­ži da se u po­sled­njih 15 go­di­na u pro­sje­ku ra­đa 109 dje­ča­ka na 100 dje­voj­či­ca.

Pre­ma naj­no­vi­jim po­da­ci­ma In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje to­kom 2016. go­di­ne, re­gi­strovn je ukup­no 1.271 pre­kid trud­no­će. Iz In­sti­tu­ta is­ti­ču da se pro­cje­nju­je znat­no ve­ći broj na­mjer­nih pre­ki­da trud­no­ća, ne­go što taj po­da­tak po­sje­du­ju zdrav­stve­ne usta­no­ve. Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, Cr­noj Go­ri tre­nut­no ne­do­sta­je 3.000 že­na u re­pro­duk­tiv­noj do­bi. Sta­ti­sti­ka Mon­sta­ta po­ka­zu­je da je 2009. go­di­ne ro­đe­no 113 dje­ča­ka i 100 dje­voj­či­ca, 2001, 2002. i 2014. bi­lo je 110 mu­ške no­vo­ro­đen­ča­di i 100 žen­ske, . a 2015. 109,9 na 100 dje­voj­či­ca.
Na­ši sa­go­vor­ni­ci sma­tra­ju da su na­mjer­ni pre­ki­di trud­no­ći če­sta po­ja­va u Cr­noj Go­ri i da ne po­sto­je stvar­ni po­da­ci o bro­ju se­lek­tiv­nih abor­tu­sa.
– U to­ku 2016. go­di­ne u Cr­noj Go­ri je bi­lo 7.569 po­ro­đa­ja, pri če­mu je ro­đe­no 3 850 ili 50,8 od­sto dje­ča­ka i 3.719 ili 49,1 od­sto dje­voj­či­ca. U is­toj go­di­ni, evi­den­ti­ran je 1271 pre­kid trud­no­će, ma­da je re­gi­stro­va­nje abor­tu­sa, još uvi­jek pro­ble­ma­tič­no. U is­toj go­di­ni evi­den­ti­ra­na su 763 na­mjer­na pre­ki­da trud­no­će, što je vi­še od 60 od­sto od ukup­nog bro­ja abor­tu­sa, ali se pro­cje­nju­je da je broj na­mjer­nih pre­ki­da trud­no­će zna­čaj­no ve­ći. Va­žno je na­gla­si­ti da je abor­tus naj­ne­pri­hva­tlji­vi­ji me­tod pla­ni­ra­nja po­ro­di­ce, u vri­je­me ka­da po­sto­je efi­ka­sni­je, dje­lo­tvor­ni­je, bez­bjed­ni­je i hu­ma­ni­je me­to­de – is­ti­ču iz In­sti­tu­ta. Oni su sa­op­šti­li da će na na­ša pi­ta­nja o se­lek­tiv­nim abor­tu­si­ma od­go­vo­ri­ti da­nas.
Di­rek­tor Cen­tra za me­di­cin­sku ge­net­sku imu­no­lo­gi­ju KCCG Oli­ve­ra Mi­lja­no­vić upo­zo­ri­la je ra­ni­je da se evi­den­ci­ja o se­lek­tiv­nim abor­tu­si­ma ne mo­že vi­dje­ti di­rekt­no, već, ka­ko je po­ja­sni­la, kroz trend po­re­me­ća­ja rav­no­te­že po­lo­va na ro­đe­nju. Ona je is­ta­kla da Cr­noj Go­ri, ne­do­sta­je oko 3.000 že­na u re­pro­duk­tiv­nom do­bu.
– U Cr­noj Go­ri po­sto­ji trend ne­rav­no­te­že iz­me­đu po­lo­va na ro­đe­nju i on se, za po­sljed­njih 15 go­di­na, kre­će, pre­ma na­šim is­tra­ži­va­nji­ma, 110 dje­ča­ka na 100 dje­voj­či­ca. Taj trend je­di­no ima ot­klon u 2016. go­di­ni, ka­da ima­mo nor­ma­lan od­nos 103 na pre­ma 100. Da li je ovo svje­tlo na kra­ju tu­ne­la, da li smo ne­što za­i­sta ura­di­li, ne mo­že­mo za­klju­či­ti na osno­vu jed­ne go­di­ne – po­ja­sni­la je Mi­lja­no­vić.

Ona na­vo­di da su re­zul­ta­ti te­sta za pol dje­te­ta pre­ci­zni tek u 12. ne­dje­lji trud­no­će, po is­te­ku za­kon­skog ro­ka za abor­tus u Cr­noj Go­ri.
– Ge­net­ska is­tra­ži­va­nja se is­klju­či­vo ko­ri­ste u me­di­cin­ske svr­he ka­da se mo­ra od­re­di­ti ge­net­ski sta­tus dje­te­ta, da bi se po­tvr­dio ri­zik te­ške ge­net­ske bo­le­sti, sve dru­go je zlo­u­po­tre­ba – na­vo­di Mi­lja­no­vi­će­va.
Ma­ja Ra­i­če­vić, di­rek­tor Cen­tra za žen­ska pra­va, ko­ji je u no­vem­bru 2017. po­kre­nuo kam­pa­nju „Ne­že­lje­na” ka­ko bi skre­nu­li pa­žnja na pro­blem se­lek­tiv­nih abor­tu­sa zbog od­lu­ka tra­di­ci­o­nal­nih po­ro­di­ca da se ra­đa­ju sa­mo dje­ča­ci, is­ta­kla je za „Dan” da po­da­ci In­sti­tu­ta ne mo­gu da­ti od­go­vor na pi­ta­nje o bro­ju se­lek­tiv­nih abor­tu­sa.
– Ra­di se o pro­stoj sta­ti­sti­ci ko­ja se ne ba­vi uzro­ci­ma. Pi­ta­nje se­lek­tiv­nih pre­ki­da trud­no­će se mo­ra tre­ti­ra­ti kao pi­ta­nje si­ste­ma vri­jed­no­sti ko­ji fa­vo­ri­zu­je je­dan pol u od­no­su na dru­gi i ko­ji, kao ta­kav, pred­sta­vlja uzrok te po­ja­ve. To je ono či­me se ba­vi kam­pa­nja „Ne­že­lje­na”, uz va­žnu na­po­me­nu o to­me da ne po­dr­ža­va­mo re­strik­ti­van od­nos pre­ma re­pro­duk­tiv­nim pra­vi­ma že­na, već fa­vo­ri­zu­je­mo upra­vo pro­mje­nu svi­je­sti i si­ste­ma vri­jed­no­sti, pr­ven­stve­no pu­tem dru­štve­nog di­ja­lo­ga i obra­zo­va­nja. Na­rav­no, po­treb­no je ra­di­ti is­tra­ži­va­nja na ovu te­mu, ka­ko bi se pra­ti­li tren­do­vi u dru­štvu i shod­no to­me kre­i­ra­le mje­re ko­je će do­ve­sti do po­zi­tiv­nih pro­mje­na – is­ti­če Ra­i­če­vi­će­va.
Iza­bra­ni gi­ne­ko­log Do­ma zdra­vlja Pod­go­ri­ca Mi­lo­van Jo­va­no­vić ka­zao je za „Dan” da se tru­de da spri­je­če brač­ne pa­ro­ve da na­mjer­no pre­ki­nu trud­no­ću ili zah­ti­je­va­ju abor­tus jer ne že­le žen­sko di­je­te, jer se na taj na­čin vr­ši dis­kri­mi­na­ci­ja, kr­še ljud­ska pra­va i šte­ti na­ta­li­te­tu u dr­ža­vi.

– Mi se ba­vi­mo pre­ven­tiv­nim pre­gle­di­ma i onim što nam po­ve­ća­va na­ta­li­tet u dr­ža­vi. Po­di­gli smo ni­vo raz­go­vo­ra i sa­vje­ta sa trud­ni­ca­ma i pa­ro­vi­ma. Ako do­đe­mo u si­tu­a­ci­ju da ima­mo za­htjev za pre­kid trud­no­će iz bi­lo kog raz­lo­ga, mi to od­mah sa­ni­ra­mo i spri­je­či­mo, jer je o to­me opa­sno i pri­ča­ti. Ra­ni­je smo ima­li ta­kvih slu­ča­je­va, dok u po­sled­nje dvi­je go­di­ne ni­je­smo ima­li ta­kvih pi­ta­nja i za­htje­va. Mi je­di­no pre­ki­da­mo trud­no­ću iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga i ta­kve slu­ča­ve ša­lje­mo u Kli­nič­ki cen­tar, a ne do­zvo­lja­va­mo i od­mah utvr­di­mo ako ne­ko ho­će da bi­ra pol. U po­sled­nje vri­je­me smo ve­o­ma sreć­ni jer sa pa­ci­jent­ki­nja­ma ni­je­smo uop­šte ula­zi­li u tu pri­ču – re­kao je Jo­va­no­vić.

(DAN)