Džoni Dep u srpskom filmu o NATO bombardovanju

POČETKOM marta, na više od 100 lokacija u Srbiji sa Kosovom i Metohijom, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, ali i širom Balkana, odnosno svuda gdje su mogle da stignu čestice osiromašenog uranijuma i hemijsko zagađenje, počeće snimanje dokumentarnog filma o posledicama NATO bombardovanja 1999. godine, saznaju “Novosti”.

Posle premijere u Srbiji, na 20. godišnjicu agresije, 24. marta 2019, planirano je prikazivanje širom svijeta, pa i u zemljama NATO alijanse!

 Neće to biti klasičan dokumentarac sa faktima i svjedocima 78 dana agresije, već priča sa više slojeva, mnogo “brzih slika”, animacija, grafika, oko koje su se okupili mladi ljudi, među kojima su i naši angažovani u holivudskoj produkciji.

Nemanja Nedeljković, producent, koji za ovaj projekat ima podršku Inicijalnog odbora za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja, formiranog sredinom prošle godine, otkriva za “Novosti” da će filmom obuhvatiti stradanje, životne priče žrtava bombardovanja, kako onih koje su zaustavile bombe, tako i onih koji umiru i umiraće od odloženog dejstva projektila sa kancerogenim osiromašenim uranijom, ili izlivanja piralena u našu zemlju i vodu. Biće predstavljeni dokazi o ekološkoj katastrofi, ne samo u Srbiji, već na prostoru čitavog Balkana, a uključiće se i stručnjaci iz nekih od najpoznatijih svjetskih naučnih institucija. Pored globalne antiratne poruke, jedan od ciljeva filma je da se, makar i sa zakašnjenjem od dvije decenije, ogoli tadašnja agresorska propaganda i razbije predstava o Srbima kao “divljačkom narodu”, u svijetlu u kojem su u svetu tada prihvatana objašnjenja da se ubijanje djece može podvesti pod “kolateralnu štetu”.

Producent Nemanja Nedeljković / Foto Privatna arhiva

– Ne očekujem da će neko iz NATO pristati na razgovor. Zapravo, i nemam namjeru da radim dvostrani film, nego da iznesem argumente, pa ko ne misli da je tako, neka snimi svoju, kontrapriču. Možda će ovaj film za one koji gledaju iz svojih interesnih pozicija, ili su podlegli u svijetu tada vrlo perfidno kreiranom kolektivnom mišljenju o nama, biti propagandni, istina je da neće iznijeti ništa što nije naučno dokazivo – kaže Nedeljković.

Produkcija se, paralelno uz obezbeđivanje podrške za film u zemlji, koju je već načelno dobila od Ministarstva kulture, koje je obećalo i dio finansija, trenutno angažuje oko uključivanja što više svetski poznatih imena u ovaj projekat.

– O tome se još pregovara, ali neke od ličnosti koje bismo rado videli u ovom filmu su reditelj Nikita Mihalkov,glumac Džoni Dep… Želeli bismo da iznesu svoj lični stav o bombardovanju SRJ 1999. godine – kaže naš sagovornik.

 Prvi trejler se očekuje mesec dana od početka snimanja, ali već sad se pravi “putanja” da film stigne do publike u Njemačkoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, SAD… Producent nema iluziju da na Zapadu ima mnogo toga novog u viđenju Srbije i tada masovno serviranih razloga “za bombardovanje”.

Nikita Mihalkov

– Pored paralelnih priča, flešbekova, porodica poginulih, stručnjaka za kasetne bombe i uranijum, želim da pokažem da svet kroz ovaj film vidi koga su bombardovali, da mi nismo ni “loši momci”, ni “divljački narod na Balkanu”, nego narod stare kulture koji je svijetu dao Teslu, Pupina, Milutina Milankovića – objašnjava producent.

Pregovaraće se sa Rusima da se film tamo prikaže na nacionalnoj televiziji, Kinezima čija ambasada u Beogradu je pogođena NATO projektilima…

Nedeljković je uvjeren da ima mnogo medija u svetu koji bi rado prikazali ovaj film, možda ne zbog simpatija prema Srbiji, nego zbog toga što podržavaju svaku priču protiv rata.

– Ovo je velika stvar i prvi put posle skoro 20 godina izlazimo u svet sa neoborivim dokazima, koji će biti prikazani ljudima širom sveta na razumljivom jeziku – kaže profesorka dr Danica Grujičić, neurohirurg, jedan od pokretača inicijative da se ispitaju posledice NATO bombardovanja na ljude i životnu sredinu. – Vreme je da mi kao država koristimo moć medija da iznesemo istinu, a ne da stalno gubimo medijske bitke.

Profesorka Grujičić, koja će za potrebe filma kontaktirati sa naučnicima širom sveta, objašnjava da je Koordinaciono telo institucija koja će prikupiti dokaze. Zasad postoje argumentovane i osnovane sumnje zašto bi trebalo ispitati posledice agresije, koje se, pre svega, ogledaju u povećanom broju obolelih od malignih bolesti, leukemija, steriliteta, autoimunih bolesti za koje ne postoji drugo objašnjenje osim nekog velikog incidenta kao što je NATO agresija. Smrtnost od leukemije je povećana za 139 odsto, duplo je veći broj obolele dece od malignih bolesti od proseka u Evropi.

Džoni Dep

ŽIVOT NISU USPELI DA ZAUSTAVE

DOKUMENTARAC je zasad “još bez dobrog naslova”, ali su svi ostali detalji razrađeni. Biće rađen kao polufilmska priča, započeće prikazom sna u kojem će se pojaviti dete u učionici, žena u laboratoriji, učiteljica u razredu, deca na fudbalskom igralištu… Njihov san prekida sirena za vazdušnu opasnost i prva bomba, a onda slede fleš bekovi – šta je te 1999. poremetilo običan, svakodnevni život: majka se pozdravlja sa mužem i sinom koji odlaze u odbrambeni rat, majka koja sa decom i stvarima trči u sklonište…

Možda je učiteljica s početka filma koja je držala čas pod bombama poginula, možda su među stradalima i dečak sa fudbalskog igrališta, i laborantkinja, ali će se svi pojaviti u završnom kadru filma, pored 300 dečaka i devojčica rođenih posle NATO agresije, i to je slika koja umesto reči govori – niste uspeli da zaustavite život.

NEOBORIVI DOKAZI O POSLEDICAMA

Prof dr Danica Grujičić

U FILMU će se pojaviti naučnici iz više zemalja sveta, na primer iz instituta u Švedskoj, gde 42 naučnika, među kojima 30 profesora univerziteta, vode kampanju protiv upotrebe osiromašenog uranijuma u municiji. Zatim naučnici hemijskog instituta u Francuskoj, sa Berklija, iz Italije… Sa njima kontaktiraju profesorka dr Danica Grujičić, neurohirurg, Zorka Vukmirović, fiziko-hemičar, profesorka Jasmina Vujić…

(Večernje Novosti)