ZLOČINI PRED KOJIMA JE ZANIJEMILA CRNA GORA

Stra­vič­no ubi­stvo pet­na­e­sto­mje­seč­nog P.J., za ko­je se sum­nji­či nje­gov očuh, kao i maj­ka ko­ja ni­je za­šti­ti­la be­bu, zlo­čin je ko­ji je šo­ki­rao ne sa­mo Cr­nu Go­ru već i sve ze­mlje re­gi­o­na i ši­re.

Ipak, zlo­či­ni pred ko­ji­ma za­ni­je­mi či­ta­va dr­ža­va ni­je­su ri­jet­ki u Cr­noj Go­ri. Go­di­na­ma una­zad stup­ce hro­ni­ke u cr­no­gor­skim me­di­ji­ma po­pu­nja­va­le su vi­je­sti o stra­vič­nim zlo­či­ni­ma u ko­ji­ma su žr­tve mu­če­ne do smr­ti, isje­če­ne na ko­ma­de, pa­lje­ne…

Ova­kvi zlo­či­ni ni­je­su ri­jet­ki ni me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ca, a ne­ri­jet­ke žr­tve mon­stru­ma bi­la su dje­ca i sta­ri lju­di.
Zlo­čin­ci su na naj­bru­tal­ni­je na­či­ne ubi­ja­li ro­di­te­lje, si­lo­va­li i do smr­ti mu­či­li dje­cu, pa i bom­ba­ma raz­no­si­li či­ta­ve po­ro­di­ce.
Ova­kvi zlo­či­ni, pre­ma ri­je­či­ma kri­mi­no­lo­ga Ve­li­mi­ra Ra­ko­če­vi­ća, naj­če­šće su po­či­nje­ni iz mr­žnje, osve­te ili lju­bo­mo­re, i svim tim ubi­ca­ma za­jed­nič­ko je de­struk­tiv­no po­na­ša­nje.
– U jed­nom ma­lom bro­ju slu­ča­je­va ubi­stva su iz­vr­ši­le pa­to­lo­ški struk­tu­ri­sa­ne oso­be. Za go­to­vo sve ubi­ce čla­na po­ro­di­ce bi­lo je ka­rak­te­ri­stič­no to što su bi­le emo­ci­o­nal­no ne­sta­bil­ne sa iz­ra­že­nim kog­ni­tiv­nim de­fi­ci­ti­ma uz lo­še pro­cje­nji­va­nje i pro­su­đi­va­nje – na­veo je Ra­ko­če­vić za „Dan”.
Cr­no­gor­ska jav­nost ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti Dra­gi­šu Ri­sti­ća, po­sled­njeg čo­vje­ka ko­ji je „u ime na­ro­da” po­gu­bljen u Cr­noj Go­ri. Ri­stić je stri­je­ljan 1981. go­di­ne zbog zlo­či­na ko­ji je po­či­nio 1977. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Osu­đen je na smrt jer je 1977. go­di­ne po­ku­šao da si­lu­je če­tvo­ro­go­di­šnju Lj.V.

Dje­voj­či­ca se oti­ma­la i vri­šta­la, pa ju je mon­strum za­da­vio i, da bi pri­krio tra­go­ve, za­pa­lio. Sve se de­si­lo u po­dru­mu ta­ko­zva­ne G zgra­de, Pre­ko Mo­ra­če, u da­na­šnjoj Mo­skov­skoj uli­ci. Ri­stić je br­zo uhap­šen i osu­đen na smrt. Če­ka­ju­ći stri­je­lja­nje, uspio je da po­bjeg­ne iz za­tvo­ra.

Na­kon krat­ke po­tje­re uhva­ćen je i ubr­zo po­sli­je to­ga po­gu­bljen.
Ime Ru­fi­na Vu­jo­vi­ća ta­ko­đe će osta­ti upam­će­no po mon­stru­o­znim, ne­za­pam­će­nim ubi­stvi­ma na ovim pro­sto­ri­ma. Ovaj Pod­go­ri­ča­nin ne­du­go po­što je iza­šao iz za­tvo­ra zbog stra­vič­nog ubi­stva maj­ke, vra­tio se u će­li­ju zbog mon­stru­o­znog ubi­stva pen­zi­o­ne­ra iz Ba­ra.

On je osu­đen na 15 go­di­na za­tvo­ra jer je 24. mar­ta 2002. go­di­ne, oko 18 ča­so­va, u po­ro­dič­noj ku­ći na Sta­rom aero­dro­mu, na­kon što mu je maj­ka pri­go­vo­ri­la da spa­va po či­ta­ve da­na, iz ga­ra­že uzeo sje­ki­ru i dva pu­ta je uda­rio u gla­vu. Raj­ka Vu­jo­vić je pa­la na pod, a Ru­fin je uzeo ka­nap i uda­vio je.

Po­tom joj je ve­zao no­ge i ru­ke, gla­vu omo­tao kr­pom i se­lo­tejp tra­kom, pa je uba­cio u za­mr­zi­vač. On je za­tim po­ku­šao da uklo­ni tra­go­ve zlo­či­na, i oči­stio je tra­go­ve kr­vi, a te­pih i osta­le kr­va­ve stva­ri za­pa­lio.

Ti­je­lo Raj­ke Vu­jo­vić bi­lo je dva­de­se­tak da­na u za­mr­zi­va­ču. Iz za­tvo­ra je iza­šao 2013. go­di­ne, a već dvi­je go­di­ne ka­sni­je uhap­šen je zbog ubi­stva pen­zi­o­ni­sa­nog ca­ri­ni­ka Že­li­mi­ra Bo­ka­na. Zbog ovog zlo­či­na on je osu­đen na 40 go­di­na, a nje­go­vi pri­ja­te­lji Re­na­to Be­ri­šić i Ane­la Ko­ljen­šić do­bi­li su po 20 go­di­na ro­bi­je.

I ova li­kvi­da­ci­ja po­či­nje­na je na naj­pod­mu­kli­ji na­čin jer su ubi­ce žr­tvi na­ni­je­le pre­ko 70 ubo­da oštrim pred­me­ti­ma.
Na­ža­lost, Vu­jo­vić ni­je je­di­ni zlo­či­nac ko­ji je usmr­tio maj­ku. Po istom, stra­vič­nom či­nu ostao je upam­ćen i Alek­san­dar Sa­ve­ljić, ko­ji je u de­cem­bru 2010. go­di­ne, zbog ne­tr­pe­lji­vih od­no­sa, ubio maj­ku i se­stru u po­ro­dič­nom sta­nu u pod­go­rič­kom na­se­lju Za­bje­lo. Ubio ih je ku­hinj­skim no­žem, na­no­se­ći im vi­še ubo­da u gru­di i ti­je­lo. Na­kon zlo­či­na je po­bje­gao, ali je ubr­zo uhap­šen.
Kri­mi­no­log Ra­ko­če­vić ob­ja­snio je da su naj­te­ži zlo­či­ni na ko­ji­ma je ra­dio kao slu­žbe­nik Upra­ve po­li­ci­je te­ška ubi­stva iz­vr­še­na na svi­rep na­čin.
– Ne mo­gu iz­no­si­ti kon­kret­ne slu­ča­je­ve iz pi­je­te­ta pre­ma žr­tva­ma i nji­ho­vim naj­bli­žim, ali ge­ne­ral­no mo­gu re­ći da su to svi oni slu­ča­je­vi ubi­ja­nja oso­ba ko­je su mr­cva­re­ne, ko­ji­ma su od­si­je­ca­ni po­je­di­ni dje­lo­vi ti­je­la, ko­ji­ma su za­ba­da­ni oštri pred­me­ti u ti­je­lo ko­ji­ma su na­ni­je­te te­ške ope­ko­ti­ne, ko­je su li­še­ne ži­vo­ta iza­zi­va­njem stra­ha naj­ve­ćeg in­ten­zi­te­ta i sl.

U svim slu­ča­je­vi­ma ra­di­lo se o objek­tiv­no okrut­nim i stra­vič­nim zlo­či­ni­ma i u svim slu­ča­je­vi­ma žr­tva je do­ži­vlja­va­la su­ro­vost zlo­čin­ca tr­plje­njem ne­iz­mjer­nih pat­nji – ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.
U „cr­noj isto­ri­ji” osta­la su za­pi­sa­na i go­di­na­ma u ko­ji­ma su se de­ša­va­la ubi­stva u ko­ji­ma su stra­da­le po­ro­di­ce. Ta­ko, u no­ći iz­me­đu 2. i 3. ja­nu­a­ra 2005. go­di­ne u mje­stu Ze­le­ni­ka kog Her­ceg No­vog Želj­ko Pi­šti­njat ubio je brač­ni par Ma­ri­ju (59) i Ni­ko­lu Ra­šo (64).

On je do­bio 30 go­di­na ro­bi­je jer je sje­ki­rom pr­vo ubio Ni­ko­lu, a za­tim i nje­go­vu su­pru­gu Ma­ri­ju. Pi­šti­njat je od­lu­čio da ubi­je lju­de ka­ko bi od njih uzeo 3.000 eura, ko­li­ko mu je, na­vod­no, bi­lo po­treb­no da po­ne­se dje­voj­ci u Voj­vo­di­ni.
Ma­sov­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i 2001. go­di­ne u Be­ra­na­ma, gdje je u mi­ni­ra­nju tro­sprat­ni­ce u cen­tru gra­da stra­da­lo še­sto­ro mla­dih lju­di.

Po­gi­nu­li su vla­snik Du­ško Mar­ti­no­vić (35), nje­gov brat Mi­lu­tin (31), brat od stri­ca Lju­bi­ša (26), rad­ni­ci u ka­fi­ću Bi­lja­na Ra­do­vić (28), Igor Ci­me­ša (20), kao i Sr­đan Sta­men­ko­vić iz Ni­ša, ko­ji je unio eks­plo­ziv u tor­bi, dok je ci­je­lu si­tu­a­ci­ju iz jed­ne uli­ce osma­trao Zo­ran Ste­van­če­vić (34). Dva mje­se­ca ka­sni­je Ste­van­če­vić je uhap­šen, a po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo utvr­di­li su da su on, Sta­men­ko­vić i nji­hov po­zna­nik iz Bo­sne Da­vor Sa­vi­čić mi­ni­ra­li ku­ću. Zbog šestostrukog ubistva osuđen je Beograđanin Zoran Stevančević. Krivice za to ubistvo oslobođeni su Milovan Đukić i Davor Savičić iz Doboja, kojima se sudilo u odsustvu.
Mon­stru­o­znim zlo­či­nom u ko­jem je stra­da­la po­ro­di­ca Ro­ga­no­vić po­če­la je i 2006. go­di­na. U no­ći 31. de­cem­bra 2005. Mi­lan Ze­ko­vić je ma­sa­kri­rao Sla­vo­lju­ba (41), Sla­vi­cu (41) i si­no­ve Želj­ka (12), Sr­đa­na (10) i Mar­ka Ro­ga­no­vi­ća u nji­ho­voj ku­ći u Her­ceg No­vom.

Ne­ki od dje­ča­ka po­ku­ša­va­li su i da po­bjeg­nu, ali ih je mon­strum ubi­jao s le­đa pr­vo pi­što­ljem, dok je imao me­ta­ka, a on­da je kr­va­vi pir do­vr­šio ku­hinj­skim no­žem.
Tra­ge­di­ja se do­go­di­la i za Bo­žić 2008. go­di­ne u bje­lo­polj­skom pri­grad­skom na­se­lju Ra­ko­nje.

Od­mah po­sli­je po­no­ći, do­šlo je do tra­ge­di­je u ko­joj je po­gi­nuo dje­čak Fi­lip Mar­ko­vić (14), a nje­gov brat Ne­ma­nja (7) i još tro­je lju­di je te­ško ra­nje­no. Tra­ge­di­ju je iza­zvao kom­ši­ja De­jan Ob­ra­do­vić, ko­ji je u dom Mar­ko­vi­ća do­šao na­o­ru­žan ruč­nim bom­ba­ma ka­ši­ka­ra­ma, di­na­mi­tom i ku­hinj­skim no­žem.

U dnev­noj so­bi svo­je po­ro­dič­ne ku­će na pro­sla­vi Bo­ži­ća bili su se vla­snik ku­će Alek­san­dar Mar­ko­vić sa si­no­vi­ma Fi­li­pom, Mar­kom i naj­mla­đim Ne­ma­njom. Tu je bio i Alek­san­drov brat i nji­ho­va pri­ja­te­lji­ca Be­o­gra­da. Pra­znič­no ras­po­lo­že­nje pre­ki­nuo je kom­ši­ja Ob­ra­do­vić, ko­ji je u ku­ći Mar­ko­vi­ća ak­ti­vi­rao dvi­je bom­be ka­ši­ka­re.
Teško porodično ubistvo dogodilo se i 2005. godine kada je Vasilije Marković ubio pa zapalio brata od tetke Igora Šljivančanina, u blizini Sutomora.

Sud je utvrdio da je kritičnog dana okrivljeni došao kod brata od tetke na posao i ponudio mu da zajedno obave prebacivanje droge, na šta je on i pristao. Njemu je prvostepeno robija bila odrezana na 30 godina, ali je kasnije Vrhovni sud kaznu smanjio na 18 godina zatvora.
Za mon­stro­u­o­zno ubi­stvo Bu­ga­ri­na Ras­ti­sla­va Cvet­ko­va, ko­je se do­go­di­lo 2011. go­di­ne u Bu­dvi, na 15 go­di­na za­tvo­ra osu­đen je srp­ski dr­ža­vlja­nin Ne­boj­ša Sa­vić. U pre­su­di, iz­me­đu osta­log, pi­še da je Ne­boj­ša Sa­vić 22. mar­ta 2011. go­di­ne u Bu­dvi sa 25 ubo­da ba­jo­ne­tom ubio Cvet­ko­va dok je le­žao na kre­ve­tu: udar­ci­ma u gru­di, le­đa i ra­me. Na­vo­di se da je po­tom bon­se­kom is­ko­ma­dao ti­je­lo, udo­ve, ša­ke i gla­vu, ko­ji su na­red­nih da­na po­li­ve­ni ben­zi­nom i za­pa­lje­ni.
Stra­vič­no ubi­stvo do­go­di­lo se i u no­ći iz­me­đu 26. i 27. av­gu­sta 2011. go­di­ne u Uli­ci Da­ni­la Pe­ro­vi­ća u Nik­ši­ću, ka­da je An­to Ždra­le­vić na svi­rep na­čin ubio kom­ši­ju La­za­ra Trip­ko­vi­ća. Vje­šta­ci ne­u­rop­si­hi­ja­tri su ne­sum­nji­vo utvr­di­li da Ždra­le­vić pa­ti od traj­nog du­šev­nog obo­lje­nja, te da je u tre­nut­ku iz­vr­še­nja ubi­stva bio pot­pu­no ne­u­ra­čun­ljiv. Ždra­le­vić je no­žem 59 pu­to iz­bo po ti­je­lu kom­ši­ju ko­jem je za­tim re­zao ti­je­lo. Na zi­du je is­cr­tao pen­ta­gram i osta­vio po­ru­ku.

Ne­za­pam­će­no da je se­stra ubi­la bra­ta

Po­ro­dič­no na­si­lje od­ni­je­lo je broj­ne ži­vo­te u Cr­noj Go­ri. Bi­lo je slu­ča­je­va u ko­ji­ma je maj­ka li­ši­la ži­vo­ta svo­je di­je­te, brat se­stru ali da se­stra ubi­je bra­ta ne­za­pam­ćen je slu­čaj go­di­na­ma una­zad.
– Sta­ti­stič­ki po­sma­tra­no ubi­stva, me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ce u Cr­noj Go­ri su ma­nje za­stu­plje­na u od­no­su na pro­sjek u re­gi­o­nu i ši­re. Za ove zlo­či­ne je ka­rak­te­ri­stič­no da se naj­če­šće de­ša­va­ju u afek­tu. Bit­no je na­gla­si­ti da zlo­či­nu pret­ho­di tr­plje­ne du­ži vre­men­ski pe­ri­od, da su kon­flik­ti u po­ro­di­ci če­sti uz du­go­tra­ju­ći emo­ci­o­nal­ni bol ne sa­mo žr­tve već i ubi­ce. U na­šoj ze­mlji naj­če­šći uči­ni­o­ci ubi­stva čla­na po­ro­di­ce su oso­be mu­škog po­la, od­no­sno slu­ča­je­vi ubi­stva že­ne od stra­ne su­pru­ga i ubi­stvo si­na od stra­ne oca i obrat­no– ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.

Sta­ri­ce ubi­ja­li zbog 10 eura

Žr­tve mon­stru­ma ne­ri­jet­ko su bi­li sta­ri i bes­po­moć­ni lju­di ko­ji su do smr­ti mu­če­ni zbog nov­ca. Ta­ko, 19. ma­ja 2016. go­di­ne u Pod­go­ri­ci iz ko­ri­sto­lju­blja ubi­je­na je Aj­ša Be­ri­ša (78), ko­joj su ubi­ce ukra­le 10 eura. Zbog ovog zlo­či­na osu­đe­ni su El­vir Ha­ri­zaj na 20 go­di­na za­tvo­ra, a Ha­dži Ha­si na 18 go­di­na. U ubi­stvu Haj­ri­za­ju je po­mo­gla okri­vlje­na su­pru­ga Baj­ram­ša Ho­ti, ko­ja je osu­đe­na na go­di­nu i se­dam mje­se­ci za­tvo­ra, kao i Sef­ćet De­mi­ri. To­kom raz­boj­ni­štva u Ul­ci­nju je ubi­je­na uči­te­lji­ca u pen­zi­ji Sta­na Bo­žo­vić (67). Za taj zlo­čin te­re­te se ul­cinj­ski cvje­ćar Go­ran Đu­ri­šić (52) i dva ma­lo­ljet­ni­ka iz Al­ba­ni­je.
Pet­nji­ča­nin Ve­sko Ago­vić i Be­ra­nac Alen Pi­lje­vić osu­đe­ni su na 40 go­di­na za­tvo­ra, jer su 22. fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne na­pa­li, opljač­ka­li, pa ubi­li Me­ha Ago­vi­ća u Gor­njoj Vr­bi­ci. Na­pa­da­či su pre­sre­li Ago­vi­ća ko­jeg su na smrt pre­tu­kli, na­kon če­ga su od nje­ga ote­li 2.400 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­ju je raz­no­sio mje­šta­ni­ma.
Pla­vljan­ka Gor­da­na Da­šić ta­ko­đe je ubi­je­na dok su na­pa­da­či pljač­ka­li nje­nu ku­ću. Ona je za­do­bi­la te­ške po­re­de, a ubi­ce su je i da­vi­le to­kom raz­boj­ni­štva. Za ovaj zlo­čin su­di se Mar­ku Šo­ški­ću (24) i Alek­san­dru Ko­na­ta­ru (35), ko­je te­re­te i da su pre­tu­kli nje­nog su­pru­ga Vu­ka.

Usmr­ti­li pa pre­su­di­li se­bi

Me­đu broj­nim stra­vič­nim zlo­či­ni­ma ne mo­gu se za­bo­ra­vi­ti oni u ko­ji­ma su ro­di­te­lji ubi­ja­li dje­cu. Go­ran Ri­stić je u ma­ju 2011. go­di­ne u pod­go­rič­kom na­se­lju Do­nja Go­ri­ca ubio svog 10-go­di­šnjeg si­na Jan­ka. Ri­stić je na­kon što je uda­vio di­je­te po­bje­gao u Sr­bi­ju, gdje je pre­su­dio se­bi u po­ro­dič­noj ku­ći u Pi­ro­tu. Po­li­ci­ja je mr­tvog dje­ča­ka na­šla is­pod kre­ve­ta, u di­je­lu ko­ji slu­ži za od­la­ga­nje stva­ri. Nje­go­va osmo­go­di­šnja se­stra spa­va­la je u dru­goj so­bi.
Te­ška po­ro­dič­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i u no­vem­bru 2014. na Ce­ti­nju, gdje je po­li­ci­ja u na­se­lju Gnji­li do pro­na­šla be­ži­vot­na ti­je­la Dra­ga­na Je­šov­ni­ka (55) i nje­go­ve jed­no­go­di­šnje kćer­ke. Dje­voj­či­ca je, ka­ko je po­ka­zao ob­duk­ci­o­ni na­laz, za­da­vlje­na om­čom, dok je on iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo vje­ša­njem.
Mir­sad M. Adžo­vić osu­đen je na 14 go­di­na za­tvo­ra zbog ubi­stva se­dam­na­e­sto­go­di­šnje kćer­ke An­dri­ja­ne. Ogla­šen je kri­vim jer je 9. ma­ja 2013. go­di­ne, na­kon kra­će sva­đe, kćer­ki za­dao vi­še uda­ra­ca ru­ka­ma po gla­vi i ti­je­lu. Ka­da je pa­la na pod na­sta­vio je da je uda­ra no­ga­ma, a po­tom je uzeo dr­ža­lo od lo­pa­te i iz­u­da­rao je do smr­ti.
Na­si­lje u po­ro­di­ci za­vr­še­no smr­ću do­go­di­lo se i i ma­r­tu 2014. go­di­ne, ka­da je na Ko­ni­ku Sa­mir S. Be­ri­ša ubio ne­vjen­ča­nu su­pru­gu, še­sna­e­sto­go­di­šnju De­zi­re Ma­za­rek. Pre­ma na­vo­di­ma pre­su­de, Be­ri­ša je ne­što iza po­no­ći De­zi­ri na­nio 28 uda­ra­ca, od ko­jih je ona tr­pje­la ja­ke bo­lo­ve i strah ja­kog in­ten­zi­te­ta, od ko­jih je do­šlo do na­glog po­re­me­ća­ja ra­da sr­ca, usled če­ga je pre­mi­nu­la.

Si­lo­vao, pa za­da­vio

Ne­vje­ri­cu, ali i strah gra­đa­na iza­zvao je i Bo­ri­vo­je Jo­va­no­vić, ko­ji je osu­đen na 40 go­di­na ro­bi­je zbog si­lo­va­nja i ubi­stva Raj­ke Ka­lu­đe­ro­vić. On je ogla­šen kri­vim jer je 3. ok­to­bra 2011. na svi­rep na­čin usmr­tio Ka­lu­đe­ro­vi­će­vu. On je, uz pri­jet­nju no­žem, si­lo­vao, a po­tom za­da­vio že­nu.

Izvor: dan.co.me/M.V.P.