Šta Rusi uopšte rade u Siriji i zašto su ušli u rat?

Ruska intervencija u Siriji je počela 30. septembra 2015. godine nakon što je vlast sirijskog predsednika Bašara al Asada zvanično zatražila pomoć Ruske federacije” u borbi protiv terorističkih grupacija koje ozbiljno ugrožavaju opstanak slobodne i sekularne Sirije”. Smatra se da je Ruska vojna intervencija spasila Sirijsku vojsku od poraza, stabilizovala front ali i takođe uveliko doprinjela protjerivanju terorista iz pojedinih djelova Sirije. Mnogi se i danas pitaju zbog čega su Rusi odlučilli da se umiješaju u ovaj sukob, a razlozi su brojni.

 Nakon ulaska u rat, Rusija je odmah započela borbena dejstva na položaje sirijski pobunjenika i snaga takozvane Islamske države. U prvih nekoliko dana bombardovani su ciljevi uglavnom u sjeverozapadnim i zapadnim djelovima Sirije tj. u provincijama Alepo, Idlib i Hama ali se, kako vreme odmiče spisak ciljeva polako proširuje.

Rusija je nakon četiri godine političke ali i vojne pomoći režimu sirijskog predsjednika Bašara al Asada, odlučila da se umiješa direktno u ovaj vojni sukob.

Intervencija je propraćena propagandnim napadima iz zemalja koje zvanično podržavaju teroriste takozvane Slobodne sirijske armije. Tokom intervencije Sirijska armija je uspjela da oslobodi 12.000 kvadratnog metra teritorije, uključujući i veliku pobjedu u bici za Alep.

Rusi su dobro promislili ovaj korak, a evo koji su i razlozi za ulazak u sirijski sukob:

BORBA PROTIV TERORA

Zvanični ruski cilj bio je rat protiv terorizma. Rusija je htela da pomogne Siriji da se izbori sa snažnim terorističkim grupama, a to je SAD predstavljala kao zajednički cilj.

Glavni neprijatelji su bili ISIS i Al Kaida, međutim za Ruse je ta lista ipak bila nešto duža. Za njih teroriste predstavljaju svi koji su protivnici Bašara al Asada, što Amerika ne prodržava.

OČUVANJE ASADA NA VLASTI

Asad je veliki saveznik Rusije, pa je vlastima u Moskvi jedan od motiva za ovu intervenciju bio da ga održe na vlasti. On i niže pobjede upravo zahvaljujući Rusima, a oni neće dopustiti da on padne.

Tada bi na zemlju podijelile između sebe brojne terorističke grupe, što ne bi odgovaralo Rusiji. Ta teritorija bi upala u haos i nasilje iz kojeg ne bi mogla da se izvuče. Asadu se ova intervencija isplatila.

Sirijski predsjednik uspio je da osvoji velike djelove sirijske teritorije. Najveći vojne uspijehe Rusija je zabilježila u Alepu i Palmiri. Sa druge strane, Kremlj se oglušio na brojne optužbe za ratne zločine protiv civilnog stanovništva.

PUTIN JE ŽELIO DA VRATI RUSIJU NA MEĐUNARODNU SCENU

Moskvi, naime, nikada nije bilo samo do podrške Asadu. Naime, zbog izolacije Rusije tokom ukrajinske krize, ruski predsednik Vladimir Putin hteo je svoju zemlju da vrati na međunarodnu scenu i to uspešno.

RUSIJA ŽELJELA DA ODMJERI SNAGE SA SAD

Rusija je želela da pokaže da je i ona globalna sila i da kada se radi o sukobima ovih razmera da i ona mora da se pita i da odlučuje. Želela je da pokaže SAD da ona može da joj parira. Takođe je želela da pokaže da je naučila lekcije iz prošlosti.

Ukoliko bi Kremlj ćutke prešao preko i ove vojne agresije SAD, kao što je rečeno, Amerika bi ovladala celim Sredozemljem, a Rusija bi izgubila jedinog pouzdanog saveznika u regionu.

VOJNE BAZE U SIRIJI

Još jedan razlog ruske intervencjie jesu i vojne baze koju Rusiju ima na teritoriji Sirije. Posebno se izdvaja vojna baza u luci Tartus, koja predstavlja jedinu rusku bazu na Sredozemlju, kao i jedinu vojnu prekomorsku bazu preostalu iz doba SSSR-a.

Sa napadom na zemlju u kojoj se nalazi jedina ruska baza na Sredozemnom moru, to je direktan napad kako na ruske geostrateške interese u regionu, tako i napad na samu Rusiju.

Ruske vojne baze u Hmejmimu i Tartusu ostaće u Siriji nakon okončanja protivterorističke operacije, planiran je njihov razvoj. Ovim Rusija želi da poruči da je dominantan igrač i svetska vojna sila.

PRODAJA VOJNE OPREME

Sirijski sukob na neki nači pogoduje Rusiji jer ima priliku da prodaje velike količine vojne opreme Siriji.