Crnogorski centar više vrijedi svom Orlandu nego što bilo koji drugi igrač lige vrijedi svojem klubu. Evo i kako

Gotovo je nemoguće biti u priči za MVP-ja NBA ako vas ujedno i ne smatraju jednim od deset najboljih na planeti. Ali, dva mjeseca su prošla, i kada razmislimo o tome ko je najbitniji u uspjesima svog tima, ko gura svoje saigrače naprijed, ko nosi ogroman teret na leđima, izaziva glavobolje suparničkim trenerima, jedno ime definitivno ulazi u ovu diskusiju iako se ne radi baš o nekom mejnstrim izboru. A to ime je Nikola Vučević.

Vjerovatno nije realno reći da Vučević može do kraja da gura u ovom ritmu. To bi preokrenulo Orlando u prilično zajebanu ekipu, a MVP priznanje bi bilo istorijska anomalija, pa je zato Vučević za sada ipak nešto alternativniji MVP kandidat. Da, svi znaju Lebrona, Hardena i Janisa, ali crnogorski centar trenutno uopšte ne zaostaje, pa je zato i omiljen u krugovima onih ljubitelja košarke koji uživaju u tome što su drugačiji.

Pred početak sezone, ugledni časopis “Sports Ilustrejted” rangirao je Vučevića kao devedesetog najbolje igrača u ligi. Orlando u ovom momentu vjerovatno ne stiže do plej-ofa, a kamoli do pobjede u seriji istog. Mogli bi, recimo, da ih opišemo kao “okej” ekipu.

U ovoj ligi koja živi od superstarova, mediokritetnost Nikoline ekipe značilo bi ujedno i osudu njegovog uticaja na saigrače, ali takav tretman bi ignorisao činjenicu da je on okružen košarkašima koji su ili neiskusni, ili ispod proseka, ili oboje – nijedan od njih nikada nije ni prišao Ol-Star nivoima produktivnosti. Vučević pred sobom ima težak zadatak da održi ovaj jak ritam koji je sam nametnuo, ali samo je i isključivo on taj od kojeg zavisi dalji tog Orlandove sezone.

Pogledajmo kako Orlando izgleda sa i bez njega na parketu. Dok je Vučević u igri, Medžik prosečno daje 4.1 poena više od protivnka na 100 poseda, što je dovoljno za top 10 napad u ligi i odbranu koja je komforno iznad proseka. Ta statistika u realnom svetu znači da je Orlando projektovan na 52 pobede – što je, hej, sjajno!

Bez Vučevića, Orlando je dovoljno užasan da svako ko ih gleda biva primoran da iz očaja potegne za flašom. Njihov napad je dobrano gori od najgore ekipe u ligi, dok u odbrani oni fauliraju sve, ne umeju da uhvate skok, i na papiru su svega malo bolji od inače jezivih Vašington Vizardsa. Sa crnogorskim centrom van igre, Orlando je ekipa koja je projektovana na bednih 12 pobeda u sezonu.

Vučević vam, dakle, vredi 40 pobeda, što je više nego što je Rasel Vestbruk značio Oklahomi tokom svoje MVP sezone 2017. Čisto poređenja radi, Džoel Embid i Entoni Dejvis trenutno vrede 37 pobeda više, Lebron osam, Džejms Harden, Kemba Voker i Janis su +13, Stef Kari +25, Dejmian Lilard +17, Mark Gasol +38 a Kevin Durent +12. Ima tu nekoliko faktora koji utiču na ovaj podatak – slaba klupa, minutaža itd, ali ako uzmemo ono “V” iz MVP, trenutno u ligi nema čoveka koji više vredi svojem poslodavcu od Nikole Vučevića.

Vučević, takođe, je jedanaesti igrač lige u plus-minus statistici (koeficijent prednosti koju ekipa beleži dok je neko na terenu), ima više poena od Karl-Entonija Taunsa, i bolje procente od Hardena i Dejvisa. Za ozbiljniju MVP priču, Vučević bi morao da izgura Orlando do samog vrha lestvice, kao i da njegove statistike izgledaju nadrealno. Ovih trenutnih 21 poen, 11 skokova i 4 asistencije su solidne, ali ne baš za legitimnu MVP raspravu. Naravno, on igra manje minuta u proseku nego ostali kandidati, ali to je druga priča.

Jednom davno, o Vučeviću se pričalo da je kapacitetan, ali malo trom centar koji nekako egzistira u modernoj košarci koja sve više zahteva da svako šutira spolja. Sam Vučević niti je umeo da šutira trojke, niti da ih brani, ali se prošle godine drastično popravio, a ove usavršio. Minule sezone, on je šutirao 31.4% za tri. Sada, ta brojka je 41%. Dovoljno da ti sada svako izađe na šut da te ispoštuje. Kao npr. u ovoj situaciji :

Da, Vučević jeste unapredio svoj šut za tri, ali njegov modus operandi je i dalje uglavnom na niskom postu. Ove sezone, samo pet igrača je išlo u post-ap više od Vućevića, koji u reketu postavlja blokove, dominira u pik-en-rol igri i napada svaki ofanzivni skok. Vrlo malo odbrana može da svičuje na njega kad napada iz bloka – on je brz, jak, i izuzetno efikasan. Braniti ga jedan na jedan je ravno samoubistvu.

Pogledajte samo kako je Stef Kari odreagovao na ovaj horog.

Voriorsima se nekako više isplati da ga brane na ovaj način umesto da ga udvoje i tako otvore prolaz bekovima koji se provuku kroz odbranu. Jedini centar u NBA koji beleži više potencijalnih asistencija, tj. pasova koji bi se upisali kao asistencije da lopta prođe kroz obruč, je Nikola Jokić, najbolji visoki paser ove generacije.

Ali, Vučević nije samo to što prikazuje u napadu, odličan miks šuta za tri i prefinjene reketne tehnike – on je postao i mnogo veći faktor u odbrani. Trener Medžika Stiv Kliford praktikuje odbrambenu šemu u kojoj pokušava da preusmeri bekove na prodore radije na šut, gde visoki igrači skupljaju oko reketa. Vučević trenutno dozvoljava 56.6% procenat šuta na samom obruču, što je jako blizu brojki kakve bilježe Rudi Gober, Džeret Alen i Majls Tarner. On do danas nije uspeo da siđe ispod 60% u ovoj statističkoj kategoriji.

Nije to baš najidealnija strategija u današnjoj NBA koja živi od trojkašenja. Da, Orlando ovako negira šuteve iz kornera, ali dopušta mnogo otvorenih šuteva u tranziciji, što nije sjajno. Vučević nije Dejvis, Al Horford ili Stiven Adams, da tek tako izađe na spoljne šutere i natjera ih da se oznoje bez faula. Mada, i tu je sve bolji.

Ovde, recimo, uspjeva da sačuva Si Džej Mekoluma posle preuzimanja.

Svima je jasno da MVP nije uvek ono što mu čista definicija sugeriše, ali svakako moramo ubaciti Vučevića ovde jer realno, Orlando ne postoji ako njega mena u igri. Trenutno smo negde malo na četvrtini sezone, i vreme će pokazati može li Vučević “jako i do samog kraja” – ako završi sezonu sa šuterskom lajnom 55.3/40.9/84.3 biće to…pa…istorijske brojke za jednog centra, ali neće biti lako doći dotle. Odbrane sve više i više shvataju njegov značaj, i sve jače i jače ga čuvaju. Nikola slabije igra u četvrtim četvrtinama ove sezone, i ne izvlači dovoljno šuteva sa bacanja, što je dosta čudno za čoveka koji toliko često ide u post-ap. Opet, možda je to samo zato što je brz. Takođe, ako Orlando uspe da uđe u plej-of, bukvalno će svi skupljati na njemu čim primi loptu.

Ne, Vučević nema isti uticaj na igru kao neki današnji spoljni igrači. On ne može pretrčati protivnika i napraviti prednost u driblingu poput Vokera, Lilalrda, ili čak Lebrona. Ali on svakako utiče na tok utakmice onako kako može, i protivnici ga poštuju. U svojoj dvadeset i osmoj godini, Nikola je sazreo u autentičnog Ol-Star igrača, koji u ovom ritmu može i do jedne od tri najbolja NBA petorke.

Male su šanse da Vučević dočeka proleće u istom MVP diskursu sa Janisom, Lebronom, Hardenom, Dejvisom i Embidom. Ali na osnovu onoga što je pokazao do sada, ne možemo nikako reći da je to nemoguće. Obratite vi bolje pažnju na ovog momka.

(Vice)