Crna Gora zbog autoputa i izbora nema viška u budžetu u 2020

Vlada Crne Gore neće uspjeti da ostvari višak u državnoj kasi u 2020. godini, koji je zacrtala Fiskalnom strategijom, zbog prekoračenja troškova za izgradnju autoputa i mogućih pritisaka koji će povećati potrošnju neposredno prije izbora koji su planirani u drugoj polovini naredne godine. To je istaknuto u poslednjem izvještaju za Crnu Goru agencije “Standard and poors” (SAP).

Vlada crnogorskog premijera Duška Markovića nametnula je građanima i privredi povećanje PDV-a sa 19 na 21 odsto, dodatno povećala akcize i smanjila plate u javnom sektoru, sve to kako bi se došlo do suficita budžeta od 4,5 odsto BDP-a naredne godine.

“Planirani višak Vlade za 2020. godinu je nedostižan. Ciljevi u strategiji fiskalne konsolidacije su optimistični. Vlada je planirala da smanji deficit budžeta u 2018. godini na 1,8 odsto BDP-a prije nego se okrene suficitu budžeta”, poručili su iz SAP-a, koji je zadržao postojeći kreditini rejting države kao stabilan, uz očuvanje ocene “B plus/B”.

Kako dodaju u izveštaju, nove vladine projekcije su izmjenile ranije prognoze, pa je navedeno da je deficit prošlogodišnjeg budžeta bio 3,7 odsto BDP-a, što je nešto malo manje od prognoze SAP-a od četiri odsto.

SAP podsjeća da je Crna Gora imala poteškoće u primjeni nove akcizne politike, koja je dovela do utaje poreza, zbog čega je Markovićeva Vlada morala opet da se vrati na postepeni rast akcizne politike.

Vlada je 2017. tri puta povećavala akcize na duvanske proizvode, što je uzrokovalo bujanje crnog tržišta i značajan pad državnih prihoda.

Ukazuju i na slabosti u planiranju budžeta na lokalnom nivou koje su dovele do otplate nekih obaveza koje su bile na nivou od 1,5 odsto BDP-a, a pored slabog fiskalnog učinka Vlada je isplatila jednokratno oko 70 miliona evra prošle godine bivšim partnerima u Elektroprivredi Crne Gore, italijanskoj kompaniji A2A.

“Očekujemo da će neto dug države biti 63 odsto BDP-a u 2020. godini nakon čega će početi da se smanuje. Rizici refinansiranja su se smanjili. Crna Gora se suočavala sa isplatama evroobveznica od 1,1 milijardu u periodu od 2019. do 2021. godine. Vlada je u aprilu prošle godine izdala 500 miliona evra obveznica koje su djelom iskorišćene za otplatu 390 miliona duga koji je dospjevao na naplatu od ove do 2021. godine”, navodi SAP u izvještaju.

Kako ističu, država se i dalje suočava sa fiskalnim rizicima, među kojima su izgradnja ostatka dionice autoputa prema granici sa Srbijom i povezivanje Podgorice sa crnogorskom obalom. Objašnjavaju da i izgradnja tih dionica po principu privatno -javnog partnerstva, koji vlada razmatra, košta zato što takvi ugovori uključuju klauzulu o minimalnim garancijma ili klauzulu o preuzimanju duga.

Ova agencija navodi da je crnogorska ekonomija prošle godine rasla po stopi od 4,7 odsto, ali smatraju da će dalji rast biti usporen u srednjem roku, zato što se usporava fiskalni napredak i ekonomski rast u evrozoni.

“Rejting države se održava zahvaljujući i potencijalu koji ima za dalji razvoj turizma i energetskog sektora. I dalje gledamo na dugoročne ekonomske izglede Crne Gore kao pozitivne. To prvenstveno proizlazi iz višestrukih mogućnosti koje postoje u sektoru turizma. Trenutno se radi više hotelskih objekata, uključujući i nekoiliko vrhunskih odmarališta. Uz to, postoji neiskorišćen potencijal u planinskom skijanju i proizvodnji energije”, ocena je SAP-a.