Home / PG INFO / Aktuelno / PODGORIČANIN STOPIRAO I AVION: Stopom zaokružio planetu, a sve je počelo jer je avionska karta od Moskve do Podgorice bila skupa! (FOTO)

PODGORIČANIN STOPIRAO I AVION: Stopom zaokružio planetu, a sve je počelo jer je avionska karta od Moskve do Podgorice bila skupa! (FOTO)

Kako vam zvuči ideja da stopirate iz Moskve do Podgorice? A kako vam zvuči ideja da to uradite šest puta?

Milorad Kotlaja je rođeni Podgoričanin, iz radoznalosti o velikom gradu počeo je studirati u Moskvi. Njegov život prošaran je evropskim autoputevima i avanturama. Nepoznate lokacije ali i nepoznati ljudi mu ne predstavljaju prepreku, naprotiv, uživa u upoznavanju. Autostopom stiže na svako mjesto koje u glavi zamisli a jednom je čak stopirao – avion!

Miloradova avantura počinje jedne večeri, nakon teškog i napornog dana, u studentskoj sobi. Kako sam kaže, imao je i boljih dana pa je jako poželio da bude sa svojom porodicom, prijateljima i djevojkom u Podgorici. Ali, tek je došao sa odmora u Crnoj Gori. Bilo je doba godine kada je avionska karta bila poprilično skupa pa je ipak ostavio po strani svoje želje.Te martovske večeri 2011. godine, dok je razmišljao o svom gradu, iz plejera se čula pjesma Autostop od Divljih Jagoda. Kazao nam je da je to bio momenat kada je došao na ideju da autostopom krene ka Podgorici. Odmah se na internetu informisao o svemu što ga je zanimalo i odlučio se na daleki put.

‘’Prvi put kad sam odlučio da stopiram, započeo sam izučavanjem karte do detalja. Kada pođete u nepoznato, morate iskoristiti sva svoja znanja kako bi izbjegli neprijatne situacije. Tada sam kupio kartu evropskih autoputeva i unaprijed obilježio maršrutu kojom ću se krećati.’’, podsjeća se Kotlaja.

Kupio je atlas. Hranu i vodu. Prijateljima je javio da ne brinu, da ga neće biti neko vrijeme i krenuo.
Znao je da se upušta u nepoznato ali nije brinuo. Bio je siguran u sebe ali i u dobre ljude koji će mu se naći na putu.

Na pitanje kako je bio siguran da će ga neko primiti, odgovorio je samo sa ,,Ne znam’’.

“Napunio sam MP3 plejer muzikom, i bio sam spreman čekati koliko god treba. Tokom prvih kilometara sam razmišljao da li treba da se vratim, međutim, sve sam bio dalji od Moskve, a sve bliži Podgorici. Proljeće je počelo, a ja sam prošao polovinu puta, i tada sam shvatio koliko je lijep osjećaj.’’, sa radošću objašnjava mladi autostoper.

Strogo napominje da svi ljudi koji stopiraju moraju dobro otvoriti oči kad zaustavljaju vozilo, i uvijek raditi po instinktu. Ukoliko im se ne ulazi u nečije vozilo ili ne skreće baš na tu raskrsnicu, savjetuje Milorad, onda neka ne rade to.

‘’Desilo se par puta da se automobil zaustavi na moje stopiranje, ali kada se primaknem vozaču, vidim da vožnja sa njim možda i nije najpametnija odluka. Ukoliko naslutim da bi vozač mogao biti pijan, pospan ili pod uticajem narkotika, ljubazno mu saopštim da idem drugim pravcem i tako uspijem da ljubazno odbijem prevoz’’, objašnjava iskusni putnik.

Nije se nadao takvoj efektivnosti i brzini pa se začudio kada je mnogo prije zadatog roka stigao na destinaciju.

‘’Prvog aprila sam stigao u Novi Sad, pozvao majku i rekao joj da uključi bojler i napravi nešto fino da jedem. Nevjerovatno, ali treći dan od mog krećanja iz Moskve, bio sam u Beogradu.’’, šaljivo će Milorad.

Naravno, ovo je bio tek početak njegovog putešestvija po Evropi. Osim krupnih koraka, Milorad je putovao i na, po njegovom skromnom mišljenju, sitnim udaljenostima u Rusiji od Moskve do Sankt Peterburga, Krasnodara, Sočija i Kazanja.

Pomenuli smo već da je Milorad stopirao avion. I to se desilo. Kao veliki navijač Partizana, Kotlaja je pratio svoj klub, pa je prvi put pošao stopom 2012. godine na utakmicu sa Rubinom.
Međutim u novembru 2013. godine, Milorad je krenuo na utakmicu u Kijev između Partizana i Budiveljnika. Zahvaljujući medijima, Partizan je ispratio njegov put i u Ukrajini mu pripremio doček.

“U Kijevu su me pozvali na trening Partizana, i tada sam upoznao igrače, trenere i stručni tim. Kada sam im ispričao da želim da stignem za tri dana na derbi u Beogradu, ponudili su mi da se ukrcam na njihov čarter let. I to je bio moj prvi AVIOSTOP. Uspio sam da im se uvalim u avion’’, kroz osmijeh nam govori strastveni navijač.

Obišao je istočnu Evropu, ali mu ni zapadna Evropa nije nepoznata. Krenuo je iz Crne Gore preko Budimpešte i Bratislave do Berlina. Na kraju je stigao i do Holandije.

‘’Moj veliki autostop po Evropi je bio 2012. godine, dogovorio sam se sa drugaricama iz Rusije, i one su me čekale u Berlinu. Tada sam krenuo preko Budimpešte, Bratislave i stigao u Amsterdam. Tužno je što na pominjanje Amsterdama, ljudi pomisle na drogu i prostituciju. Amsterdam je mnogo više od toga. Tada sam bio fasciniran uređenim i čistim ulicama, veselim i vedrim ljudima, arhitekturom, atmosferom, grafitima, pa čak i biciklima. Amsterdam je grad koji svako mora makar jednom posjetiti. Nakon četiri dana u Amsterdamu, nastavio sam svoje putovanje u Pariz.’’, ponovo se prisjeća Milorad.

Iako je autostopom prošao više od 40 075 km , onaj Ekvator sa početka priče, tvrdi da nije imao nikakvih situacija u kojima je pomislio da griješi ili da može upasti u probleme.

‘’Kada me ljudi pitaju da li me strah da putujem sam, da li znam da mogu sresti nekog manijaka, našalim se na svoj račun, pa kažem da su male šanse da se sastave dva manijaka u jednom automobilu,’’ kroz šalu će Kotlaja.

Kazao nam je da stopira i po noći, i po velikoj hladnoći, međutim nikada nije imao nikakvih problema.

“Kada se ljudi zaustave kako bi te primili i žele da ti pomognu, po nekoj logici, to je dobar čovjek i ne želi ti nauditi’’, tvrdi naš sagovornik

Još napominje da svakako planira da svoj život jednog dana nastavi u rodnoj Podgorici. Takođe, tvrdi da i nakon zemalja koje je obišao i kroz koje je prošao, sebe vidi samo u Crnoj Gori sa svojom porodicom.

Za sebe kaže i da je jugonostalgičar i slavenofil. Sa svojom trideset i jednom godinom ne daje sebi za pravo da komentariše život u nekadašnjoj zajedničkoj državi ali sa sigurnošću tvrdi da su pjesme i filmovi bili kvalitetniji.

‘’Ne volim kad me ljudi pitaju odakle sam, što sam i koje sam vjere. Ja gledam samo da li je neka osoba čovjek, ili nije. Mržnja je usađena’’, poručuje Kotlaja.

Milorad je i veliki navijač Partizana pa se kao neutralna strana osvrnuo i na nerede na utakmicama Budućnosti i Crvene Zvezde.

‘’Ja sam navijač Partizana i volim Partizan. Na utakmice idem zbog sebe i Partizana. Na tribini trošim svoje dlanove i glas podržavajući Partizan ali nikako ponižavajući protivničke igrače. Došao sam da gledam sport, podržim pjesmom i to je to. Da li više volim svoj klub ako se potučem sa ‘’kolegom navijačem’’ iz drugog tima? Scene koje smo gledali u Podgorici i Beogradu u prethodnom periodu, ne bi smjele da se ponove nikad više”, jasno odgovara.

Svim budućim autostoperima poručuje da na put krenu dobro pripremljeni i sa unaprijed pripremljenim itinererom. Autostop je okarakterisao kao minimilizam.

‘’Tokom putovanja, u svom rancu stavim samo najpotrebnije stvari, veoma mi je bitno da iskoristim u potpunosti prostor jer određeni dio puta moram hodati.U tom slučaju nemam mjesta za stvari koje mi nisu mnogo potrebne. Sve u svemu – minimalizam’’, savjetuje početnike iskusni autostoper.

Prisjeća se i da je ponekad veoma teško zaustaviti vozilo, pogotovo “naše” ljude.

‘’Najteže zaustavljam ‘’naše’’ ljude, kada kažem naše, mislim na sve ljude iz bivše Jugoslavije. Tvrde da su u svojim putovanjima imali dosta problematičnih situacija pa su veoma oprezni tokom primanja u svoje vozilo.’’.

Sjeća se da je jednom prilikom na Kokinom brodu, četiri sata čekao vozilo. Jednom prilikom se u Rusiji lukavo dosjetio načina za stopiranje kamiona.

‘’Vidio sam kamion sa srpskim tablicama koji se nije namjeravao zaustaviti. Morao sam ga zaustaviti ali nisam znao kako. Najbolje što sam smislio je da dignem tri prsta, kako bi me video, i tako sam ga slukavio’’, kroz smijeh će naš sagovornik.

Autostop je najkraće opisao kao meditaciju.

‘’Autostop je za mene hobi i meditacija. Neopisiv je osjećaj kada prvi put upoznam čovjeka, ali nerijetko se jedan drugom izjadamo i o nekim veoma ličnim stvarima. Na neki način je i nauka jer moram da poznajem geografiju ali i istoriju, psihologijom moram prepoznati i namjere saputnika. Jezici su takođe od velike važnosti, kada putuješ Evropom pogotovo kada se oslanjaš samo na dobru volju vozača.’’

Našem sagovorniku želimo srećna buduća putovanja i radujemo se nekom sledećem razgovoru, nadamo se bogatijim iskustvima.

Radoš Živković

loading...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *