ISPOVIJEST LJUBAVNICE U IZOLACIJI: On je sada STALNO sa ženom

Planirali smo zajednički život.

Sada nam jedini vid kontakta predstavljaju krišom obavljeni pozivi tokom njegovog dnevnog trčanja, piše za britanski The Guardian žena koja je željela da ostane anonimna.

Sada je 5:41 i ja sam zabrinuta. Moj dečko se obično javlja tačno u 5:30 i, tokom ovih neobičnih vremena, žudim za tim kontaktom jednom dnevno. Stvar je u tome što ja njega ne mogu da zovem. Leo je oženjen i u karantinu sa svojom ženom i dvoje djece. Kao da nije bilo dovoljno teško to što sam švalerka (grozna riječ iz 17. vijeka, ali ne postoji druga) u “mirnim vremenima”, ali kovid-19 je našoj vezi dao potpuno novu dimenziju.
Leo i ja smo oboje pisci. Upoznali smo se na sajmu knjiga prošlog juna. Ja imam 51 godinu, svježe sam razvedena, iz Londona sam, ćerka mi je na fakultetu. Leo ima 49 godina i živi u blizini Mančestera. Od početka sam znala da je oženjen. Nije nosio prsten, ali je jedan od naših prvih razgovora bio je o odmorima sa porodicom. Ne bih rekla da je u pitanju ljubav na prvi pogled, ali bio je duhovit i vickast. Fino je izgledao, istina, ali više me je privukla njegova ličnost – zračio je nekom pozitivnom energijom.

Znala sam i poštovala pravila (oženjeni muškarci su zabranjeni), pozdravila sam se sa Leom i ušla u svoj auto. Ali, dva dana kasnije, obradovala me je poruka na Fejsbuku. Vickaste poruke dovele su do konverzacije na Vacapu i, konačno, do telefonskog poziva. Uskoro smo razgovarali dva puta dnevno, često satima. Njegova žena ima korporativni posao, Leo radi od kuće – i želio je da me opet vidi. Odbila sam ga nekoliko puta, ali oboje smo znali da je neizbježno.

U novembru smo imali strastven sastanak. Da, vodili smo ljubav – prvi put da spavam sa bilo kim nakon razvoda. Moja nervoza je ubrzo nestala i bilo je divno. Nejviše smo se smijali i pričali.

Leo nikada nije rekao ništa loše o svojoj supruzi. Uporno govori kako je ona “dobra osoba, zajedno su od 16. godine života i sve je postalo navika. On se osjeća iskorišćeno i nisu više intimni. Sve sumnje da me želi samo za seks uskoro su nestale. Leo je privlačan i uspješan pisac; da je htio samo aferu, našao bi je negdje bliže domu, zasigurno. Ne osjećam se sjajno zbog preljube. Nije sestrinski i Leova supruga zvuči fino. Sa druge strane, ne osjećam se krivom. Ne poznajem je, a on tvrdi da je iznova i iznova ignorisala njegove molbe da idu na terapiju za parove.

Tokom zime i ranog proljeća, Leo i ja smo uživali u nekoliko sastanaka, zajedničkih vikenda i čak četiri dana u Francuskoj. Kada smo shvatili da korona virus stiže, uspjeli smo da iskrademo jedan randevu u Lejk Distriktu. Bilo je vrlo intenzivno, puno ljubavi.

Nekoliko puta smo razgovarali o budućnosti. Leo je glavni staratelj svojoj djeci i od početka mi je stavio do znanja da su ona prioritet. Tako da planiramo zajednički život kada njegovo najmlađe dijete napusti dom, za oko četiri godine. Sve ovo čini da ga još više volim i poštujem. Mogu da čekam: zauzeta sam poslom, svojom ćerkom, prijateljima. Znam da će neki prevrtati očima, ali Leo kaže da je njegov brak gotov i ja mu vjerujem. Kritičare bih da pitam: šta biste vi uradili kada biste upoznali partnera svojih snova koji se pati u braku kojem je istekao rok trajanja?

Ovih dana razgovaramo samo kada Leo izađe iz kuće da ode na trčanje – ograničen je broj izlazaka na trčanje po osobi. Ali ti svekodnevni razgovori mi život znače. Zaustaviće se negdje gde je tiho, još uvijek zadihan od trčanja. Nakon četiri nedjelje u karantinu, Leo kaže da je njegova veza sa suprugom gora nego ikada. (Ne sladim se time.) Razmljivo, on je anksiozan i potrebna mu je pažnja. Djeca lude zatvorena u kući. On je glavni kuvar i glavni “podizač energije”, ali to je iscrpljujuće.

Pošto  imam manji pritisak oko porodice i obaveza, trudim se da ga nasmijem, a uskoro on mene zasmijava, takođe. Nema previše intime (ipak me zove sa ulica predgrađa). Umjesto toga svoju ljubav pokazujemo psihološkom podrškom i sanjarenju o konačnom susretu. Što se tiče virusa, Leo je zdrav muškarac u četrdesetim. Ali i dalje brinem; ako se razboli, nemam predstavu kako bih saznala – osim što bi potpuno prestao da se javlja. Ne znam broj fiksnog telefona, niti adresu; upoznala sam samo jednog njegovog prijatelja. Ako bi se desilo ono najgore, ja bih bila ona misteriozna žena koju gledate u filmovima, skriva se na obodu groblja sa velikim naočarima za sunce i u crnom mantilu. (Ovo se dešava kada osoba sa bujnom maštom mora da bude u karantinu).

Najteže mi pada osjećaj bespomoćnosti zato što je sva komunikacija jednostrana. Na stranu anksioznost, ja sam nestrpljiva osoba koja ne voli da čeka. Danas, kada se Leo javio malo poslije 6 poslije podne, sva nervoza je nestala – dijelom zbog olakšanja, delom zbog empatije.

Pitanje je: da li želim da prolazim kroz sve ovo? I ko zna kako će biti kada se stvari vrate u normalu. Moja filozofija je sledeća: ako stvari među nama ipak ne funkcionišu, biće mi teško ali neće me to uništiti. Moja afera u vrijeme korone me je naučila da mogu opet da volim nakon užasnog razvoda – i da mene neko voli zauzvrat.

 

Blic

loading...
Tagovi

Slične Objave

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Back to top button
Close
Close