Koliku težinu imaju riječi Novaka Đokovića

Autor: Aleksandar Apostolovski

Noletu ne mogu ništa Federer ni Nadal, ali njegovu apsolutističku tenisku vladavinu može da ugrozi sloboda mišljenja. Šta je rekao tako strašno teniski broj jedan, što je uzbudilo čitav svet, a u našem mikrokosmosu, doktora Predraga Kona, Vojislava Šešelja i Vesnu Pešić? Neće valjda prejaka reč ubiti Noleta?

Svetski broj jedan pomenuo je vakcinu protiv korone koja, uzgred, ne postoji. A kada će je smućkati, još se ne zna. S posebnim režimom ishrane koji Srbi naročito ne razumeju, jer umesto gurmanske pljeskavice i pečenja on jede isključivo zdravu hranu čija tajanstvena receptura predstavlja enigmu kako za njegove protivnike tako i za njegove obožavatelje, valja je reč o soku od cvekle, najveći srpski i svetski sportista je u onlajn četu sa kolegama izneo zabrinutost zbog potencijalnog uvođenja obavezne vakcinacije kao uslova za putovanje na tenisku turu.

Nole se nije izričito izjasnio protiv vakcinacije, ali je rekao da on lično nije za to da nova vakcina protiv virusa korona, o kojoj se toliko priča, a još nije napravljena, a samim tim ni testirana i proverena na adekvatan način, bude uslov i ultimatum za dalja putovanja i takmičara tenisera.

Kako se njegova reč sluša daleko pažljivije od reči ostalih smrtnika, kako u svetu, tako i kod nas, naročito kod mladih, odmah je reagovao doktor Predrag Kon, poručivši mu, rekao bih očinski, da izbegava svaku dalju polemiku oko vakcina. Naravno da Kon nije propustio da kaže kako mu je jedan od najvernijih navijača. Kao da se i vojvoda Šešelj konsultovao sa doktorom Konom, pa je njegov savetnički tonalitet bio sličan. „Nole igraj tenis i ne mešaj se u posao stručnjaka za medicinu”, poručio je Šešelj.

Naravno, teško je poverovati u to da su se Peca Kon i Voja Šešelj usaglašavali oko svojih izjava, ali su oni isuviše iskusni, kako bi olako prešli preko Noletovih dilema oko vakcine. Naime, boje se da takva izjava ne naškodi teniskoj budućnosti broja jedan – zbog verbalnog delikta!

Kako stvar ne bi otišla predaleko i svrstala Noleta u vođu antivakcinaškog pokreta, njegov medijski tim je poslao saopštenje „Njujork tajmsu”.

– Nisam stručnjak, ali želim da imam opciju da izaberem šta je najbolje za moje telo. Nastaviću da istražujem na ovu temu, jer je važna i uticaće na sve nas. Da budem iskren, malo sam zbunjen, kao i ostatak sveta. Uprkos tome što imam pristup informacijama, u nedoumici sam šta je nabolje učiniti u ovoj situaciji – izjavio je Đoković u saopštenju koje je njegov tim dostavio jednom od najuticajnijih svetskih listova.

„Njujork tajms” je preneo i reči doktora Kona, podsetivši na izjavu teniserke Ameli Morezmo koja je poručila da teniska sezona neće biti nastavljena ukoliko se igrači ne vakcinišu i tako se zaštite od virusa korona.

Pokazalo se ponovo da je Noletova dominacija ne samo na teniskom terenu, već i daleko od linija za aut, duboko revolucionarna i krajnje ideološka, iako je Nole možda ne shvata tako. Naprotiv, on organizuje dobrotvorne balove, seje šarm, održava muzičke performanse, udara dlanom u reket iskazujući poštovanje protivniku, ali je njegova prirodna želja da se konačno i dopadne, sve manje uspešna, što je intenzivnija.

Moguće je da Nole namerno žmuri nad tim paradoksom, taj apsurd ne shvataju ni Srbi, ne razume ga ni Robert de Niro koji je gostovao u njegovoj loži, ali je stvar odmakla daleko iznad svih njih. Jer, Noletova vladavina načela je utvrđenje globalizma i pohlepe kao završne faze političkog poretka multinacionalnih, finansijskih spekulativnih korporacija, koje je, u svetu sporta, oličavao dupol Federer i Nadal.

Zato megakompanije još sklapaju daleko vrednije marketinške ugovore sa njima dvojicom, nego sa Noletom, što je nehotice, dokaz njihovog kontrarevolucionarnog udara na Broja Jedan svetskog tenisa. Jer, zaboga, zašto bi finansirali osobu koja pokazuje da osobe i zemlje sa fusnota, osuđene na kolonijalni status, kako državni, tako društveni, kulturni i sportski, ipak imaju šansu da postanu vladari?

Tom kastinskom svetu, Novak Đoković pristaje baš onako kao što je hipik Berger pristajao onoj žurci u Njujorku, u klasičnom mjuziklu „Kosa”, kada se okačio o luster, polomio sav srebrni escajg, a potom zgrabio najlepšu devojku za ruku, kako bi je odveo do njenog dečka i svog najboljeg druga.

Noletov bunt, odsustvo globalne političke korektnosti i suficit hrabrosti i morala, pokazao je u Njujorku, u središtu Amerike, u samom srcu moći, kada se, ničim izazvan, založio protiv vojne intervencije u Siriji. Kada teniseri daju izjave, one mahom podsećaju na intervjue lepotica na izboru za mis-univerzum. Ali, to što se Nole založio za mir u svetu, toga dana je osvanulo na Si-En-Enu, kao prvorazredna vest, gde je srpski teniser stavljen u rang sa papom Franjom, koji se pomolio za pacifizam na eksplozivnom Bliskom istoku.

Suprotstavljanje Srbina zvaničnoj politici američke administracije, usred Ju-Es opena, potez je koji mogu da učine samo osobe sa nesumnjivim moralnim kredibilitetom i autoritetom svetskih razmera, onim osobinama o kojima pripadnici srpske političke elite tek mogu da sanjaju.

Zato su Noletove dileme oko vakcine izazvale globalnu pažnju. On nije bio izričit, samo je razmišljao da li da se vakciniše. Ako mu se oduzme pravo da misli, čeka nas apokaliptičko doba! To što ga je na „Tviteru” izvređala Vesna Pešić, manje je važno.

(Politika)