“CRNA GORA JE NA RUBU KOLAPSA” Abazović: Nema više rata s opozicijom

Građanski pokret URA, Savez građana CIVIS i nezavisni intelektualci predstavili su danas platformu “Crno na bijelo”, koja inicijalno ima preko stotinu potpisnika a na osnovu koje je, vjeruju, jedino moguće graditi modernu, evropsku i građansku Crnu Goru.

Među potpisnicima platforme su mnoge kredbilne ličnosti u svojim profesijama, ljekari, univerzitetski profesori, građanski aktivisti, borci za slobodne medije i demokratsko društvo, aktivisti civilnog sektora, građani svih boja i pripadnosti u Crnoj Gori, pojasnili su oni.

U platformi ističu da ih je okupila zabrinutost za mir i budućnost Crne Gore, zbog toga što se, ukazuju, “crnogorsko društvo suočava sa tendencijama razaranja pravih vrijednosti, moralnim posrnućem, političkom polarizacijom, sve izraženijim podjelama i nestabilnostima” i zbog toga što, dodaju, žive u zarobljenoj, partijskoj i dezintegrisanoj državi”.

Oni u platformi “Crno na bijelo” detektuju izazove koje je prouzrokovala pandemija koronovirusa, i da se, uakzuju, “već duže vrijeme suočavamo sa urušavanjem pravne države, stagnacijom u razvoju, dubokom socio-ekonomskom krizom, nedovoljnom efikasnošću zdravstvenog i obrazovnog sistema, nejednakim šansama za sve građane, rasprodajom društvenog bogatstva, kao i vidnim ugrožavanjem životne sredine i održivog razvoja”.

Njihov je cilj, navode u platformi smjena vlasti koja će izroditi drugačiju Crnu Goru a koja će zatim doseći sve svoje potencijale, kroz reforme pravosudnog, ekonomskog, zdravstvenog, obrazovnog sistema i građenje istinske ekološke države zasnovane na održivom razvoju i zelenoj ekonomiji.

“Želimo državu visokog životnog standarda, u kojoj će naša mladost ostajati, zemlju izraženog blagostanja, srećnih i uspješnih ljudi”, stoji između ostalog u platformi.

Univerzitetska profesorica dr Mara Šćepanović je kazala da pet tačaka platforme “Crno na bijelo”, čini razvijeno društvo.

Posebno se osvrnula na aktuelni obrazovni, zdravstveni, pravosudni i ekonomski sistem i poručila građanima da se zapitaju da li je to ono što oni žele u svom društvu.

“Svi vi zajedno sa nama morate da učinite Crnu Goru društvom u kojem neće biti pobjednika i gubitnika. U takvom društvu pobjednici će biti građani a poraženi oni koji moraju da odgovaraju pred zakonom”, kazala je ona.

Karikaturista, kolumnista i novinar Goran Šćekić je poručio da građanin u ovoj državi mora imati znanje a prije svega hrabrost.

“Danas ovdje stojim časno i stameno pred građanima Crne Gore. Ja karikature ne izmišljam, oni se same nacrtaju. Ovdje sam jer vjerujem u demokratiju u građansku Crnu Goru u koju neće biti kriminala i karikatura koje crtam”, istakao je on.

Predsjednica Centra za istraživačko novinarstvo Milka Tadić-Mijović kazala je da je najvažnije je da Crna Gora postane zemlja za sve “od njenog seljaka u Pivi do gorštaka u Malesiji”.

V”ažan je zakon koji treba da je jedanak za sve. Imamo jedan cilj da Crna Gora ozdravi, da bude zemlja u kojoj se ostaje a ne odlazi. Moramo da srušimo Berlinski zid u Crnoj Gori koji nikada nije srušen. Moramo svi da potpišemo pakt protiv ovoga što živimo, moramo da srušimo taj zid na demokratski način”, poručila je ona.

Hirurg dr Miodrag-Caro Pavličić kazao je da je ideja građanske i komotne države ono što danas platformom “Crno na bijelo” nude Crnoj Gori.

“Iskreno vjerujemo da možemo to da uradimo. Od pretpostavljene slike koju smo sanajali o Crnoj Gori danas nemamo gotovo ništa ili malo. Osramoćena vlast čija je personikfikacija Milo Đukanović urušila je našu državu, njegova politika devedestih počinila je ratne zločine i Sreberenicu koje se danas sjećamo a mi to nažalost sve do dnas nećemo da spriječimo i promijenimo”, poručio je Pavličić.

On je istakao i da smo danas došli tu gdje jesmo da smo država koja stenje pod interesima vlasti, koja dugovječno pregovara sa EU, u kojoj su institucije degradirane, država sa švercerskom ekonomijom, država bez perspective, država iz koje se odlazi.

“Ovdje smo da poručimo da ne pristajemo na ovaj scenario da moramo drugačije ovdje su ljudi koji znaju voditi državu i radimo za svoju zemlju. Uspjećemo jer drugih opcija nema”, naglasio je Pavličić.

Dr Andrija Petković, predsjednik Bokeškog foruma je poručio da vjeruje da “kad imate nešto onda to niko ne može da vam uzme a to je znanje koje je kao svjetlost”.

“Crnu Goru danas doživljavam kao Zapise iz podzemlja Dostojevskog. Dok god budete za razliku od ove aktuelne vlasti poštovali autentičnost Boke imaćete podršku Bokeškog foruma, dok god se suprotstavljate kriminalnoj vlasti imaćete podršku svih nas”, kazao je Petković.

Prof. Božena Jelušić je poručila da su URA i građani ovih dana skočili u ledenu vodu režima i opozcije “samo zato što vjeruju da je moguća Crna Gora svih građana sekularna i multikonfesionalana”.

“Zatvoreni smo u eho komore identiteske i svake druge. Građani borite se protiv medijske buke i društvenih mreža, čujte argumente i hajde da gradimo Crnu Goru jednaku za sve. Uključimo razum, čitajmo pažljivo, slušajmo argumente vjerujmo u sebe”, poručila je ona sa skupa.

Dr Srđa Pavićević je kazao da se danans rađa novi politički entitet u Crnoj Gori i da je to za sve veliki događaj.

“Dolazi do trenutka kvalitativne promjene, bićemo novi i inovativni za potrošenu političku scenu Crne Gore. Garancija za to su ovi ljudi koji su danas ovdje. Iznjedrićemo nove kvalitete u posvađanoj i razdijeljenoj Crnoj Gori. Posebno mjesto u ovoj priči čine obični ljudi koji srijećete svaki dana sve ove godine i koji nose samar ovih trideset godina trpe i ćute. Te ljude ja pozivam i kažem im da smo mi tu i da dođu”, poručio je Pavićević.

Univerzitetska profesorica dr Maja Kostić-Mandić kazala je da kad dobri ljudi zaćute u jednom društvu desi se zlo vrijeme, koje živimo danas.

“Vidimo kakvo nam je pravo, ekonomija, zdravstvo, životna sredina. Ne trebamo svi da budemo političari ali treba svi da budemo građani da volimo svoju zemlju i poboljšamo ono što živimo sve ove godine”, istakla je ona.

“Pametni ljudi su ćutali i ovo nam se dešava. Crna Gora ima sposobne i pametne ljude a oni koji to nisu danas krearaju naše živote. Počnimo od malih stavri ukazujmo na probleme jer politika je naš život”, poručila je ona.

Dr Dritan Abazović kazao je u uvodu da je danas tužan datum za regiju jer se prije 25 godina desio zločin u Srebrnici, a da su građani danans ovdje da kažu da balkanska politika treba da se završi.

“Nema više priče u rukavicama, zbog toga je naša platforma “Crno na bijelo”. Danas smo pred ekomnomskim kolapsom i zato moramo stvar da preuzmemo u svoje ruke. Niko nikada na jednom mjestu kao što je danas slučaj nije ponudio 30 profesora doktora, ovdje danas se mogu sastaviti dvije vlade. Nismo militantna partijska oragnaizacija, želimo da građani dobiju šansu. Ako nemamo otvorene liste, pozivamo građane da budu na našoj listi i otvaramo je za njih”, kazao je Abazović.

On je poručio da je u prethodnom vremenu ispoštovao sve opozicione dogovore.

“Ostao sam u bojkotu van Skupštine, nijesam pravio izbornu reformu sa Branom Gvozdenovićem. Sada pozivam građane da se jedanko tako pravično borimo za slobodno građansko društvo”, kazao je on.

Poručio je i da će svi u Crnoj Gori kroz izgrađenu pravnu državu dobiti svoja garantovana prava i da neće biti diskriminacije.

“Moramo da se okupljamo da gradimo građansko društvo. Može Crna Gora da bude uspješna priča ali ne može ako ne smijeni ovu vlast. Evo je struka, povlačimo se političarenja, evo vam struka i to je fer. Nama treba ekspertska Vlada i ljudi od kojih nas neće biti stid. To su ovi ljudi danas ovdje ima ih i na ostalim adresama i mi ih pozivamo da dođu i podrže nas”, poručio je Abazović.

On je kazao da želi da Crna Gora pristupi evropskoj porodici. “Teško je izaći iz komfora i mi danas ovdje imamo ljude koji operišu za 700e, predaju u učionicama za mizerne plate i koji djecu moraju da prate u inostranstvo”, dodao je on.

On je ustvrdio da je Crna Gora danas zarobljena i da je od ovog 11. jula trebamo mijenjati na bolje.

“Platforma “Crno na bijelo” je ponuđena svima. Ovdje su ljudi imenom i prezimenom i platformu nudimo svima. Moramo da pobijedimo, da transformišemo naše društvo. Ovo društvo izjeda kriminal, korupciju i nacionalizam – između dva zla izaberite dobro”, naglasio je Abazović.

On je zaključio da od danas nema rata sa opozicijom i da je sve usmjereno da Crna Gora dobije novu vlast.

Inicijalni potpisnici platforme “Crno na bijelo” su:

1. Prof dr Mara Šćepanović, univerzitetski profesor

2. Milka Tadić Mijović, magistar političkih nauka i novinar – istraživač

3. Prof dr Maja Kostić Mandić, univerzitetski profesor

4. Dr Dritan Abazović, politikolog

5. Dr Srđan Pavićević, kardiohirurg

6. Dr Miodrag Caro Pavličić, hirurg

7. Božena Jelušić, profesorica književnosti

8. Prof dr Milan Popović, univerzitetski profesor

9. Goran Šćekić, novinar, kolumnista i karikaturista

10. Prof dr Marko Backović, univerzitetski profesor

11. Valerija Saveljić, diplomirani ekonomista

12. Doc dr Andrija Petković, politikolog

13. Dr Bojan Baća, sociolog

14. Aleksandar Perović, ekološki aktivista

15. Prof dr Tatjana Bečanović, univerzitetski profesor

16. Suada Zoronjić, profesorica biologije

17. Prof dr Milan Marković, univerzitetski profesor

18. Srđan Dido Stanojević, reditelj

19. Prof dr Gordana Mijović, univerzitetski profesor

20. Prof Dr Rajka Glušica, univerzitetski profesor

21. Božidar Bonja Ivanović, šahovski velemajstor

22. Petar Vukotić, advokat

23. Prof dr Vjera Radović, univerzitetski profesor u penziji

24. Dr Ana Kalezić, kardiohirurg

25. Dr Vjera Janković, pedijatar

26. Blagoje Grahovac, general avijacije u penziji

27. Dragiša Janjušević, politikolog

28. Prim. Dr Slađana Radulović, pedijatar

29. Dr Željko Todorović, član Svjetske streljačke akademije

30. Seada Sadiković, aktivista za ljudska prava

31. Jasna Gajević, ekološki aktivista i kolumnista

32. Prof dr Eldin Dobardžić, univerzitetski profesor

33. Dr Marjan Popović, kardiohirurg

34. Nikola Terzić, advokat

35. Nebojša Andrejević, pukovnik u penziji

36. Dr Mira Bakić, anesteziolog

37. Slobodan Bobo Mitrović, arhitekta

38. Dr Petra Laković, doktor medicine

39. Zenepa Lika, arhitekta i ekološki aktivista

40. Tomislav Toško Š. Dedić, advokat

41. Dr Gordana Kasom, biolog

42. Radomir Glendža, mašinski inženjer

43. Dr Marko Laković, doktor medicine

44. Prof dr Biljana Maslovarić, univerzitetski profesor

45. Janko Milutin, pomorski kapetan

46. Dr Dragan Labudović, urolog

47. Milija Mijanović, advokat

48. Mr Milena Vuković Sekulović, magistar evropskih integracija

49. Miradin Bajri, aktivista za ljudska prava

50. Mr Ivan Ašanin, građevinski inženjer

51. Slobodan Savović, profesor istorije i geografije, sindikalni aktivista

52. Ljiljana Popović Moškov, diplomirani ekonomista

53. Dr Berin Buntić, stomatolog

54. Slavko Šole Janković, vatrogasac

55. Dr Snežana Pavićević, pedijatar

56. Ivan Keković, diplomirani inženjer

57. Dragana Konatar, diplomirani pravnik

58. Zoran Miljanić, dipl. pravnik bezbjednosti i bivši poslanik

59. Ranko Šćepanović, preduzetnik

60. Ratko Savović, perfuzer C.E.C.

61. Ilir Harasani, diplomirani pravnik

62. Gojko Berkuljan, režiser

63. Jovan Samaradžižć, advokat

64. Vlado Raičević, preduzetnik

65. Mr Radovan Sredanović, profesor fizike

66. Miloš Konatar, diplomirani ekonomista

67. Filip Adžić, specijalista turizmolog

68. Mr Zdravko Blečić, magistar evropskih integracija

69. Mr Predrag Mijaijlović, građevinski inženjer

70. Borislav Boro Mrvaljević, mašinski inženjer

71. mr Đorđe Uskoković, sociolog

72. Branislav Tomović, diplomirani inženjer

73. Dragan Vujisić, diplomirani pravnik

74. Dejan Mijović, diplomirani ekonomista

75. Mr. Ranko Vuković, politikolog

76. Miloš Šušter, diplomirani ekonomista

77. Blažo Rađenović, diplomirani ekonomista

78. Vladana Lompar, diplomirani ekonomista

79. Petar Martinović, advokat

80. Luka Rakčević, pravnik

81. Zoran Mikić, istoričar

82. Mileta Radovanić, politikolog

83. Omer Barjaktari, diplomirani ekonomista

84. Hajrudin Bučan, preduzetnik

85. Rade Milošević, politikolog

86. Milan Đaković, student

87. Maya Beriša, ekološki aktivista

88. Petar Vasović, diplomirani pravnik

89. Ljiljana Jokić, diplomirani pravnik

90. Đorđije Vušurović, diplomirani fiziko-hemičar

91. Boris Marđonović, profesor njemačkog jezika

92. Stefan Pižurica, diplomirani ekonomista

93. Nevruz Šaptafi, preduzetnik

94. Bojan Jevrić, profesor književnosti

95. Miloš Perišić, istoričar

96. Luka Radović, umjetnik i specijalista dizajna i vizuelnih komunikacija

97. Veljko Banović, preduzetnik

98. Momčilo Momo Radnjić, preduzetnik

99. Adela Barba, turizmolog

100. Jelena Vukasović, kulturna radnica

101. Nikola Radman, preduzetnik

102. Aleksandar Šaranović, grafički dizajner

103. Predrag Nikolić, građevinski inžinjer i procjenitelj

104. Veljko Dedejić, profesor književnosti

105. Husein Ljaić, diplomirani ekonomista

106. Goran Šućur, diplomirani pravnik

107. Živko Taušanović, preduzetnik

108. Valentina Tadić, psiholog

109. Pavle Radević, građanski aktivista

110. Prof. Dr Katarina Perović, univerzitetski profesor

111. Dragan Mirković, diplomirani inžinjer

112. Boško Stanišić, ‚diplomirani matemaričar

113. Dr Veselin Latković, internista-kardiolog

114. Prof. dr Milorad Simunović, univerzitetski profesor

115. Jovana Radović, diplomirani ekonomista

116. Dragan Čađenović, profesor književnosti

117. Milan Doderović, diplomirani pravnik

118. Vojislav Gazivoda, diplomirani ekonomista

119. Dobrinka Đorđić, poljoprivredni inženjer

120. Nedjeljko Janjić, diplomirani inženjer

121. Stefan Kastratović, sportista

122. Ivan Delević, mašinski inženjer

123. Nada Ćeranić, profesorica književnosti

124. Dr Dubravka Barović Džankić, kardiolog

125. Jovan Eraković, satiričar

126. Kasech Adamu Sekulović, prevodilac

127. Dubravka Obradović, diplomirani ekonomista

128. Stanko Dabanović, penzioner

129. Goran Šćepanović, preduzetnik

130. Anja Kaluđerović, diplomirani pravnik

131. Branko Petričević, diplomirani pravnik

132. Dejan Obradović, diplomirani inženjer

133. Edis Ćatović, diplomirani pravnik

134. Miodrag Vlahović, preduzetnik

135. Mirko Kovačević, diplomirani pravnik

136. Nedeljko Šuškavčević, ekonomista

137. Aleksandar Dabović, brodomašinski inženjer

138. Milijana Vukotić Jelušić, magistricu političkih nauka