“SABIRAČI PERJA” Ekonomski eksperti o Vladinom Trećem paketu ekonomskih mjera

Vladin treći paket pomoći privredi i građanima, za ublažavanje posljedica epidemije koronavirusa, ekonomski eksperti ocjenju kao nerealan, uopšten”, i kao “spisak želja”

“Tek smo počeli sa kišnom fotosinezom Trećeg paketa želja, imamo materijala koje mjerimo u kubicima slane vode”, navodi ekonomista Miloš Vuković, vlasnik konsultatntske kuće Fidelity, u svom osvrtu koji je nazvao “Sabirači perja”.

“Uočili smo grešku, pazite sad, od 225 miliona eura što čini 18% ukupnog Trećeg paketa želja.

Obratite pažnju na sljedeće: u zbirnoj tabeli, u kojoj je da pregled investicija u sektoru energetike, jasno piše da će investicije u solarnu elektranu Briska Gora do 2024. godine iznositi NULA EURA, dok je u posebnoj tabeli navedeno da će investicije iznositi 180 miliona eura. Zapravo, u zbirnoj tabeli piše da se do 2024. neće raditi Briska Gora a u pojedinačnoj tabeli je uredno naveden plan investicija po godinama.

Slična ali manje drastična stvar je kada pogledamo investicije u vjetro elektranu Gvozd: u zbirnoj tabeli piše da je investicija teška 105,3 miliona eura a u pojedinačnoj je čak 45 miliona eura manje – 60,3 miliona eura. Takođe, ne slažu se investicioni podaci po godinama”, navodi Vuković i dodaje:

“Da podsjetimo: Treći paket želja je detaljno brižljivo pripreman 3 mjeseca a samo u dva projekta iz energetike ne slažu se podaci za čak 225 miliona eura, što je 18% ukupnog Trećeg paketa želja. Što bi se desilo da su ga kraće spremali, ne smijemo ni da zamislimo. Ili možemo. Posebnu emociju u našoj maloj staklenoj bašti gajimo prema projektima Trećeg paketa želja koji se odnose na poljoprivredu.

Naime, u uvodnom dijelu teksta kojim nas autori uvode u loš krimi poljoprivredni zaplet, navodi se sljedeće: u periodu 2017-2020 godine, u poljoprivredu je investirano 128,92 miliona eura.

Pazite sad to ludilo: iako je u poljoprivredu investirano 128,92 miliona eura, Crna Gora je 2019. godine zabilježila spoljnotrgovinski deficit u toj istoj oblasti poljoprivrede i to u iznosu od 530 miliona eura. Dakle, investicije od 128,92 miliona eura su zapravo – uvećale spoljnotrgovinski deficit.

I sad neko misli da će kroz “koncepte brzog prodora u poljoprivredi” (ozbiljno ovako pišu) sa investicijama od 85 miliona eura, dakle manjim od pomenutih 128,92 miliona eura, da naprave supstituciju uvoza od čak 94 miliona eura.

Zapravo su priznali da je većina od pomenutih 128,92 miliona eura potrošena ili nenamjenski ili u neisplative investicije”, navodi Vuković.

Ekonomska analitičarka Mila Kasalica rekla je u izjavi za TV Vijesti da joj nije jasno kako će Vlada naći preko milijardu i 200 miliona?

“Koji to novci stvarno mogu da finansiraju milijardu i 222, lijepo je napisati brojku, praviti tabelu na 33. strani, ali je pitanje odakle ti novci stvarno dolaze i koja privreda iz poreza stvarno to može da finansira. Čak i da dobijemo sredstva iz kredita, moraćemo da znamo tačno šta hoćemo, a ne da kažemo podrška turizmu od 100 miliona ili od 82 miliona, šta to stvarno znači”, kazala je Kasalica.