Jutarnji: Srpski EXPO košta kao tri Pelješka mosta, a pozadina priče mogla bi biti pogubna za cijelu zemlju
Za nešto više od dvije godine u srpskoj prestonici trebalo bi da bude organizovan Ekpo 2027, događaj koji predsjednik Srbije vidi kao krunu svoje vladavine. Uprkos nazivu, to nije velika Svjetska izložba, Ekposition universelle, koja je Parizu dala Ajfelov toranj, San Francisku Palatu lijepih umjetnosti, Briselu Atomijum, a Rimu, iako neodržavanom, magični EUR. “Prava” svjetska izložba organizuje se svakih pet godina, a ovogodišnja će privući 28 miliona posjetilaca u Osaku u Japanu, piše Jutarnji list.
Beograd je dobio „mali Ekspo”, specijalizovanu tematsku izložbu koja se nalazi između dva sveta. Koliko god se Vučić u svojim pompeznim i patetičnim nastupima trudio da Beogradski ekspo predstavi kao najveći događaj na planeti 2027. godine, realnost ne potvrđuje ova megalomanska lutanja. O veličini i značaju specijalizovanih izložbi malog Ekpo-a možda najbolje govori podatak da je održan tri puta u Plovdivu u Bugarskoj: 1981, 1985. i 1991. Za razliku od stvarne izložbe, koja traje pola godine, nema prostornog ograničenja, a zemlje učesnice mogu da grade svoje paviljone. Poređenja radi, ovogodišnji pravi Ekpo u Osaki prostiraće se na 155 hektara, a naredni, u Rijadu u Saudijskoj Arabiji 2030. godine, čak 600, piše Jutarnji.hr.
Specijalizovane izložbe su uvek tematske. Srbi su planirali da Beograd posvete onome što veruju da najbolje rade na svetu: sportu i muzici.
Beogradska čaršija, lokalna varijanta špice, podrugljivo je naziva „Ekspo sa Aliekspresa” jer „nije ona prava”. Pravo ili ne, okrenuće veliki novac: zvanična cena održavanja izložbe, prema njenom sekretarijatu, iznosi 1,29 milijardi evra.
Za tu sumu mogla bi da se grade čak tri Pelješka mosta ili stotinak kilometara autoputeva, koji se ubrzano grade u Srbiji i tamo gde nema saobraćajne ili ekonomske opravdanosti po klasičnim parametrima. Ali režim na taj način pokušava da stvori strateška partnerstva dajući poslove kompanijama i zemljama od kojih očekuje političku podršku. Infrastrukturu u Srbiji grade Kinezi, Azerbejdžanci i američki Behtel, isti onaj koji je u Sanaderovo vreme gradio autoput A1.
Planirana milijarda i trista miliona investicija u Beogradski ekspo uključuje samo direktne troškove. Kad se tome dodaju i oni koji nisu formalno uključeni u izložbu, ali su povezani sa njom, od asfaltiranja postojećih gradskih ulica i izgradnje novih puteva, vodovoda i kanalizacije, preko šminkanja fasada, podsticaja za nove hotele i kupovinu novih vozova, autobusa, trolejbusa, tramvaja i brodova na Savi, pa do telekomunikacija i u oblasti telekomunikacija koje direktno ulažu u infrastrukturu, 7 ko zna šta sve to ulaže u infrastrukturu7 i ko zna! Poređenja radi, planirana cena šestomesečne svetske izložbe Ekpo 2030 u Rijadu je osam milijardi.
