U Podgorici sve manje zelenila

Pod­go­ri­ca je u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji slo­vi­la kao grad ko­ji je bio pre­o­po­zna­tljiv po dr­vo­re­di­ma i ve­li­kom bro­ju ze­le­nih po­vr­ši­na. Me­đu­tim, ka­ko se grad sve vi­še ši­rio i ur­ba­ni­zo­vao, ta­ko su se i ze­le­ne po­vr­ši­ne sma­nji­va­le, što je po­seb­no iz­ra­že­no u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na. Ta­ko su glav­ne grad­ske uli­ce Her­ce­go­vač­ka i Slo­bo­de da­nas po­plo­ča­ne i iz­be­to­ni­ra­ne, iako su ne­ka­da bi­le pre­po­zna­tlji­ve po dr­vo­re­di­ma. Je­di­no su dio gra­da oko Bu­le­va­ra Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, ne­ka­da­šnjeg Le­nji­no­vog, i Blok pet za­dr­ža­li pre­đa­šnji iz­gled ko­ji kra­se vi­so­ki dr­vo­re­di, sre­đe­ni par­ko­vi i ze­le­na ostr­va iz­me­đu sa­o­bra­ćaj­nih tra­ka. Po­sled­njih go­di­na ne­ka­da­šnje li­va­de i po­lja­ne, po­če­li su da za­mje­nju­ju kvar­to­vi oko­va­ni be­to­nom, u ko­ji­ma je pra­vo ču­do vi­dje­ti dr­ve­će i par­ko­ve. Ta­kav je slu­čaj sa no­vo­i­zgra­đe­nim grad­skim če­tvr­ti­ma Blok de­vet i Si­ti kvart, či­ji mje­šta­ni va­pe za ze­le­nim po­vr­ši­na­ma.
– Blo­ku de­vet ne­do­sta­ju ze­le­ne po­vr­ši­ne i par­ko­vi sa mo­bi­li­ja­rom gdje bi dje­ca mo­gla da se igra­ju. Po­lja­na iz­me­đu Blo­ko­va šest i de­vet je ide­al­na za to i šte­ta je što ni­je is­ko­ri­šte­na, tu će vje­ro­vat­no jed­nog da­na ni­ći zgra­da. Po­sto­je­će dječ­je igra­li­šte je u pri­lič­no lo­šem sta­nju i bi­lo bi li­je­po da se ma­lo do­ve­de u red i da se oko nje­ga po­sa­di ko­je dr­vo- ka­za­la je Bi­lja­na Sta­ni­šić.
Da je Blok de­vet nu­žno ople­me­ni­ti ze­le­nim po­vr­ši­na­ma sma­tra i Ra­den­ko Bra­ša­nac.
– Ne­do­volj­no je ze­le­nih po­vr­ši­na i ovo što ima ni­je ure­đe­no. Ma­da je sve ma­nje pro­sto­ra za to, pri­ti­snuo be­ton sa svih stra­na. Po­di­gli su zgra­de i osim njih ov­dje ne­ma ni­šta. Ka­da upe­ku vru­ći­ne, ne mo­že­te ni­gdje iza­ći na­po­lje da se za­klo­ni­te u hla­do­vi­ni, jer ne­ma ni klu­pa za sje­de­nje is­pred zgra­da. Klu­pa je­di­no ima is­pred ovih sta­ri­jih zgra­da u Blo­ku pet i šest. To su pri­lič­no sre­đe­ni kvar­to­vi, što se to­ga ti­če, ma­da se Bu­le­var Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i dio oko Vek­tre naj­bo­lje odr­ža­va­ju. Ta­ko bi tre­ba­lo i dru­ge kvar­to­ve sa pe­ri­fe­ri­je sre­di­ti. Be­ton je na­ša sva­ko­dnev­ni­ca. Ne bi bi­lo vi­ška da se po­sa­di ko­je dr­vo, ze­le­ni­la ni­kad do­sta- oci­je­nio je Bra­ša­nac.
Sta­nov­ni­ci Si­ti kvar­ta, ta­ko­đe bi vo­lje­li da u svom okru­že­nju ima­ju vi­še ze­le­nih po­vr­ši­na na ko­ji­ma bi mo­gli da bo­ra­ve.
– Tre­ba­lo je is­pla­ni­ra­ti vi­še ze­le­nih po­vr­ši­na ov­dje, jer ka­da upe­če sun­ce to­li­ko se za­gri­je be­ton­ski pla­to iz­me­đu zgra­da, da zna da bu­de pre­vru­će, po­seb­no lje­ti. Pro­stor iz­me­đu zgra­da je pri­lič­no ši­rok, to je li­je­po, ali ga je tre­ba­lo is­ko­ri­sti­ti za ze­le­ne po­vr­ši­ne ko­je de­fi­ni­tiv­no fa­le. Na ovom pla­tou iz­gra­đe­ne su klu­pe na ko­ji­ma se mo­že sje­dje­ti je­di­no uve­če jer pre­ko da­na zbog vru­ći­ne ni­ko ne sje­di. Ljep­še bi bi­lo da je po­ne­ko dr­vo po­sa­đe­no po­red tih klu­pa. Pret­po­sta­vljam da ni­su to ura­di­li zbog pod­zem­nih ga­ra­ža- na­ve­la je Iva­na Me­de­ni­ca.
Nik­ša Štu­ra­no­vić sma­tra da bi Si­ti kvart bio mno­go ljep­ši, da se u nje­mu iz­gra­dio park.
– To bi bi­la od­lič­na ide­ja. Zbog lje­po­te Si­ti kvar­ta tre­ba da se za­sa­di vi­še dr­ve­ća, kao i zbog hla­da jer su lje­ta ov­dje ne­iz­dr­ži­va. Ogrom­ni pro­sto­ri iz­me­đu zgra­da, po­plo­ča­ni i iz­be­to­ni­ra­ni, mo­gli su se is­ko­ri­sti­ti za sad­nju dr­ve­ća. Ima pre­vi­še be­to­na na ko­jem se igra­ju dje­ca, ali za­što se oni ne bi igra­li na ne­kom dječ­jem igra­li­štu na ze­le­noj po­vr­ši­ni. Za­sa­đe­no je is­pred zgra­da ni­sko ra­sti­nje i po­ne­ko sta­blo ko­je vi­še slu­ži za ukras, ali to ni­je do­volj­no- re­kao je Štu­ra­no­vić.