Zbog droge, tablete preprodaju po15 eura

Ro­di­te­lji iz Ko­to­ra op­tu­ži­li su Cen­tar za men­tal­no zdra­vlje Do­ma zdra­vlja u tom gra­du da nar­ko­ma­ni­ma i mla­di­ma ko­ji ho­će da za­ra­de, ne­kon­tro­li­sa­no pro­pi­su­ju „bu­pre­nor­fin” za li­je­če­nje za­vi­sno­sti od he­ro­i­na, ko­ji se na cr­no pre­pro­da­je di­le­ri­ma od 10 do 15 eura za ta­ble­tu. U do­pi­su ko­ji su do­sta­vi­li „Da­nu”, uz­ne­mi­re­ni ro­di­te­lji is­ti­ču da se zlo­u­po­tre­blja­va te­ra­pi­ja za nar­ko­ma­ne – ta­ble­te „bu­pre­no­rfin”, od ko­jih mla­di po­sta­ju za­vi­sni­ci. Oni upo­zo­ra­va­ju da se ku­ti­ja od se­dam ta­ble­ta u Do­mu zdra­vlja Ko­tor pro­pi­su­je za­vi­sni­ci­ma sta­ri­jim od 18 go­di­na, na­kon što se sa­mi pri­ja­ve da su ko­ri­sni­ci opoj­nih dro­ga. Ro­di­te­lji tvr­de da su ta­ble­te pre­pla­vi­le pri­mor­ske gra­do­ve Ko­tor, Her­ceg No­vi i Bu­dvu i tra­že da se uki­ne te­ra­pi­ja li­je­kom „bu­pre­nor­fin” i re­vi­di­ra spi­sak za­vi­sni­ka ko­ji­ma se iz­da­je.
– Psi­hi­ja­tar Alek­san­dar Ma­čić im pro­pi­še te­ra­pi­ju uz mi­ni­mal­no jed­nu ta­ble­tu dnev­no, on­da ura­de test i bu­du po­zi­tiv­ni na ovaj li­jek. Po­no­vo do­bi­ju re­cept i po­dig­nu te­ra­pi­ju u dr­žav­noj apo­te­ci, is­pred ih če­ka di­ler ko­me ih pro­da­ju ra­di za­ra­de. U ku­ti­ji ima se­dam ta­ble­ta, a oni pro­da­ju ve­ći­nu i uzi­ma­ju po po­lo­vi­nu ta­ble­te, ka­ko bi bi­li po­zi­tiv­ni na te­stu i po­no­vo ima­li pra­vo da po­dig­nu li­jek i ta­ko se vr­te u krug. Omla­di­na ne zna da je „bu­pre­nor­fin” ta­ble­ta go­ra od he­ro­i­na i da stva­ra do­ži­vot­nu za­vi­snost, a oni ko­ji se ni­ka­da ni­je­su dro­gi­ra­li po­sta­ju za­vi­sni­ci da bi mo­gli da za­ra­de, a ta­ko uklju­ču­ju i svo­je pri­ja­te­lje – is­ti­ču ro­di­te­lji u do­pi­su.
Oni na­gla­ša­va­ju da je opa­sno to što je­dan lje­kar mo­že da pro­pi­še ta­kvu te­ra­pi­ju na osno­vu tvrd­nje pa­ci­jen­ta da je nar­ko­man i da bes­plat­no do­bi­ja „bu­pre­nor­fin”, ko­ji se zlo­u­op­tre­blja­va, bez utvr­đi­va­nja me­di­cin­ske oprav­da­no­sti.
– Pi­ta­mo ho­će li dr­ža­va do­pu­sti­ti da nam ne­struč­nost uni­šta­va omla­di­nu. Zah­ti­je­va­mo da se te­ra­pi­ja iz­da­je sa­mo nar­ko­ma­ni­ma ko­ji­ma je neo­p­hod­na, da se ko­ri­sti u usta­no­va­ma, a ne da im lje­ka­ri, sa­mo ra­di od­bi­ja­nja, sva­ki dan bez kon­tro­le pro­pi­su­ju li­jek. Ima­mo slu­čaj da je mla­dić, ko­ji je ina­če spor­ti­sta i ni­je nar­ko­man, po­stao za­vi­san da bi za­ra­dio no­vac pre­pro­da­jom „bu­pre­nor­fi­na”. Na­kon što ni­je mo­gao da pre­bo­li fi­zič­ku kri­zu bez tog li­je­ka, po­ku­šao je da se ubi­je. Mla­dić je šest mje­se­ci po­ku­ša­vao da se od­vik­ne od ko­ri­šće­nja „bu­pre­nor­fi­na”, ali je za­vi­snost iz da­na u dan bi­la sve go­ra, ta­ko da je po­sled­nji tre­nu­tak da se spri­je­či ne­kon­tro­li­sa­no pro­pi­si­va­nje li­je­ka – upo­zo­ra­va­ju ro­di­te­lji u do­pi­su.
Psi­hi­ja­tar Cen­tra za men­tal­no zdra­vlje u Ko­to­ru Alek­san­dar Ma­čić ka­zao je za „Dan” da „bu­pre­nor­fin” pro­pi­su­ju u skla­du sa svjet­skim stan­dar­di­ma, i da pro­gram sma­nje­nja šte­te mo­ra da bu­de ši­ro­ko otvo­ren, jer sa­mo ta­ko mo­že is­pu­ni­ti dru­štve­no ko­ri­snu, pre­ven­tiv­nu ulo­gu.
– Pro­gra­mi „sma­nje­nja šte­te”, me­đu ko­ji­ma su me­ta­don­ski i bu­pre­nor­fin­ski sup­sti­tu­ci­o­ni pro­gra­mi, ne­sum­nji­vo su vi­še­stru­ko ko­ri­sni za po­je­din­ce i nji­ho­ve po­ro­di­ce, po­go­to­vo za dru­štvo u cje­li­ni. Tač­no je da za­vi­sni­ci tre­ba sa­mo da se ja­ve, a ne znam ka­ko bi dru­ga­či­je tra­ži­li li­jek. Moj je po­sao da pro­ci­je­nim da li im je „bu­pre­nor­fin” po­tre­ban ili ni­je. Ni­je tač­no da sva­ko ko do­đe do­bi­je „bu­pre­nor­fin”, tač­no je da ga do­bi­je sva­ko ko­me je po­tre­ban. Me­đu za­vi­sni­ci­ma ima po­ve­ćan broj onih sa psi­ho­pat­skom struk­tu­rom ka­rak­te­ra, a uvi­jek ima i onih ko­ji će iz ovih ili onih raz­lo­ga po­ku­ša­ti da zlo­u­po­tre­be ova­kve pro­gra­me, što je na ne­ki na­čin ura­ču­na­ta, pred­vi­đe­na šte­ta i pri­je ne­go se ova­kvi pro­gra­mi za­poč­nu – sa­op­štio je dr Ma­čić.
On tvr­di da za sva­kog za ko­ga se sa­zna da pro­da­je „bu­pre­nor­fin” sli­je­de sank­ci­je u okvi­ru nad­le­žno­sti Cen­tra, sve do is­klju­če­nja iz pro­gra­ma.
– Mi ni­je­smo ni po­li­ci­ja, ni tu­ži­la­štvo. Pr­vo pi­ta­nje ve­za­no za ano­nim­ni do­pis je – ko su oni ko­ji ku­pu­ju „bu­pre­nor­fin” na cr­nom tr­ži­štu. Ako im je po­tre­ban mo­gu da ga do­bi­ju bes­plat­no. To su uglav­nom za­vi­sni­ci od he­ro­i­na ko­ji sma­tra­ju da se sa­mi mo­gu li­je­či­ti i ko­ji ne že­le da do­la­ze u naš cen­tar, zna­ju­ći da mo­ra­ju bi­ti pri­ja­vlje­ni u oba­ve­zni re­gi­star za­vi­sni­ka, dru­go za­vi­sni­ci ko­ji ho­će da „pre­bro­de ko­ji dan” jer ne mo­gu da na­ba­ve he­ro­in, i tre­će – oni ko­ji zna­ti­želj­no že­le da pro­ba­ju no­vu „dro­gu”. Auto­ri pi­sma tre­ba­lo bi svo­ju dje­cu da po­tra­že me­đu gru­pa­ma za­vi­sni­ka – na­gla­ša­va Ma­čić.
On is­ti­če da je sva­ki za­bri­nu­ti ro­di­telj uvi­jek do­bro­do­šao na raz­go­vor ko­ji je ano­ni­man i dis­kre­tan, a mo­že i da se obra­ti te­le­fo­nom. Po­ja­šnja­va i da su pro­gra­mi sup­sti­tu­ci­je he­ro­i­na, ko­ji ne mo­gu bi­ti pre­ki­nu­ti ka­da se jed­nom za­poč­nu, od vi­tal­nog zna­ča­ja za dru­štvo.