NAŠE PARE Šefu Đukanovićevog kabineta plata veća nego sudiji

Šefu premijerovog kabineta koeficijent za platu biće 22, a sudiji Osnovnog suda 18. Iako su ministri finansija i rada Radoje Žugić i Zorica Kovačević najavljivali da će tražiti da se funkcionerima nakon isteka mandata plata daje samo pola godine, Vlada je na kraju ipak odlučila da im se zarada isplaćuje godinu dana. 

Vlada je uoči Nove godine u skupštinsku proceduru predala predlog zakona o zaradama u javnom sektoru koji karakterišu isključivo kozmetičke izmjene. Naime, tim aktom je propisano da će plata šefu kabineta premijera Crne Gore biti veća nego sudiji Osnovnog suda. Šefu kabineta premijera koeficijent za platu biće 22, a sudiji Osnovnog suda 18, piše Dan.

 Trenutni šef kabineta premijera Mila Đukanovića je Rajko Kovačević.
Direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost, koeficijent će biti 25, sudiji Višeg suda 22. Koeficijent direktora Uprave policije, Poreske uprave i Uprave carina biće, 19, dok će Državne izborne komisije biti 22.
Naj­vi­ši dr­žav­ni funk­ci­o­ne­ri na­kon od­la­ska sa funk­ci­je pla­tu će pri­ma­ti još go­di­nu da­na, a ne šest mje­se­ci ka­ko su ra­ni­je obe­ća­va­li po­je­di­ni pred­stav­ni­ci Vla­de. U pred­lo­gu Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru, ko­ji je uoči Nove godine 31. de­cem­bra pre­dat u skup­štin­sku pro­ce­du­ru, ni­je­su uvr­šće­ne ne­ke od osnov­nih od­red­bi na ko­ji­ma su in­si­sti­ra­li pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta, od­no­sno ni­je­su po­ve­ća­ne pla­te za­po­sle­ni­ma ko­ji ra­de ad­mi­ni­star­tiv­ne po­slo­ve, dok su funk­ci­o­ne­ri­ma pri­ma­nja osta­la ista ili su po­ve­ća­na.
Mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić na­ja­vio je ra­ni­je da će se za­jed­no sa ko­le­gi­ni­com Zo­ri­com Ko­va­če­vić bo­ri­ti za to da jav­ni funk­ci­o­ne­ri na­kon pre­stan­ka funk­ci­je pri­ma­ju za­ra­du na­red­nih šest mje­se­ci, umje­sto dvi­je go­di­ne, ka­ko je to ra­ni­je bi­lo pred­vi­đe­no pred­lo­gom za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru.
Vla­da je na po­sled­njoj sjed­ni­ci u 2015. go­di­ni, 28. de­cem­bra, usvo­ji­la za­pi­snik sa sjed­ni­ce 5. no­vem­bra za tač­ku ko­ja se ti­če Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru, iako je ra­ni­je za „Dan” u vi­še na­vra­ta sa­op­šte­no da će se o tom ak­tu ras­pra­vlja­ti kao o po­seb­noj tač­ki.
U sa­op­šte­nju na­kon sjed­ni­ce Vla­de 28. de­cem­bra ni­je na­ve­de­no da je utvr­đe­na ko­nač­na ver­zi­ja pred­lo­ga Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru. Iako taj za­kon ni­je usvo­jen Za­kon o bu­dže­tu za 2016. pla­ni­ran je u skla­du sa njim.
Pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta ra­ni­je su sa­op­šti­li da su im pred­stav­ni­ci Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja sa­op­šti­li da je pri­hva­tljiv pred­log da se sma­nje ko­e­fi­ci­jen­ti za jav­ne funk­ci­o­ne­re iz ka­te­go­ri­ja „A”, „B” i „C”, gdje spa­da­ju pred­sjed­nik dr­ža­ve, pre­mi­jer, pred­sjed­nik skup­šti­ne, mi­ni­stri, tu­ži­o­ci, su­di­je, ge­ne­ral­ni se­kre­ta­ri, re­vi­zo­ri, po­sla­ni­ci, se­kre­ta­ri mi­ni­star­sta­va i dru­gih in­sti­tu­ci­ja, di­rek­to­ri, sa­vjet­ni­ci u Vla­di, še­fo­vi ka­bi­ne­ta i po­moć­ni­ci di­rek­to­ra. Sma­nji­va­njem ko­e­fi­ci­je­na­ta za na­ve­de­ne ka­te­go­ri­je funk­ci­o­ne­ra po­ve­ća­le bi se pla­te za slu­žbe­ni­ke iz ka­te­go­ri­je „D”, a tu spa­da­ju in­spek­to­ri, sa­mo­stal­ni sa­vjet­ni­ci, ko­or­di­na­to­ri, na­čel­ni­ci, še­fo­vi, sa­mo­stal­ni re­fe­ren­ti i na­mje­šte­ni­ci. Ipak to se ni­je de­si­lo, jer su za­po­sle­ni­ma u gru­pi „D” koe­fi­ci­jen­ti osta­li isti.
Vla­di­nim iz­mje­na­ma ko­rist će ima­ti pred­sjed­nik Se­na­ta Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je ko­jem je ko­e­fi­ci­jent sa 26 po­ve­ćan na 28. Pred­sjed­ni­ku Uprav­nog su­da ko­e­fi­ci­jent je po­ve­ćan sa 24 na 25, čla­nu Se­na­ta Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je sa 24 na 26. Se­kre­ta­ru So­ci­jal­nog sa­vje­ta ko­e­fi­ci­jent ne­će bi­ti 18 ka­ko je to ra­ni­je Vla­da bi­la na­u­mi­la, već 15, a po­moć­ni­ku ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Vla­de 18 umje­sto 20.
U gru­pi po­slo­va „D” ni­jed­noj ka­te­go­ri­ji ko­e­fi­ci­jent ni­je po­ve­ćan.
Za­ko­nom ko­ji je pred­lo­žen Skup­šti­ni ni­je uva­žen za­htjev sin­di­ka­ta da se za­po­sle­ni­ma u op­šti­na­ma ne sma­nju­ju pla­te 10 od­sto uko­li­ko lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ima­ju du­go­va­nja po osno­vu kre­di­ta, ga­ran­ci­ja i po­re­za du­gu­ju pre­ko 10 po­sto te­ku­ćih pri­ho­da u pret­hod­noj go­di­ni. Iz rad­ne gru­pe ko­ja je pi­sa­la za­kon ipak tvr­de da ova stav­ka ne zna­či sma­nji­va­nje pla­ta, već „sa­mo bu­dže­ta za za­ra­de”.
Iako su sin­di­ka­ti in­si­sti­ra­li da se uki­ne od­red­ba po ko­joj bi se za­po­sle­ni­ma u re­gu­la­tor­nim ti­je­li­ma, agen­ci­ja­ma i pred­u­ze­ći­ma u vla­sni­štvu dr­ža­ve pla­ta usled po­slo­va­nja sa gu­bit­kom sma­nji­va­la na mi­ni­mal­nu za­ra­du, Vla­da je sa­mo iz­mi­je­ni­la taj član. Na­i­me, Vla­da je pro­pi­sa­la da će se za­po­sle­ni­ma uku­pan fond za za­ra­de sma­nji­va­ti za 10 od­sto u pr­voj i za još pet od­sto u dru­goj go­di­ni, ali ni­gdje se ne po­mi­nje po­seb­no sank­ci­o­ni­sa­nje di­rek­to­ra.
Sa dru­ge stra­ne, re­gu­li­sa­no je da do­da­tak na osnov­nu za­ra­da za­po­sle­nom ko­ji oba­vlja po­slo­ve na od­re­đe­nim rad­nim mje­sti­ma mo­že bi­ti 30 od­sto. Rad­ni­ci ko­ji ra­de no­ću, pra­zni­ci­ma pre­ko­vre­me­no, te de­žu­ra­ju ili su u pri­prav­no­sti, mo­gu ra­ču­na­ti na do­da­tak od 45 od­sto. To ogra­ni­če­nje se ne od­no­si na za­po­sle­ne u z­drav­stve­nim usta­no­va­ma.
Vla­da je ipak pri­hva­ti­la za­htjev sin­di­ka­ta da se mi­nu­li rad ne sma­nju­je na 0,5 od­sto, već je osta­vlje­no da se nje­go­va vi­si­na ure­di ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom.M.S.

Sa­mi se­be na­gra­đu­ju

Vla­da je pred­lo­že­nim za­ko­nom da­la mo­guć­nost da se za­po­sle­ni­ma u agen­ci­ja­ma, ne­za­vi­snim ti­je­li­ma i pred­u­ze­ći­ma, ko­ji ostva­ru­ju sop­stve­ne pri­ho­de u skla­du sa za­ko­nom, za iz­u­zet­ne re­zul­ta­te i kva­li­tet ra­da, ko­ji­ma do­pri­ne­se uve­ća­nju pri­ho­da naj­ma­nje 20 od­sto u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu ili uma­nje­nju ras­ho­da naj­ma­nje 20 po­sto u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu, mo­že iz sop­stve­nih pri­ho­da ostva­ri­ti go­di­šnju na­gra­du u iz­no­su od jed­ne do pet pro­sječ­nih ne­to za­ra­da u tom prav­nom li­cu, u skla­du sa ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom ili dru­gim ak­tom, ali bez sa­gla­sno­sti iz­vr­šne vla­sti. Ra­ni­je je bi­lo pla­ni­ra­no da na te na­gra­de sa­gla­snost da­je Vla­da.
Ono što je pri­hva­će­no od pred­lo­ga sin­di­ka­ta je i stav­ka da će mo­ći da pre­go­va­ra­ju sa po­slo­dav­ci­ma oko ot­prem­ni­na, ma­da je ta­kva prak­sa po­sto­ja­la i do sa­da u ve­ći­ni slu­ča­je­va.