“TITOGRADSKI” SLOVENAC: Služio sam vojsku u MASLINAMA prije 50 godina, i došao sam da opet vidim Titograd
Jaka Razpet prešao je 750 kilometara, i to na ovom neobičnom četvorotočkašu, da bi stigao u Podgoricu i prisjetio se – vojničkih dana!
Vremešni Slovenac iz Ljubljane zagazio je u osmu deceniju, a služio je vojsku u kasarni u Maslinama prije više od pola vijeka.
– Hoću da vidim kasarnu u Maslinama, Ćemovsko polje, Cijevnu. Vojsku sam ovdje služio 18 mjeseci i za Titograd me vežu lijepe uspomene, kaže nam Jaka dok čeka svoje “Nikšićko” u Njegoševoj. Neće da prizna da li je u tim uspomenama i neka lijepa Titograđanka. Raspituje se kako da dođe na glavni titogradski trg, jer se sve, veli promijenilo.
-U Titogradu su bile najbolje ćevabdžinice i baklave, ali više ih nema. Puno toga više nema. Nema ni voza “Ćiro” kojim sam došao iz Slovenije da služim vojsku.
-Radio sam na Železnici u Sloveniji i kada sam otišao u penziju, napavil sam ovaj bicikl i putujem. Imam ženu, dvije ćerke i unuku i oni su se ispočetka hvatali za glavu gde ja to idem, smije se simpatični Slovenac.
Jaka na biciklu ima sve što mu treba – sto, stolicu, krevet, šator…
-Zanoćim gdje sitgnem, ponekad u nečijem dvorištu, nekad iza neke kafane, ljudi najčešće nemaju ništa protiv i ljubazni su. Ovdje ću da sačekam kolegu koji je sada u Sarejevu. On im 73 godine, i prešao je na ovakvom biciklu mnogo više kilometara nego ja. Prokrstario je čak od Vankuvera do Toronta. Ja sam obišao lokal, Sloveniju, bio sam u Italiji, Austriji, Crnoj Gori, sada idemo u Albaniju.
Ova skalamerija ne ide brzo. Ima oko 100 kila, po ravnom prelazim oko deset kilometara na sat, a nizbrdo i do 40, brže ne smijem, priča Jaka. Ova putovanja su za njega avantura i ne može da iščeka tople dane da krene na put. Tako već pet godina.
Na zastavici koju je ponosno zakačio na svom biciklu piše POTEPINI. LUTALICE.
(Volim Podgoricu)
