Povodom apela za pomoć djevojčici Anji Mirović iz Bijelog Polja, koji je uputila Banka hrane, pojedini mediji, kako navode iz ove NVO, izrazili su sumnju u objektivnost cijele priče.
Medije je interesovalo da li Banka hrane, prije apela za pomoć, provjerava na terenu pravo stanje. Navodno, neko je prijavio oca djevojčice, da je “tjera na prosjačenje”.
Anja ima samo 14 godina, a već je VELIKI BORAC: Živi sama, NEMA STRUJU, VODU NI NOVAC ZA HRANU
Banki hrane je, dodaju, otac djevojčice rekao da je Anja ispitivana u CB i da je jako uznemirena a da je sin takođe imao jako neprijatnu situaciju kada su nadležni ušli u sobu u kojoj živi i otorili frižider da vide ima li hrane u njemu, navodi se u saopštenju Banke hrane.
Reagovanje Banke hrane prenosimo u cjelosti:
-Banka hrane je na molbu Anje za pomoć stavila apel za pomoć na fb stranici. Nije apel poslat medijima .
Mi smo porodici Mirović pomagali i ranije tako da smo upoznati sa njihovim problemima.
Kako je Anja napisala srceparajuću molbu, ljudski smo reagivali i pozvali oko 8 200 pratilaca stranice Banke hrane CG na pomoć curici.
Ljudi su odreagovali odlično i odmah je krenulo pomaganje.
Svaka čast nama svima !
Radi eventualnih zlopupotreba, sklonili smo vrlo brzo apel za pomoć, mislimo da nije bio više od sat vremena na FB stranici BH CG.
Kako se humanost ne može obuzdati, ljudi su širili informaciju o djevojčici i njenim problemima- neki mediji su samoinicijativmo objavili apel Anje za pomoć.
Mi smo razgovarali sa Anjom i njenim ocem. Oni potvrdjuju da žive jako teško i da im pomoć treba.
Da li otac tjera kćerku na prosjačenje, ne znamo.’
U svakom slučaju, tim problemom trebali su da se bave nadležni odmah po eventualnom saznanju.
Šta su oni učinjeli da to spriječe, ako je istina i zaštite djecu?
Kako de organi odlose prema djeci koja žive u nemaštini?
Da li djeluju preventivno i smanjuju mogućnost da siromaštvo postane njihiva svakodnevica?
Siromaštvo pogubno djeluje na djecu i ostavlja trajne posledice na njihov život.
Da li želimo da ta djeca sjutra budu takodje siromašni roditelji kao sto je to bio slučaj i njihovim poridicama?
Nama je otac djevojčice rekao da je Anja ispitivana u CB i da je jako uznemirena zbog toga a da je sin takođe imao jako neprijatnu situaciju kada su nadležni ušli u sobu u kojoj živi i otvorili frižider da vide ima li hrane u njemu.
Da li je uobičajeno da se maloljetna djeca tretiraju na ovaj način?
Njima treba pomoć a ne atak na njihovu ličnost, složiće se svaki psiholog.
Ono što mi kao humanitarna organizacija želimo, je da pomognemo svima kolijima pomoć treba a posebno djeci, koliko je to moguće.
Mi volonterski radimo skoro osam godina , bez kancelarije, automobila,novca . Naša misija je pomagati i ništa više od toga.
Znamo da je otac ozbiljno bolestan godinama i da žive na ivici egzistencije dugo. Je li to dovoljan razlog da se upustimo u pomaganje?
Nemamo službu za provjeru ljudi (niti bilo koju službu, svi sve radimo sami, volonterski koliko možemo) tako da se naš rad zasniva na onome što vidimo sami ili o čemu nas obavijeste savjesni građani, nerijetko i škole u kojima djeca uče.
Nismo mi specijalizivana ustanova već humani ljiudi koji pomažu.
Pomogli smo do sada preko 17.000 porodica, uglavnom mnogočlanih.
Ko smo mi da sudimo?
Ko ima dileme da li da pomaže ima mogućnost da to ne čini. To je lični izbor.
Mi ćemo se i dalje truditi da pomažemo jer ništa nije humanije nego pomagati onima koji to ne mogu uzvratiti.
Smatramo da bi javnost trebala da čuje šta o svemu ovome imaju da kažu Anja i njen tata.
Djeci koja žive u siromaštvu treba podrška sistema a ne osuda i guranje u izolaciju, zakljućuju iz Banke hrane.
