KRAĐA BEBA KAO DRŽAVNI PROJEKAT! Ljiljana  je rodila blizance, rekli su da je jedan umro, slučajno saznala da UKRADEN I PRODAT BOGATOJ PORODICI! (VIDEO)

– Svake noći kada legnem u krevet, legnem sa nadom da ću sutra saznati nešto o Bogdanu. Dok je živ, roditelj neće izgubiti nadu. Shvatamo da je on odrastao u drugoj porodici, samo želimo da zna da ima majku, oca, brata i sestru i da ga nikada nismo dali – kaže Ljiljana Milovanović iz Jagodine, koja sumnja da joj je sin otet po rođenju i prodat imućnoj porodici iz Kragujevca.

Sumnja i da je bila nadomak toga da svog sina nađe, ali su se novi roditelji, kada su saznali za njenu potragu, preselili na drugo mjesto.

Svoju prvu djecu, dečake blizance, Ljiljana je rodila 17. aprila 1988. godine u jagodinskoj bolnici. Oba dječaka su zaplakala, zdrava i rođena u terminu, ali joj je uveče rečeno da se jedan nagutao plodove vode, te mora u Kragujevac u inkubator.

– Suprug i svekar su svaki dan išli u kragujevačku bolnicu. Nisu bebu vidjeli, ali ih je doktorka obavještavala da je sve u redu. Onda nam je 11. dana stigao telegram da je dete iznenada preminulo – seća se Ljiljana.

Njen suprug je otišao u Kragujevac da preuzme bebu, ali su mu rekli ne, te daj je praksa da se djeca sahrane o bolničkom trošku, jer to su prevelike traume za roditelje, a i imaće oni još djece.

 

Vodiš jedno dijete na more, a drugo ne?

Posle 13 godine Milovanovići su krenuli na more i Ljiljana je pošla da za Darka, sina kojeg je podigla, izvadi u opštini državljanstvo.

– Matičar me je pogledao i upitao: “Kakva si ti to majka, vodiš jedno dijete na more, a drugo ne?”. Slijedila sam se. Rekla sam mu da je Bogdan umro kao beba, da imam samo Darka. “Oba dječaka se vode kao živa. Ne znam ko je šta tu muvao, ali moraš da odeš u Kragujevac i to saznaš sama”- sjeća se njegovih riječi Ljiljana.

Kako je bio petak, ona je pozvala bolnicu i opštinu u Kragujevcu, da se najavi da će u ponedeljak doći po svoju dokumentaciju. Svi su, tvrdi, bili ljubazni i rekli da nema nikakvih problema, jer se dokumentacija uredno čuva.

– U pratnji rođake ljekarke otišla sam prvo u bolnicu. Bilo je jako čudno. U petak su mi rekli da sve imaju, u ponedjeljak da nemaju ništa. Odbila sam da odem dok ne dobijem svoju dokumentaciju. Jedna ljekarka mi je onda dala moje papire – znači ipak su ih imali. Rođaka lekarka odmah je uočila brojne nepravilnosti od kojih je najveća da uopšte ne postoje dokazi da je moje dete bilo u bolnici između 17. i 22. aprila. Stiglo je tamo, ali nijednom nije pregledano, a moralo bi da bude tri puta dnevno. Kada smo pitale lekarku, ona je rekla da više ne može ništa da nam kaže i da dokumentaciju tražimo sudskim putem – kaže Ljiljana.

 

Dobili naredbu da joj ništa ne daju

U opštini Kragujevac ista priča, kaže ona. Svi su joj okrenuli leđa, sem jedne službenice, koja joj je šapnula da su dobili naredbu od šefice da Ljiljani ništa ne izdaju.

– Šapnula mi je: “Ne smem ništa da Vam dam, ali znajte da sa smrtovnicom Vašeg sina ništa nije u redu”. Ipak, kada me je načelnica opštine odbila, poturila mi je smrtovnicu uz moje obećanje da joj papir vratim. Sa smrtovnicom sam otišla natrag na patologiju, gde mi je žena na šalteru rekla da je nemoguće da tako smrtovnica bude tako neuredno popunjena. Čak mi je rekla da će mi, po potrebi, biti svjedok na sudu – kune se Ljiljana.

Ipak, kada se sutradan vratila na patologiju, ta ista službenica, sada u društvu svog šefa, poricala je da ju je ikada vidjela.

– Rekla mi je da ne pravim problem, dok mi je neki ljekar dobacio: “Kakva si ti majka, ako tek sad tražiš sina?!” To me je dotuklo – kaže ova žena.

Tražila ga sa slikom njegovog blizanca

Istovremeno, priče o otetoj i prodatoj djeci počele su da kolaju. Milovanovići su se učlanili u jedno udruženje roditelja i saznali da svi imaju iste priče. Od suda su dobili svoju dokumentaciju, ali Ljiljana kaže da to nisu isti papiri koje su ona i njena rođaka vidjele.

– Ja sam sina počela da tražim po Kragujevcu, sa slikom njegovog brata blizanca. Odem ujutru i vratim se uveče. Jedan fotograf ga je prepoznao, drugi su mi rekli da znaju dečka, da je sportista, ali kada bih im rekla zbog čega ga tražim – odjednom zid ćutanja. Čula sam da živi u naselju Aerodrom, u bogatoj porodici. Kada sam ga potražila na adresi, saznala sam da su se odselili – kaže Ljiljana.

Iako Bogdan sada ima 30 godina, Ljiljana ne odustaje. Nadu joj potpiruje činjenica da se u poslednje vreme udruženjima roditelja javlja mnogo usvojene djece, sve svesnije da ih majke i očevi možda nisu napustili.

– Meni su se javila dva mladića, ali oni nisu moji sinovi. Nekada se datum rođenja te djece mijenja i za dva, tri mjeseca. Maštam o susretu sa svojim djetetom. Moj život se sveo na iščekivanje da ću ga naći, iako imam još jednog sina i ćerku – priča ova majka.

 

 

Ista ljekarka porađala u svim spornim slučajevima?

Država mora da otkrije roditeljima gdje su im djeca, izričita je Ljiljana, uvjerena da je prodaja bila državni projekat, koji se odvijao još od 1950-ih.

– Koliko sam čula, mnoga djeca su prodata u inostranstvo, cene su se kretale oko 15.000 dolara. Djeca su uzimana iz porodica običnih radnika, koje imaju dobru genetiku. U Jagodini još pet, šest porodica sumnja da su im bebe otete na rođenju, a sve nas je porađala ista ljekarka, starija doktorka koja je sada u penziji – kaže Ljiljana.

 

(Kurir.rs/Infocentrala)